Našim susedima došla bolja vremena
Rumunija živnula posle ulaska u EU
Autor: M. Popović,T. Vasiljević | 01.06.2008 - 00:02

Do kraja ove godine biće otvoren 21 veliki
tržni centar za čiju izgradnju će biti utrošeno
7,2 milijarde evra

Mnogi misle da je život u susednoj Rumuniji, "zemlji Drakule", i dalje veoma težak s obzirom na sva iskušenja kroz koja je ta zemlja prošla tokom decenija komunističke vladavine. Realnost je, međutim, da je život u Rumuniji postao znatno lakši poslednjih nekoliko godina.

"Od ulaska Rumunije u EU sve je živnulo. Gradi se na sve strane, strane firme otvaraju poslovnice, a sve vrste robe su preplavile zemlju", kaže za "Blic nedelje" Siniša Dragin, producent i snimatelj u "Tomson Rojtersu", koji u Rumuniji živi od 1986. godine.
To potvrđuju i mnoga istraživanja koja pokazuju da rumunska ekonomija prolazi kroz fazu nezapamćenog rasta. Oskudice iz komunističke ere ili periodi nesigurnosti postkomunističkog perioda su stvari prošlosti.
Ekonomija se pretvara u široku industrijsku bazu. Sektori industrije koji prosto cvetaju uključuju obuću i tekstil, proizvode od drveta, rudarstvo i metalurgiju, mašineriju, hemiju, građevinske materijale, hranu…
Prošla godina predstavlja ključnu godinu za tu zemlju na mnogo frontova. Tek što je postala članica najveće ekonomske unije, Rumunija je prerasla u pravi raj za investitore nudeći im jedinstvene prilike. Analitičari finansijskih institucija procenjuju da će Rumunija ove godine privući direktne strane investicije u iznosu od otprilike 9,5 milijardi dolara (7,2 milijarde evra).
Do kraja ove godine u Rumuniji je planirano otvaranje 21 tržnog centra. Tržni centri se otvaraju širom Rumunije, sa očekivanim investicijama do 1,5 milijardi evra. Najveći broj projekata biće urađen u Bukureštu.
Saobraćajna infrastruktura je znatno poboljšana, iako putevi i dalje predstavljaju slabu tačku u toj zemlji. Železnički saobraćaj se poboljšao, a rumunska železnička mreža je jedna od najvećih (četvrta) u Evropi.
Oni koji imaju dobar auto i vole brže da voze moraju da znaju da je rumunska policija nabavila veoma moderne radare.
Ograničenje brzine je uglavnom 100 kilometara na sat izvan grada, a 50 kilometara na sat u selima. Još od 2006. godine, čak i za manje prestupe, saobraćajna policija naplaćuje visoke kazne, ali oduzima i dozvole. Policajci su, doduše, ponekad blaži prema lokalnom stanovništvu nego prema strancima. Međutim, kazne su strože za lokalce nego za strance. Za lokalno stanovništvo, dva ili tri manja prekršaja znače oduzimanje dozvole na šest meseci.
Mito je uobičajen način "rešavanja posla" s policijom, ali to može biti veoma rizično kada je stranac u pitanju. Mito je 2008. godine sve manje prihvatljiv i strancima se ne preporučuje da pribegavaju ovim metodama jer vrlo lako mogu završiti u zatvoru.
Naš sagovornik kaže da se birokratski aparat polako organizuje, a da je "policija u Rumuniji za ne prepoznati".
Mobilni telefoni su sveprisutni u Rumuniji. Naime, oko tri četvrtine Rumuna poseduje bar jedan mobilni telefon. Pristup internetu je široko dostupan u urbanim delovima. U decembru 2006. bilo je oko 3.500.000 internet konekcija. Brzine su otprilike kao u Zapadnoj Evropi ili Americi.
Rumuniju muči pad nataliteta, a sve je veći broj onih koji odlaze u emigraciju, što je doprinelo da se u poslednjih deset godina broj stanovnika smanjio za 1,7 miliona ljudi, saopštio je nedavno ministar rada Paul Pakuraru. Rumunska vlada je zbog toga odlučila da do kraja godine usvoji nacionalnu strategiju kako bi se zaustavilo osipanje stanovništva.
Rumunska vlada je, takođe, u januaru ove godine objavila specijalni program koji je napravljen tako da ohrabri građane koji su emigrirali. Procenjuje se da se oko tri miliona Rumuna odselilo u inostranstvo poslednjih godina: samo tokom 2007. godine, rumunski gastarbajteri su u svoju zemlju "poslali" oko sedam milijardi evra.
"Kao što ti ljudi nisu otišli po naredbi vlade, tako neće biti naterani ni da se vrate. Vlada neće uspeti da podigne prosečnu platu sa 800 na 1.000 evra, koliko Rumuni mogu da zarade u inostranstvu. Vratiće se samo oni koji su to već ranije planirali", kaže Jonu Popesku, ekonomista i novinar.

Jestivo ulje najskuplje u EU
Jestivo ulje rumunske proizvodnje u rumunskim prodavnicama košta najmanje šest leja, ili 1,69 evra po litru, dok se u većini drugih članica Evropske unije isti proizvod prodaje po 1,2 evra. Zbog manjka sirovina, rasta cena goriva i prodajne politike velikih trgovinskih lanaca, cena jestivog ulja u Rumuniji neprekidno raste.


Vidljiv napredak
Rumunija   2006.   2007.   2008.*
Nominalni BNP**   121,9   166,0   185,7
Nominalni BNP po stanovniku***    5.661   7.742   8.698
Indeks cena robe široke potrošnje (%)   6,6   4,8   7,0
Stopa nezaposlenosti (%)   5,2   5,0   4,9
Direktne investicije (u milij. evra)   9,1   9,06   /
Izvoz robe**    33,1   41,1   49,5
Uvoz robe**   48,1   65,9   83,4

* prognozirani  ** u milijardama dolara       *** u dolarima

(Izvor: Ambasada Rumunije u Beogradu)

Izvor: Blic

Sa fabrikom Nokie u kojoj su plate 100 evra, desilo se bas to, samo je zivnula, a ne ozivjela...

pa bolje i to nego ništa,sad bar par stotina rumuna ima šta jesti za razliku od par stotina njemaca koji su radili u onoj fabrici nokije,sad kad počne navala emigranata iz njemacke u rumuniju zbog nezaposlenosti 

Da, da, samo...tim Njemcima socijalna pomoc mjesecno iznosi 800 evreja, a onim kukavcima iz Rumunije to je godisnja plata.

Ne znam čemu takva malodušnost. Rumunija ide napred dok mi stojimo u mestu.

Kod naših istočnih komšija se puno investira, prave se novi auto-putevi,  otvaraju se nove fabrike, ekonomija im je sada bolja nego što je u Srbiji. Cela Srbija, BiH, Makedonija, Crna Gora kupuje deterdžente i sapune koji se prave u Rumuniji (Fairy, Ariel), sada ćemo kupovati i njihove telefone.

GDP Srbije u 2007: 5,114.624,
GDP Rumunije u 2007: 8,583.600

@Raven_Claw3190900 bolje išta nego ništa.

Bolje je da imaš bilo kakvu platu nego nikakvu

Нарочито су живнули румунски цигани у Италији.

u njemackoj je standard veci pa su i cjene veće,pa s tih 800 evra živiš malo bolje nego beskućnik uostalom sam si rekao to je socijalna pomoć,a to s godišnjom platom ipak malo pretjeruješ

kako su zivnuli, jel ima neka fotka? jel bio neko na licu mjesta?

Kad se pogleda godinji rast privrede, vidi se da nema razlike izmedu zemalja van i u Uniji, Taj rast iznosi 2-3%, maksimalno 4%. Poljska je prije pristupa imala rast od 5-6% sa tendencijom rasta, a nakon ulaska je taj broj pao na mizerna 2%. Srbija ima veci rast privrede od Rumunije i Bugarske.