Da li Moskva ucenjuje
Rusija preko Srbije šalje poruku SAD
T. N. Đaković, N. Korlat | 09. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 6

Najava vojne doktrine i upozorenje da Rusija svako dalje širenje NATO doživljava kao pretnju bezbednosti upućena je Americi, ne Srbiji. To je ruski odgovor na postavljanje raketnog štita NATO na prostoru Rumunije i Bugarske. Što se Srbije tiče, ona treba konačno da se opredeli, smatraju sagovornici "Blica", kako nas velike sile ne bi dalje koristile kao taoce za njihova lična prepucavanja.

U tom kontekstu vidi se i izjava ruskog ambasadora pri NATO Dmitrija Rogozina da će ulaskom u tu organizaciju Srbija automatski priznati nezavisnost Kosova i da će to isto biti primorana da učini i Rusija.
Ninoslav Krstić, general u penziji i predsednik Foruma za bezbednost, apostrofira da je Rumunija već prihvatila raketni štit i da se pregovara sa Bugarskom. NATO razmeštanje raketnog štita bliže Rusiji on vidi kao politički pritisak na Rusiju sa ciljem da se ona mobiliše u zajedničku borbu sa SAD i NATO prema Avganistanu, Iranu i Severnoj Koreji.
Bojan Dimitrijević, bivši savetnik u Ministarstvu odbrane, ocenio je za "Blic" izjavu ruskog ambasadora kao krajnje neumesnu, a njegovo uplitanje u srpsku bezbednosnu politiku "preteranim". Kaže da je Rusija već u okruženju NATO članica, a da je Srbija daleko od tih granica.
Naši sagovornici podsećaju na vrlo sumnjivu podršku Rusije kroz istoriju Srbije i Jugoslavije na osnovu koje treba procenjivati da li su koraci koje ona preduzima vođeni interesima Srbije ili, kao svake suverene zemlje, samo sopstvenim interesima.

- Godine 1990. tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu Veljko Kadijević išao je u Rusiju kako bi u ime Vojske SFRJ tražio od Rusije podršku ukoliko se ona odluči na vojni udar kako bi se sprečio raspad SFRJ i krvoproliće koje je usledilo. Odgovor je glasio: Ne! Godinu dana pred bombardovanje, SRJ je poslala delegaciju iz Generalštaba i Ministarstva odbrane kako bi pregovarala o kupovini najsavremenijeg PVO oružja. Pregovori su bili neuspešni - navodi Krstić.
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa, smatra da izjava Rogozina ukazuje na to da stav Rusije o Kosovu nije principijelan, već pragmatičan, kao i da Moskva zapravo na svaki način pokušava da oslabi evropske integracije Srbije, koje su u toku.
- Ova izjava je zapravo ucena, i to vrlo ozbiljna, zato što govori o činjenici da Rusija ne zastupa stav o Kosovu kao princip, nego kao pragmatičan dogovor sa Srbijom na osnovu koga može da sprovodi tu vrstu pretnji ili ucena. Sve je to povezano sa ekonomskim interesima koje Rusija ima ovde - smatra Dereta.
On takođe dodaje da za Srbiju nije zgodno da bude jedina zemlja u okruženju koja nije članica Alijanse.
- Od našeg članstva u NATO u velikoj meri zavisi bezbednost Srbije u celini. Biti jedina zemlja u okruženju koja nije članica NATO, a nije Švajcarska, vrlo je neprijatna situacija, ne zato što pretpostavljam da sledi neki novi rat, nego zato što vas onda neki događaji zaobilaze kao crnu rupu - objašnjava Dereta i kaže da članstvo u NATO nije direktno vezano sa priznavanjem Kosova i da bi za Srbiju bilo "pragmatično i mudro" da uđe u tu organizaciju i postane deo evroatlantskih integracija u kojima zajednički deluju evropske države i SAD.

 

Izvor: Blic

Kako ovi iz Pacolijevog ,,Blica ,, uvek nekako nadju da anketiraju samo NATO lobiste  .. Bice da su onima  koji se protive NATO tewlefoni  nedostupni . 

Rusija treba da prizna Kosovo ako Tadic i njegova ,,ZEZ ,, koalicija  nastave da insistiraju  na ulasku u NATO - jer ce samim tim  Srbija priznati  nezavisnost Kosova i staviti Rusiju pred svrsen cin .

Ма нема шта да нам објашњавају ови ''аналитичари'' из којекаквих атлантских организација, цивилних центара за међународну безбедност и остлих НВО грозоморија о ставу Русије према ширењу НАТО-а и самим тим ставу Русије о евентуалном уласку Србије у ту злотворевину. Став Русије по овом питању одавно је изрекао господин Топољ М Кратко, јасно и јебитачно.

пс. Много боље  би било и људскије да новац који из буџета иде овим издајничким организацијама ништарија усмерити жртвама Нато агресије

Dok je ove vlade davace im iz budzeta i bonuse , ko da su bankari sa Vola Srtita ...    ..  zavisno od broja intervjua u ,,Blicu ,, .. i frekvencije nastupa na StudiJu Bleee ....

Ali nisu ovi placenici i moralne nistarije bitni - mnogo je bitnije da je Jeremija skapirao o cemu se radi i brze bolje otisao u MinKen da obrazlozi kako mu na pamet ne pada da vodi Srbiju u NATO  .... 

Ovaj Jeremija izgleda jedini ima zrno soli u glavi ..... 

„Какви Руси? Кад су нама Руси помогли?“ понављају многи Срби, разочарани својим садашњим сломом и поломом ( и "евро-америчким" нагоном).
"Срби"(који то тврде) као да су истовремено и тешке незналице кад је историја у питању!!!

Од царице Катарине, која се изборила за руски надзор над судбином православних у Турској, преко помоћи цара Александра I Карађорђу и учешћа руске војске у ослободилачком рату 1876-1878. године, до Светог цара - мученика Николаја II, који је у I свјетски рат ушао да би заштитио малену Краљевину Србију на удару Хабсбурга и Хоенцолерна.

Али, од октобра 1917. године Русија није сасвим Русија - она је Совјетија. Као што ни Србија није Србија него - Југославија.У том периоду је било много лутања и тражења, узајамних неразумјевања и промашаја. Највећи раскорак нас је снашао 1999. године, када је Србија, скупа са Црном Гором, била под НАТО бомбама.

Очекивали смо руске системе S 300, за обарање НАТО авиона; очекивали смо војну помоћ… Очекивали смо, подсвјесно, руског цара на бјелом коњу… Али, у Кремљу је седео полупијани Јељцин…

Главни геополитички страх Запада је, као и увјек, страх од јединства Србије и Русије. „Срби су мали Руси“, мантрају Западњаци још пре Наполеона (сетимо се:Наполеонове трупе у Боки ратовале су против Светог Петра Цетињског, а његови инструктори обучавали су турске тобџије против Карађорђа.) Искасапити везану Србију значи показати Русији шта је чека. Западна Звер је била свесна своје моћи. Али, није знала ријеч Светог Писма - да се сила Божија у немоћи показује.

Напад на Србију и Србе није имао пуно везе са Слободаном Милошевићем. Јер, један високи представник америчке администрације изјавио је „Вашингтон посту“ (Lippman W. Thomas, Albright Misjudged Milosevic on Kosovo, Washington Post, april 7, 1999, page A 01) да је рат против Србије осмишљен 14 месеци пре почетка НАТО бомбардовања, и да су већ тада разматрали четири модела тог напада.

Ватикан, који је уз Њемачку, био покретач признавања словеначке, хрватске и муслиманске сецесионистичке акције као легитимне на међународном плану, у доба НАТО бомбардовања, лицемјерно је тражио да се обустави бомбардовање Србије за време васкршњих празника. Папин „ускршњи апел“ одлучно је одбацила Бискупска конференција Немачке, чији је портпарол, Карл Лајман, рекао да НАТО и Немачка „бране људска права, која се не смију газити у име међународног права“. Кардинал Јозеф Рацингер, садашњи папа Бенедикт XVI, изјавио је да су „могућности утицаја Папе на косовски сукоб врло мале“(Ана Петровић, Сукоб ауторитета, шансе папиних апела за мир, Борба, Београд, 1-2. мај 1999, стр. 9). Какво лицемерје!

Бжежински, који се у својој књизи „Велика шаховска табла“, заложио за комадање Русије (Сибир је „добро целог човечанства“, а не само једне земље, сматра он), изњео је своје идеје за слом српског отпора: 1.Формула аутономије Косова у Србији је мртва; 2. Из тога произилази да нема никаквих преговора са Милошевићем, осим остваривања српског повлачења након испуњења свих услова НАТО; 3. Ваздушни удари морају бити појачани морају ефикасно разорити војну моћ Милошевића и принудити га на прихватање услова НАТО;
4. Неопходно је почети са размјештањем војске, како би се припремила копнена инвазија НАТО из Албаније и Македоније; 5. Жртве борби, исељавња и етничких чистки на Косову имају морално право на самозаштиту; 6. Следи замрзавање југословенског капитала у земљама НАТО, како би се придавио Београд; 7. Не чекајући окончање војних дејстава САД и Европска Унија морају заједно показати намјеру разраде свеобухватног плана обнове Косова и повратка његовог становништва;
8. Такав програм мора такође укључити услове о томе како демократска Србија после Милошевића може бити укључена у опсежан програм обнове Балкана, у коме ће такође узети учешћа Македонија, Албанија и Црна Гора и
9. Амерички Конгрес мора да сачини заједничку изјаву, у којој ће подржати политичке циљеве НАТО и изразити ријешеност САД да оствари те циљеве свим неопходним средствима.

И - све се збило како је Бжежински тражио. САД и сателити признали су независност Косова; сви услови НАТО пакта су, у позно пролеће 1999, прихваћени, и српска војска се повукла; наш капитал у НАТО земљама био је замрзнут… НАТО је оборио Милошевића уз помоћ „демократске Србије“ и категоризовао Србију као земљу чија ће судбина бити везана за судбину Македоније, Албаније и Црне Горе (која се већ тада помиње као независна.)

Александар Исаијевич Солжењицин, често је говорио да је бомбардовање српског народа 1999. године потпуно освјестило Русију. И заиста: анкете су 1999. показивале да је 95 % Руса против бомбардовања Србије и Црне Горе. Велике антиамеричке демонстрације су одржане свуда. Патријарх руски Алексеј II је рекао да је „неопростиво што се НАТО оглушио о глас Русије“.

На америчког амбасадора у Москви тих дана је пуцано из ручног бацача. Америчке марионете у руској политици, попут Анатолија Чубајса и Јегора Гајдара, панично су упозоравале Ричарда Холбрука да ће „дејство НАТО-а сахранити демократију у Русији и повећати изолованост од свијета, наоружане до зуба, национал-комунистичке странке“ (polit.ru, 29. III 1999.)

Митрополит кијевски и све Украјине Владимир упутио је писмо патријарху Павлу у коме каже да Свети Синод Украјинске Православне Цркве (Московске Патријаршије) „војна дејства против Југославије сматра нападом на читав православни свет“.

Портпарол Руске Цркве, протојереј Всеволд Чаплин, изјавио је да „православље корен словенског братства“.

Председник Бјелорусије, Александар Лукашенко, јасно је рекао: „Ако Србија изгуби рат на Балкану, сљедећи ћемо бити ми“.

Др Наталија Нарочиницка, геније руске геополитичке школе, јасно је посвједочила да НАТО политика има за циљ коначно разједињавање православних Словена, гушење њихове националне свијести и претварање „поствизантијског простора у дједовину атлантске цивилизације и њене свјетске владе“.

Генерал Леонид Ивашов, Начелник Главне управе Министарства одбране Русије за међународну војну сарадњу, у мају 1999. јасно је рекао:Маска је скинута у прошле године објављеној Стратегији националне безбедности САД за ново столеће у којој се већ отворено прокламује идеја светског лидерства.

Ево шта је писао Џошуа Стронг, један од утемељивача америчке идеје, која се, узгред, граничи са фашизмом: „Та раса (Англосаксонци) предодређена је да неке расе истискује, а друге асимилише и тако све дотле док читаво човјечанство не буде англосаксонизовано“.
„Звезда хришћанства се зауставила над америчким Западом и ту ће заувек остати. Овде, пред колевку младе империје Запада, приносиће данак све нације света, као што су некада приносиле дарове пред Исусову колевку. …


После смене премијера Јевгенија Примакова (Пинхаса Финкелштајна), нови председник Владе Русије, Сергеј Степашин, изјавио је да је напад на Југославију ударац и по Русији. НАТО је тада морао да се обрати Русији. Медлин Олбрајт каже да ће до мира доћи захваљујући руском посредовању, а Марти Ахтисари сматра да Русија мора бити подржавана, а не изолована. Резолуција 1244 Савета безбедности УН, која Србији признаје суверенитет над Косовом била би немогућа без руског ангажмана. А када је мир потписан, Руси су показали мишиће. Демонстрација руске моћи било је заузимање аеродрома „Слатина“ код Приштине од стране руских специјалаца који су дошли из Босне.
Оперативну наредбу за ову акцију издао је начелник Генералштаба, Анатолиј Квашњин, а Јељцин је био „необавештен“.

НАТО комадант Весли Кларк био је бјесан, док је Бжежински поручивао Клинтону да преотме аеродром од Руса јер је то ствар престижа. Захваљујући Русима, Срби са севера Косова нису доживјели прогоне попут своје браће из других косовскох области. У преговорима Русије и НАТО-а, руска војска је добила компактан простор, а три њихова авиона са опремом слетела су на приштински аеродром. Медлин Олбрајт је тражила од Мађарске, Румуније и Бугарске да спрече прелете руских авиона, али су руски падобранци ипак добили ваздушне коридоре, пошто су њихови генерали запријетили НАТО колегама. Оно што је извјесно јесте да се, у време НАТО бомбардовања, жестоко „кувало“ у Русији, и да Јељцинова администрација, често састављена од русофоба , схватила да се није шалити са руским армијским врхом, који је био свјестан да је рат против Срба увод у рат против Русије.

Православни хришћани Трећег Рима видели су у НАТО бомбардовању народа цара Лазара апокалиптични предзнак будућих догађаја, о којима је руски свети Теофан Нови Полтавски, говорио још за време II светског рата, пророковао да ће прави рат настати кад све силе света навале на Русију, јер ће, у апокалиптичне дане који долазе, само она сачувати православну веру. На нашу велику несрећу, у време кад је Србија бомбардована на челу Русије су се налазили издајници.

Генерал Леонид Ивашов, председник руске Академије за геополитику, преговарач са руске стране приликом потписивања мировног споразума 1999. године, каже:„Ми смо се с Американцима договорили да ће највише половина (Американци су говорили - не мање од половине) снага безбедности, пограничних снага и оружаних снага СРЈугославије бити повучено из покрајине.

Ми смо се договорили да натовске земље, које активно учествују у бомбардовању и агресији против СРЈ, неће размјештати своје снаге у дубини територије покрајине. Била је одређена и обележена зона од три до пет километара дуж границе са Албанијом и Македонијом.

Ми смо пристали на присуство натовских структура једино у Призрену, отприлике 55 километара од границе. Овде је требало да буде размештена немачка бригада. Међутим, Строуб Талбот и Виктор Черномирдин су у суштини игнорисали ту заједничку одлуку руске, америчке и финске стране./…/

Черномирдин је трговао са Клинтоном и Гором о предмету његове подршке као кандидата за председника Русије. Постало јасно зашто је Черномирдин трговао Србијом - да је требало, он би и пола Русије продао. Међу њима је постојао договор:Гор председник САД, Черномирдин - председник Русије.“(„Геополитика“, број 29/2008.)

Србија је, дакле, била предмет трговине. Продавали су је исти они који су продавали и Русију - русофоби блиски јељциновској власти. Не треба заборавити ту чињеницу, и говорити оно што непријатељи наших народа желе да понављамо, као мантру узајамног неразумјевања:„Кад нам је то Русија помогла?“ Кад је била своја - помагала је увек. Кад није могла да помогне себи, није ни нама.

Сада је Русија своја на своме са јасним ставовима и моћним оружаним снагама које могу увијек и на
сваком мјесту одговорити Збигњеву Бжежинском,Ватикану,Џошуи Стронгу и његовој "англо-саксонској"
раси.

Национална Организација слободних људи,
        
         Владимир Димитријевић


А сада нека неко напише шта су то против нас руси и Русија учинили?

Goli otok.

Русија и руси?
 

Mislim sta reci na ovo .  ... Verujem da je u pitanju neki nesporazum .

Београдски атлантисти

Rusija ce nas upotrebiti kao zivi stit. To im je specijalnost.