Србија срља у грађански рат :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Србија срља у грађански рат

Friday, 08 August 2008 10:48
Све што се у Београду догађа ових дана само је логичан след у историјском низу догађаја који Србију воде у суноврат.ОСТВАРУЈЕ СЕ АНГЛО-АМЕРИЧКИ ПЛАН УНИШТЕЊА НАШЕ ЗЕМЉЕ.
Демонстрације 1991, и оне 5. октобра 2000. биле су много разорније од ових радикалских, па се питам чију децу Б92 сада зове хулиганима
Ђинђић ми је још 2002. рекао - Бане, од Србије нема ништа! Ови, тобоже наши пријатељи, воде нас у несрећу. Списку уцена нема краја

Страхиња-Бане Илић, антикомуниста и првоборац међу демократима, забринут је за будућност Србије. Он сматра да осионо понашање коалиције на власти, која занемарује народ и не ослушкује националне интересе, изузетно погодује остварењу англо-америчког плана који Србе уводи у братоубилачки рат.
- Нажалост, све што се у Београду догађа ових дана само је логичан след у историјском низу догађаја који Србију воде у суноврат. Од 1989. године, када сам био на Газиместану, и 1990. када смо успели да докажемо да је Југословенска војска у отаџбини под командом ђенерала Драже Михаиловића била антифашистичка, до данас сам учествовао у свим демонстрацијама. Међутим, запањен сам да данас неки нови клинци на ТВ Б92, који су, претпостављам, 9. марта 1991. тек проходали, са 20 и нешто више година, као некада Слободан Пенезић Крцун када је харао Србијом, говоре како су демонстрације против испоручивања др Радована Караџића Хашком трибуналу „невиђене" хулиганске демонстрације.

Јеремић ће заменити Тадића

- Борис Тадић је за мене велико изненађење, јер његовог оца одувек памтим са браника српства. Али, избором Мирка Цветковића за премијера он је одсекао грану на којој седи. Верујем да ће га ускоро на челу ДС заменити најписменији и најученији члан, Вук Јеремић. Забрињава ме осионо понашање коалиције на власти која не мари за народ ни националне интересе. Истина, понекад сам малодушан, па помислим да је Србија надрљала ко год да дође на власт, а онда се, опет, сетим шта је све издржала моја земља и мој народ.
Награда Радовановим гоничима

- Пошто сам као првоборац српске демократије у „Сабљи" ухапшен од нове демократске власти, истражитељ из БИА ме је, између осталог, питао где кријем Радована Караџића. Осмотрио сам га као рендгеном, а онда му рекао да не могу да му кажем, јер ми не делује као човек од поверења. Данас је тај човек начелник полиције у једном великом граду у Србији.

Зар то није логично, јер они јавно говоре оно што, наводно, мисли половина проевропски оријентисаних Срба?
- Не знам да ли и ви прихватате ту мантру, смишљену управо да нас подели. Сви смо ми у Европи, и не можемо да будемо нигде него ту где јесмо. Као што ни Срби не могу да се деле - могу да буду само Срби, или несрби. Ови други су по рођењу Срби, али то не желе да буду, и лично су ми дражи од оних који нам наносе велику штету представљајући се као Срби, а заправо мрзе сами себе што су то по рођењу. На њих увек рачунају они против којих се ја одувек борим, а то су англо-америчке снаге и њихови трабанти из Европе, који су најпре све народе на простору бивше СФРЈ увели у несрећу, а сада све раде да и саме Србе заваде до крвавог братоубилачког рата.

Ви желите да нас разуверите да су Немци највећи непријатељи Срба?!
- Мислим да више никога не треба разуверавати, јер то је одавно потпуно јасно. Наши енглеско-амерички савезници убили су, сасвим сигурно, више Срба него Немци, и увели нас у све несреће. Замислите само страшну превару од 27. марта 1941. под паролом „Боље рат него пакт", па преодевање партизана у четничке униформе, што је доказано на суђењима у Чачку још 1946. Све је то идеја Лондона, као и комунизам. А ко је бомбардовао Београд, Лесковац, Ниш, сравнио Подгорицу са земљом? Савезничке снаге, наравно!

Када сте схватили да су наши бивши савезници, заправо, наши највећи непријатељи?
- Одавно! Причао ми отац да су 1944. натерали краља Петра да прочита проглас „Сви војници Драже Михаиловића да се ставе под команду Тита"! Више десетина најбољих официра извршили су самоубиство, не желећи да издају ђенерала. Памтим и да ми је отац говорио „Ја за краља, краљ за Тита, шта се ради, Бог те пита". И саветовао ме да не улазим у политику, јер, како је говорио, 1941. су биле само две партије, а он омануо, а како човек да погоди кад их има 50! Сада видим, сви који су се борили на страни фашистичке Немачке уђоше у Европску унију - Мађари, Румуни, Бугари, Хрвати и муслимани који су учествовали у борбама код Стаљинграда? И сви су добродошли, само Србија не може да уђе у ред развијених земаља, иако је једна од најстаријих цивилизација у Европи.

А да ли је то схватио и ваш лични пријатељ, покојни премијер др Зоран Ђинђић?
- Не само да је то схватио, него је због тога и страдао. Да није, он би био српски Путин, а управо је то морало да се спречи. Када се он у лето 2002. вратио из Америке, каже ми - „Бане, од Србије нема ништа! Ови, тобоже наши пријатељи, воде нас у несрећу. Обећали нам промене, стављање на белу шенгенску листу, али то је само празна прича. Списку уцена нема краја!" Ја га гледам у чуду, а он каже - „не можемо више продавати наше национално достојанство! Ако 17 процената Хрвата у БиХ има свој ентитет, онда мора да га има и 18 одсто Срба на Космету. Морамо да имамо и други Дејтон, јер српски део Космета и Република Српска морају да буду целина са Србијом".

Да ли су Ђинђићеви најближи сарадници знали за све те уцене и били спремни да подрже премијера у отпору?
- Уверен сам да су знали. Неком приликом Зоран Живковић и мој брат од стрица Веља Илић, путовали су колима са Зораном Ђинђићем из Беча за Берлин. Возио је Ђинђић, а Живковић га је, док је Веља фолирао да спава, питао шта да ради, јер га Амери упорно врбују да ради за њих. Он му је саветовао да прихвати, да би видели докле ће то да иде. Знали су они и да је енглески амбасадор Чарлс Крафорд, на опроштајном ручку приликом одласка из Београда, поручио Ђинђићу - не можете да избегнете грађански рат у Србији, јер тај рат је планиран већ одавно. А колико су Зоранови сарадници били спремни да га подрже, одговорићу вам исто као истражитељу БИА који ме је испитивао када сам ухапшен у „Сабљи". Он ме је питао ко су Ђинђићеве убице, а ја сам му рекао да их потраже међу носачима сандука.

И Вук Драшковић је био Ваш пријатељ, али се ви више не дружите с њим?!
- Вуку нико не може да оспори идеју око које се окупио Српски покрет обнове. Као ни истину да је на митингу СПО у Фочи, августа 1990, када смо отишли да запалимо свеће за 25.000 ликвидираних Срба, наредио да бранимо народ када је видео да полиција иде на жене и децу. Памтим и да је Вук 9. марта 1991. јуриш командовао са балкона Народног позоришта, али нико није тражио да се забрани СПО. После је, а посебно уласком у досовску владу, ретерирао до идолопоклонства англо-америчким снагама. А ја сам тог 9. марта 1991. у жестоком судару полиције и демонстраната скочио на борбено оклопно возило и скинуо с њега митраљез. Тада су ТВ Б92 и Студио Б демонстранте звали борцима за демократију, а сатанизована ТВ Бастиља није се усудила да нас зове хулиганима, већ демонстрантима. Те демонстрације 1991, и оне 5. октобра 2000. биле су много разорније од ових радикалских, па се питам чију децу Б92 сада зове хулиганима. Медији су уз НВО, највећа логистичка подршка произвођачима зла на овим просторима, и увелико учествују у сатанизацији свега српског.

Да ли сте Милошевићу опростили комунизам, макар постхумно?
- Разуме се, ја сам хришћанин и праштам, али не заборављам! Милошевић је почетком 90-их био човек англо-америчке алијансе, а кад је схватио било је касно. Већ је био у Хагу. И завршио је као што ће и сви остали трабанти својих налогодаваца. Ови који су учинили да се Срби од 2001, када је направљена прва досовска власт, више ништа не питају. Уместо нас, Србијом се управља из Агенција, главних полуга власти, од оне за приватизацију до ове Радиодифузне, које ће тотално да разоре државу.
Невенка Стојчевић