[/img]



Турска не треба да направи грешку као што је то било у прошлости, и да се удаљи из суседних региона у корист атрактивности Западне Европе и међурегионалних алијанси. Турска која није у стању да утиче на развој ситуације на Балкану, на Кавказу и Блиском Истоку, не може ни да очува сопствену целовитост у тако деликатном геополитичком простору, ни да се отвори према свету.

Треба покушати да се реализује уз помоћ билатералних споразума план максималног помака у страну запада на нивоу Балкана на војној линији безбедности формираној у Источној Тракији у епоху хладног рата.

Кавказ на путу од Црног мора ка Дунаву једна је од тачака ослонца балканске стратегије и у целини евраозијске стратегије (Турске).

Шта је ово, изјаве турског екстремисте и националисте?

Могуће. Али то су и цитати из књиге издате 2001. године Стратешка дубина. Међународни положај Турске професора Ахмета Давутоглуа, актуалног министра иностраних послова и инспиратора турске међународне политике. Разуме се, учени професор разматра и друга питања међу којима је много пута поменута теза: Нема проблема са сседима. Али то не искључује у суштини то да се као жељени циеви истичу препорођене и јарко изражене експанзионистичке тежње Турске. И не сме се порицати да је оно што је у књизи било изражено као хипотеза данас камен-темељац деловања Турске на међународној сцени.

Разуме се, нико не пориче права било које државе на сопствену спољну политику или борбу за оствојене доминантне позиције у зони коју она убраја у своје интересе. Али тада треба оценити наше перспективе.

Нажалост, САД и европске владе, под утицајем моменталних интереса, праве се да не виде или потцењују сценарио министра Давутоглуа. Европске престонице и даље повлађују Турској, неке од њих јој чак обећавају немогуће ступање у ЕУ. Пошто, по њиховим изјавама, Турска, захваљујући умерном исламизму, јесте мост између хришћанског и исламског света, између демократске Европе и блискоисточних земаља, у различитој мери подложних утицају арапског пролећа. Рачуна се на то да ће турска тежња ка хегемонији бити противтежа истој таквој иранској тежњи.

Другим речима, сви се праве да не примећују танани турски безобразлук на Балкану у замену за илузорну будућност да се убудуће врате на Блиски Исток. А САД како би угодиле европљанима затварају очи на непотчињавање Анкаре. У нади да искористе Турску како би ка прво зауставили иранску експанзију, а као друго да напокосте Русији.

При отме, без обзира на то што је Кремљу постпуно јасна улога Турака у сукобима на Каквазу и у Централној Азији, он дозвољава турским компанијама да увећавају утицај на руску економију. Управо турске компаније су се претвориле у Русији у велике концерне. Оне раде како у великим градовима централне Русије, тако и у републикама Кавказа, где од милијарди рубаља које Москва инвестира у нади да ће се оне умирити, тече огромна изградња.

Да ли је неко размишљао шта ће бити са актуалним политичким угледом Европе када се Турска претвори у велики нафтни и гасни чвор за испоруке нафте и гаса у Европу? Да ли је неко осмислио лингвистичке, политичке и културне последице масовног пристуства фирми и капитала Турске за земље бивше отоманске Порте и протурске земље? Ако је све о чему је писао Давутоглу политички пројекат Анкаре, можемо ли да будемо сигурни да ће се све што се чини сада ограничити искључиво економским напретком Анакре у региону?

Наравно, Ердоган тренутно нема намеру да кида политичке и војне односе са НАТО-ом. Тим пре што суседство са конкурентом на Кавказу, Русијом, чини ове везе повољним за Анакру. Није случајно професор-министра више пута изјављивао да његову стратегију никако не треба примати као неспојиву или конфликту у погледу Запада, посебно Европе. При томе је тачно и то да савремена Турска коју он подразумева јесте нова, савремена Отоманска империја. Која са једне стрне може да буде главни заштитник арапског Блиског Истока, а са друге поново да текне сопствену балканску и средњеазијску димензију.

Ако ова анализа не брине ни једног политичара, тим боље за све. Ако то није тако, могуће да ће још морати да се врате овом разговору.

Izvor-Glas Rusije