http://www.firstworldwar.com/features/declarationsofwar.htm


Centralne sile:

Germany
Declared war with Russia on 1 August 1914
Declared war with France on 3 August 1914

Austria-Hungary
Declared war with Serbia on 28 July 1914
Declared war with Russia on 6 August 1914
Declared war with Belgium on 28 August 1914
Declared war with Portugal on 15 March 1916

Bulgaria
Declared war with Serbia on 14 October 1915
Declared war with Romania on 1 September 1916

Turkey
Declared war with Romania on 30 August 1916
Severed relations with United States on 23 April 1917


Što se Antante i (nekih) njenih saveznika tiče:

Serbia
Declared war with Germany on 6 August 1914
Declared war with Turkey on 2 November 1914


United Kingdom
Declared war with Germany on 4 August 1914
Declared war with Austria-Hungary on 12 August 1914
Declared war with Turkey on 5 November 1914
Declared war with Bulgaria on 15 October 1915

Russia
Declared war with Turkey on 2 November 1914
Declared war with Bulgaria on 19 October 1915

Romania
Declared war with Austria-Hungary on 27 August 1916
Exited war with Treaty of Bucharest on 7 May 1918
Re-entered the war on 10 November 1918


Montenegro
Declared war with Austria-Hungary on 5 August 1914
Declared war with Germany on 8 August 1914
Declared war with Bulgaria on 15 October 1915

Italy
Declared war with Austria-Hungary on 23 May 1915
Declared war with Turkey on 21 August 1915
Declared war with Germany on 28 August 1915
Declared war with Bulgaria on 19 October 1915

France
Invaded by Germany on 2 August 1914
Declared war with Austria-Hungary on 12 August 1914
Declared war with Turkey on 5 November 1914
Declared war with Bulgaria on 16 October 1915

Belgium
Invaded by Germany on 3 August 1914

Ма можеш ти да покушаваш да нешто да прикажеш погрешно али истина је добро позната. Формална објава рата ту није битна, опште позната историјска чињеница је да је Русија прва напала Немачку и АУ и то непостедно после напада АУ на Србију и то би ти као `повјесничар` морао да знаш. Тачне датуме ћу већ проверити у мало меродавнијој литератури, мрзи ме сада да листам, али чак и на сајту који си ти дао стоји (на сву срећу умемо и ми да читамо  :wink:):

Note that on numerous occasions hostilities were assumed without a formal declaration, e.g. Russia with Germany and Austria-Hungary in August 1914.

@  Радикал

Ako još jednom obratiš pozornost vidjet ćeš da sam govorio o objavama rata. A mislim da ćeš u većini literature naći kronologiju koja stoji i na sajtu koji sam ja dao.

Što se pak samog sitea kojim sam se koristio tiče, nije riječ ni o kakvom antiruskom sajtu, kako možeš vidjeti literatura je uglavnom iz zemalja anglofonog područja. http://www.firstworldwar.com/references.htm


Što se pak počinjanja neprijateljstava tiče, doduše s istog sajta, al nije nezanimljivo:

28 July 1914

Austria issues manifesto and declares war on Serbia at noon: refuses proposals of mediation or Conference: has no quarrel with Russia.

Russia says mobilisation of Southern Corps will be announced tomorrow, but she has no aggressive intentions against Germany.

Russian Ambassador at Vienna wires to M. Sazonov that Austrian general mobilisation order has been signed.

Kaiser wires to Tsar he will use his influence with Austria.

Germany conciliatory, but throws responsibility of possible war on Russia.


29 July 1914

Russia says as Austria will not consent to interchange of view, Great Britain must take & but she cannot let Austria get ahead of her, and has decided therefore to mobilise Southern Corps on Austrian frontier.

Russia officially informed by Germany (but not as a threat) that partial (Russian) mobilisation must be followed by war with Germany. Russia therefore decides on general mobilisation.

Great Britain again pressed Germany again re: mediation, but warns her that she (Great Britain) could not stand aside in all circumstances.


Austrians bombard Belgrade in afternoon.

Unsuccessful Austrian attempt to cross Danube between Belgrade and Gradishte (the first of 18 vain efforts prior to 12 August).

German patrols cross French frontier.  Extensive German and Austrian preparations.

Tsar tries to stop general Russian mobilisation 11 p.m.

 30 July 1914

Russia proposes to Germany at 2 a.m. to stop mobilising if Austria would eliminate clauses in ultimatum damaging Serbian sovereignty.  Last chance of peace.

Lokal Anzeiger announces German mobilisation.  Contradicted officially after time allowed for Russian Ambassador to wire it to St. Petersburg.  Germany wires temporisingly to Vienna, but does not forward Russia's "last chance" proposal.

Russia learns of general Austrian mobilisation.

Prince Henry of Prussia wires to King George asking him to secure neutrality of France and Russia.  The King says he is trying to persuade them to cease preparations, if Austria will not go beyond Belgrade.  Hopes Kaiser will influence Austria.

Austria a little nervous, but refuses to alter the Note.

Russia decides definitely on general mobilisation.

German troops close to French frontier: French troops kept 10 km behind it.


31 July 1914

Russia still complaisant, but as Austria is not responsive she announces her general mobilisation.

Austria also announces general mobilisation.

Germany declares Kriegsgefahrsustand (i.e. imminent-danger-of-war situation), and tells Russia (definite threat not delivered till midnight) that she proposes to mobilise unless Russia stops all military measures within 12 hours.  She also informs France of her intention towards Russia, and demands to know within 18 hours whether France will remain neutral.  (In that case she would have demanded the temporary cession of Toul and Verdun.  M. Viviani, however, merely replied that France would act according to her interests.)


1 August 1914

King George wires to Tsar that Germany recommended British proposals to Austria on 30 July, but that Russian mobilisation was reported during Austrian Cabinet meeting.

Russia does not reply to German ultimatum expiring at noon.

French mobilisation ordered 3.40 p.m.

Germany, having ostensibly ordered general mobilisation 5 p.m., declares war on Russia 7.10 p.m.; makes out that Russians had crossed frontier in afternoon and begun war.  (Declaration drafted before noon.)

Tsar wires to King George V that he had to mobilise on account of Serbia but that though he had promised Kaiser he would not move troops during negotiations, Germany had suddenly declared war.


2 August 1914

German troops invade Luxemburg very early.

France entered at four points.

Patrol kill French soldiers 10 km over frontier near Belfort.

Poland invaded by Germans, who occupy Kalish, Chenstokhov and Bendzin.

East Prussia entered by Russian raiders near Schwidden.

Libau bombarded by German light cruiser "Augsburg".

German Note to Belgium, 7 p.m. alleging that Germany must violate her soil in order to "anticipate" the French attack in B& demands that latter should remain & answer required in 12 hours.

England assures France that British fleet will stop German fleet if latter attacks French shipping in Channel.

Moratorium proclaimed in England.

3 August 1914

Belgian answer to German Note, refusing demands, 7 a.m.  King of Belgians appeals to King George for diplomatic intervention to safeguard Belgian integrity.

Luneville bombed by German airmen.

Skirmish between outposts near Libau.

Grand Duke Nicholas proclaimed Generalissimo of Russian forces.

German reports - proved untrue - as to French officers in Belgium and French aviators over Karlsruhe, Nurnberg, etc.

Germany declares war on France.

Order for British mobilisation.

--------------------------------------------------------------------------


Kako se vidi iz gore priloženoga (naravno, ostavljam mogućnost da ti prezentiraš neke druge podatke), teško je uočiti tko je koga napao prvi. Boldirani dio bi pokazao da su Nijemci ipak prvi upali u Rusiju, ali budući da nije dana i kronologija po vremenu, tu činjenicu ne moramo prihvatiti kao konačnu.

Iz drugog boldiranog dijela se vidi da je Rusija stala uz Srbiju, ali postavlja se pitanje iz kojih ciljeva. (To sam barem pokušao naznačiti u svom prvom postu na ovu temu. Slijepe ljubavi prema Srbiji ili zaštiti svojih interesa na Balkanu, gdje je Srbija bila važan kotačić.)

August 17-19      Russia invades East Prussia

August 23 - September 2    Austria-Hungary invades Russian Poland (Galicia)

August 26-30    Battle of Tannenberg, which Russia & Germany's greatest success of the war on Eastern Front

September 9-14    First Battle of Masurian Lakes, which Russia again loses

Nešto manje detaljna kronologija pokazuje da su prve ozbiljnije napade na istočnom frontu poduzeli R& ali to je već bilo u fazi kad se rat rasplamsao.

Što se tiče neke druge literature, preporučujem Rusija i Balkan od Andrewa Rossosa, a o detaljnije diplomatske pripreme se mogu naći u Historiji diplomacije
kompilacije sastavljene od više ruskih autora.

Mi smo Srbi jedan proklet narod koji sve ostale zove bracom. I sada u nekim krajevima Srbije Bugare zovu Bratko, a neznam nijedan primer iz istorije kada su bili na nasoj strani. Brat Rus nam nikada nije pomogao, popalio nas je vise puta obecavajuci pomoc jer koliko se dobro secam Milosevic se tek posle posete Gorbacova Beogradu osokolio i poceo da izvodi narod na ulice placajuci im dnevnice da nebi isli na posao nego da idu na ulice i uzvikuju parole za ocuvanje Jugoslavije. Boga mi za vreme bombardovanja pijana stoka Jeljcin se opario i stalno kasirao od zapada, a da je hteo moglo je mucenje da prestane za pet minuta. Jebes ti velikog brata koji nema muda da u UN preko deset godina stavi veto ni na jedan jedini predlog sto ga stavljaju amerikanci.

Radikal, sve tvoje tvrdnje svode se na to da su Rusi HTELI a nisu MOGLI.
Jadni oni.

Nije tacno da su oni HTELI rat sa Svabama. Prvenstveno su to hteli Francuzi, jer njima je najbitnija bila osveta za '71.

Druga stvar, moraju svi nesto da shvate: Rusi (gledano kao njihova politika) vise cene i pomazu Bugare nego nas. Zasto? Smatraju da su im slicniji. I uvek je tako bilo. UVEK!

Mi nemamo nikakvu bracu po svetu.  Vise ljudi nas mrze nego sto nas vole. Uvek kad zagusti mi smo morali sami na sebe da se oslonimo. Od osnivanja prve srpske drzave davne 1170 godine sa Stefanom Nemanjom pa sve do dan danas Srbi su uvek zavisili sami na sebe. Srbi su zvanicno ratovali 5 puta, ne zvanicno 7 puta. Jedini put kad su nam Rusi pomogli je bilo krajem 1944 godine kada smo isterali Svabe.

Evo jedan manji detalj u vezi sa prvim svetskim ratom. U prvom svetsko ratu nas su finansirali Francuzi i Englezi. Te iste drzave su finansirale i Ruse. U tom pogledu Francuzi i Englezi su nam vise pomogli nego nasa "braca" Rusi.

@Laslo
Уопште ми није јасно шта ти покушаваш да покажеш, зашто ти је стало да релативизујеш очигледну чињеницу да је Русија стала у одбрану Србије.

...
23rd July: The Austro-Hungarian government makes fifteen demands on the Serbian government. This includes the demand they arrest the leaders of the Black Hand group based in Serbia and send them to face trial in Vienna.
24th July: Nikola Pasic and the Serbian government appeal to Russia for help against the proposed attack by the Austro-Hungarian Army.
25th July: Nikola Pasic tells the Austro-Hungarian government that he is unable to accept their fifteen demands, as it "would be a violation of Serbia's Constitution and criminal in law".
26th July: Russia promises that it will help Serbia if it is attacked by Austro-Hungary.
28th July: Austro-Hungarian declares war on Serbia.
31st July: Russia mobilizes its armed forces in support of Serbia. This includes the sending of troops to its borders with Germany and Austro-Hungary.
1st August: Germany declares war on Russia
...


Постојала су два ратна плана Русије, један у случају да Француска не уђе у рат (што нам јасно говори да је Русија била спремна да нам помогне чак и без подршке својих савезника), и други план у случају да се отвори западни форнт. Овај други план, који је и спроведен у пракси, састојао се у томе да се изврши инвазија на Источну Пруску, и то 15 дана од почетка опште мобилизације, што нам опет говори да су Руси били решени на рат и да су отпочели мобилизацију чим је постало очигледно да ће Србија бити нападнута, тј. бар 5-6 дана раније него што су је званично прогласили. За напад на Источну Пруску су биле сконцентирсане у Пољској Прва и Друга Армија, са планом да поразе Немце и потисну их све до реке Висле. Такође су четири Армије биле предвиђене за напад на Аустроугарску. Једини разлог због ког је руска дипломатија покушавала да преговара и да смири ситуацију је била куповина времена, јер је руска војска била релативно трома и потребно је било време за мобилизацију и концентрисање трупа, што нам говори и да је по плану, за 15 дана од мобилизације када су планира прва озбиљнија дејста, било предвиђено да се мобилише 42 пешадијске дивизије, а пуна мобилизација од 72 пешадијске дивизије је планирана тек 35 дана од почетка мобилизације. Прва озбиљнија дејства су отпочела 8. аугуста (15 дана од почетка мобилизације) када је руска врховна команда наредила офанзиву на северозападном фронту према Источној Пруској. Такође на мапи на којој су приказани резултати те почетне офанзифе Руса, јасно се види да погранични град Калиш није заузет од стране Немаца нити да је дошло до било каквог померања границе у том подручју (као што се тврди у оном што си ти презентовао, што значи да је то или дезинформација, или неки мањи сопрадични сукоб који су Руси решили у своју корист), а да је Руска концентрација снага била усмерена на друге пограничне области (ако будем у прилици скенираћу ту мапу). Сва непријатељства до 8. аугуста су била мањи спорадични сукоби без намере било које стране да постигне неке значајније успехе. Битно је нагласити да је тих сукоба између мањих патрола и извидница било и пре 1. аугуста и да су управо Руси слали извиднице у дубину Немачке територије, поготово у правцу Источне Пруске где је планиран напад, што је послужило и као разлог за објаву рата Русији од стране Немачке (ово пише и у оном твом материјалу, чуди ме да ниси приметио).

Сви подаци говоре у прилог томе да Русија није била спремна за рат, а такође и да је могла да га избегне да је хтела. У пролеће и лето 1914. године Русијом су се ширили таласи штрајкова који су паралисали индустрију, Друга интернационала је јачала на незадовољству народа и било је очигледно да ће рат само погоршати ситуацију. Аустроугарска је планирала да се српска држава умањи и то баш за делове стратешки значајне за Србију (Мачва и Београд) и да се неки делови њене територије уступе заинтересованим балканским државама. Овакви ратни циљеви формулисани су због преовлађујуће жеље да рат са Србијом буде локализован и да се избегне сукоб са Русијом. И сама Немачка је желела да тај сукоб избегне јер је била свесна да у дужем периоду не може издржати рат на два фронта, што се види и из ратнног плана Немачке (тзв. Шлифенов план) по којем је требало за 42. дана покорити Француску док се напад од стране Русије није очекивао, бар не у прво време. Такође треба напоменути да је и у самој Русији било гласова против уласка у рат и да је за разлику од руског цара Николаја 2. Роамнова и министра иностраних послова Сергеја Сазонова, премијер Иван Горемикин покушавао да убеди Цара да не улази у рат, вероватно не зато што није волео Србе него зат што је био реалан и увидео да тај рат Русију води у пропаст, а нормално је да су му његов народ и држава ипак на првом месту. Све у свему једини могући закључак је да је и поред свих проблема са којима је била суочена, Русија ушла у рат и подржала Србију иако је тај рат могла да избегне. Да Русија није била одлучна у совјој намери, све велике силе би биле релативно задовољне, Централне Силе због тога што би покориле Србију и ојачале свој положај без неких већих сукоба и губитака, а такође и савезнице Русије, Француска а поготово Енглеска, којима се није ратовало, што је и нормално јер нико без преке потребе не жели да његов народ гине. Све би се завршило на томе да је руски савезник на Балкану значајно ослабљен, што наравно није у интересу Русије, али тај интерес је сигурно био далеко мањи од интереса да им се не догоди оно што им се догодило због ступања у рат. И наравно да у свему постоји и интерес, али је такође чињеница да свако пријатељство између два народа или две државе почива на интересу да се има искрени савезник, да се симпатије између два народа управо и стварају на помоћи једних другима, на одбрани интереса својих пријатеља и савезника.



@Leggy
Руска политика на Балкану је била да треба створити (обновити) Балкански савез (нарочито између Србије и Бугарске), који би постао моћно оружје у текућем рату и чврст бедем германском продору на исток. Руски предлог лета 1915., који су подржале и остале чланице Атанте, био је да Србија добије Босну и Херцеговину, Славонију, Бачку, Срем са Земуном, део Далматинског приморја до рта Плоча 20-так километара јужно од Шибеника, укључујући луке Дубровник и Сплит са свим припадајућим острвима у том делу приморја (граница на западу се простирала од Вировитице на северу, пролазећи 20-так километара југоисточно од Карловца па на југ до поменутог рта Плоча заобилазећи Шибеник), `што ширу` границу са Грчком и део Баната насељен Словенима `ако Румунија не приђе Атанти` (ако будем у прилици скенираћу и ову мапу). Наводно главни разлог због којег смо овај предлог одбили је била Македонија, тј. `уступак` Бугарској која је требала да добије отприлике пола Македоније, мећутим стварни разлог је била намера да се уједине Јужни Словени и противљење томе да Италија добије остатак јадранске обале, ствљајући тако хрватски и словеначки (југословенски) интерес испред српског. Руски министар иностраних послова Сазонов, при једном сусрету са нашим дипломатама, рекао је:
``Нећете ми замерити, господо, што сам, пре свега, Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа. Заслуге Србије ће бити стоструко награђене. После рата она ће бити неколико пута већа него што је данас! Ето , зар је икада ико сумњао да су Босна и Херцеговина српске земље? Зато се рат не може свршити, а да оне не образују целину са Србијом. Црна Гора је увек била једно с њом, зато ће и она, када се рат сврши, са Србијом ујединити у нераздвојну целину. Србија је тражила излаз на море. Е па добиће га у шитокој прузи на јадранском мору у Далмацији, са старим Сплитом. Истина је да Срба има и по другим покрајинама, али они у њима неће пропасти до крајњег ослобођења. Идеали ни једног народа нису остварени одједном, па не могу бити ни српски. Биће још ратова и прилика да се доврши ослобођење српског народа. О Хрватима и Словенцима не могу вам ништа рећи. Они се туку против нас и ја вам изјављујем: када би било потребно да се руски народ бори под оружјем само пола дана па да се они ослободе, ја не бих пристао на то.``
Значи Русија није била на страни Бугара него је покушавала да нас одврати од заблуда о Југославији (са ове дистанце је очигледно да су то биле заблуде и да је Русија тада водила за нас далеко исправнију политику од саме неше власти). И поред свог права да буде незадовољна због пропасти овог плана (за шта смо реално ми били криви) и ступања Бурарске у рат на страни Централних Сила, Русија нам је и даље пружала подршку. Уместо да увидимо реалност, опредељење Словенаца и поготово Хрвата, чији су војници убијали немоћне жене, децу и старце по Србији, Срби су са њима слепо спремали заједничку државу. Није се за џабе у српском народу под окупацијом говорило да су `најгоре оне Швабе што говоре нашки`. Југословенски одбор у Лондону надмудрио је српски народ и тако спасао Хрватску и њен народ, који би био подељен између неколико држава (Италије, Аустрије, Мађарске и Србије) и, вероватно, историјски нестао или доживео потпуно расуло. Како су нам вратили? У каквој је ситуацији наш народ данас, а у каквој би био да нисмо били у заблуди? Отоме морамо размишљати, памтити и учити из историје да нам се такве грешке никада не понове.



@serbdogg
О томе да су нас Французи и Енглези финансирали нема ни говора, а није било ни потребе јер је у то време Србија била релативно богата. Тачно је да су нас снабдевали војном опремом (поготово нам је била потребна артиљеријска муниција и њу су нам између осталих у почетку слали и Руси) како и осталом робом која нам је била потребна, али је велика већина тога уредно плаћена од стране наше државе. Чак је било ситуација да су испоруке касниле због неких административних застоја при плаћању. У сваком случају они су били наши савезници, много су помогли да се наша војска опорави и избори победу на крају, то нико не пориче.
Такође мени није познато ни да су финансирали Русију, у почетку рата сам чак сигуран да нису. Французи и Енглези су касније помагали а вероватно и финансирали белогардејце у рату са бољшевицима, чак су их и војно помогли, али је та помоћ била исувише слаба да би нешто могли да ураде.

Citam ovu temu, citam i ostale politicke teme, i primecujem nesto pozitivno i dobro u nasem ponasanju i to da se demokratija koju su nam ukinuli u Srbiji 1945 godine konacno vratila u nase redove.
Razmisljam da bi se pre nekoliko godina ovde na ovoj temi do sada sto puta pomenula majka i bliza zenska rodbina u familiji, ili pocelo vredjanje i prepucavanje na neki drugi nacin. Demokratija se vratila u Srbiju i konacno svako moze da kaze sta hoce i da polemise sa drugima bez straha za sebe i svoje najblize.
Nastavite dalje komentare na ovoj temi i izvinite za ovu malu upadicu ali nisam mogao da zadrzim to u sebi.

@ Радикал

Ako se sjetiš jedina ispravka koju sam ja napravio u tvom postu bila je oko toga tko je kome objavio prvi rat. Dakle ti si napisao da su Rusi objavili prvi rat Centralnim silama, ja sam napisao da je obratno. Time nisam mislio reći da Rusi nikako nisu kanili stupiti u rat, ili da su do napada njemačkih trupa sjedili besposleni, uostalom prvu vojnu operaciju širih razmjera su poveli upravo Rusi što sam citirao u svom prethodnom postu.

Druga stvar našeg neslaganja ovdje je pitanje je li Rusija pomogla Srbima iz puke ljubavi ili i iz zaštite svojih interesa.  Ideje o Balkanskom savezu si točno naveo, ali si mislim pretjerao oko ruskog odnosa prema Bugarima i Srbima. Dakle Rusija je najviše i aktivno pomogla stvaranje bugarske države, jer Bugari nisu uspjeli sami vojno poraziti Turke kao Srbi u svoja dva ustanka. Tako je sanstefanskim ugovorom trebla biti stvorena Velika Bugarska što su spriječile zapadne sile bojeći se prevelikog ruskog utjecaja, ali je ta fikcija o Velikoj Bugarskoj poživjela još gotovo cijelo stoljeće i dovela Bugarsku u 4 rata u kratkom razdoblju: dva balkanska i dva svjetska u kojima je pretrpjela velike gubitke a da taj svoj cilj nije uspjela ostvariti. Glavni cilj bugarskih aspiracija je bila Makedonija osobito varadarski dio koji je tada držala Srbija. Iz sam te činjenice Centralne sile su početkom rata bile u prednosti u privlačenju Bugarske u rat na njihovoj strani, jer je najlakše obećati nešto na tuđi račun. Sazonov je toga bio svjetstan, kao i činjenice da se Srbija neće tako lako odreći Makedonije koju je ipak krvavo izborila. Na kraju se točno tako i dogodilo, tj Bugarska je 1915. ušla u rat na njemačkoj strani u umnogome pomogla slomu Srbije.

Padom Srbije Rusija je ostala izolirana od ostatka Antante jer se sada blok Centralnih sila pružao duž cijelog njezinog južnog boka: okupirana Srbija, Bugarska i Turska. A pomoć zapadnih saveznica je trebala Rusiji, jer kako si sam napisao ona je bila nespremna za rat, a njezina vojska je tehnički gledano bila inferiorna njemačkoj. Dodaj tome i unutrašnje probleme i nesuglasice u samom vrhu.

Dakle još jednom ponavljam: Rusija i Srbija su u to doba sigurno dijelile mnogo bliskosti (uostalom sestra kasnijeg kralja Aleksandra bila je udata za jednog od najuglednijih Romanova, koji će stradati u boljševičkom prevratu), ali Rusija je ipak gledala prvenstveno zaštiti vlastite interese, koji bi bili jako narušeni eventualnom njemačkom pobjedom. Zato je bila svjesna da rat ne može izbjeći, osobito kada je njemačka vlada odlučila da uđe u rat, jer je bilo očito da Nijemci neće dopustiti da Rusija ostane u zavjetrini dok se oni razračunavaju s Francuzima i Britancima, pa da ih potom iscrpljene eventualno napadnu još organiziranije i svježe ruske jedinice.

Нема сврхе ово даље развлачити, само једна мала опаска:

Управо супротно, Немци су желели да Русију оставе у `заветрини` да не би морали да ратују на два фронта. Ова намера Немачке се веома јасно види у Шлифеновом ратном палну. Успех француског противнапада на Марни је директна последица тога што је Молотке био принуђен, у критичном тренутку похода на Француску,  да одређене снаге пребаци на источни фронт како би се супротставио неочекиваном руском нападу на источну Пруску.

Такође је готово сигурно да до рата уопште не би ни дошло да Русија није пружила подршку Србији, да није извршила општу мобилизацију и парактично инициртала сукоб са Немачком. Све би се завршило локалним ратом у коме би Србији биле одузете територије. Наравно због свих накупљених нетрпељивости до рата међу великим силама би сигурно дошло, али вероватно коју годину касније.