Филип Вујановић, председник Црне Горе
Срби у Црној Гори нису туђинци




ИНТЕРВЈУ
Подгорица – Односи Црне Горе и Србије морају да буду пример блискости не само у региону него и у укупној међународној заједници. На то нас обавезује историја, актуелне потребе две државе и наши будући интереси. Сада, када су обе државе независне и међународно признате, када немају оптерећење из заједничке државе или државне заједнице у којој је Црна Гора имала осећај угрожености од веће, а Србија осећај уцене од мање, нема нити једног разлога да не обезбедимо јасне, обострано корисне и блиске односе. Уверен сам да смо то и показали. Наше границе се не прелазе ни уз пасоше, ни уз визе, имовина грађана једне државе апсолутно је заштићена у другој, а наши економски односи су знатно побољшани бољом спољнотрговинском разменом и снажнијим економским партнерством. Наравно, обавеза је две државе да даљим билатералним споразумима, али и блискошћу укупних односа, покажемо заједнички интерес пуне отворености и пријатељства ових старих европских држава, казао је у интервјуу за „Политику” председник Црне Горе Филип Вујановић

Где су препреке, како их уклонити и шта је приоритет у овим односима?

Приоритети наших односа су свакако у обезбеђењу отворене комуникације грађана, заштите њихових интереса и осигурању услова за максималну економску сарадњу. Већ су потписани бројни билатерални споразуми, а треба договорити и друге који могу још више да обезбеде остваривање заједничких интереса. Искрено, не видим препреке квалитетним и интензивним односима Србије и Црне Горе. Не морамо се одмах саглашавати о свему што је од билатералног значаја, али се о свему морамо договорити у интересу добрих односа двеју држава.

Да ли ће Црна Гора подржати Косово као независну државу, на чему инсистирају албански лидери у тој српској покрајини, или ће подржати целовитост и суверенитет Србије?

Црна Гора је имала и има јасан и доследан однос према решавању статуса Косова. Одрживо решење доживљавамо најбољим. На међународној заједници је да учини све да се покуша, у одсуству договора, пронаћи одрживо решење. Црна Гора модел тог решења никада није предлагала, јер на њега није могла ни утицати. Верујем да је од Црне Горе било довољно што смо дали два важна примера – вредности споразума и мултиетничког и мултиверског склада. Иако смо имали историју старе европске државе и високо расположење за референдум о самосталности договорили смо „Београдски споразум”. То није било лако, а ни за потписнике из Црне Горе политички јефтино. Сећам се, по повратку из Београда, да се један део Црне Горе разликовао само у степену увреда према мени и господину Ђукановићу.

Једни су нас називали издајницима, а други велеиздајницима. Сада се тога не желе ни сетити. С друге стране, Црна Гора је увек имала изузетну складност односа нација и вера што је, такође, добар пример и за Косово. Како смо имали осетљив однос према преговарачком процесу о статусу, тако ћемо имати и исти однос према решењу, сматрајући да се о њему не треба изјашњавати пре него што то буде неопходно. Када буде неопходно определити државни став, то ћемо учинити пажљиво и одговорно.

Може ли Црна Гора остати неутрална ако се нађе између Европе и Америке, с једне, и Србије и Русије, са друге стране?

Никада се нисам слагао са том констатацијом да је Црна Гора заузела неутралан однос. Ако се залажете за одрживо решење, ако процењујете да је стабилност односа у том решењу важнија од нестабилности, ако констатујете да успех преговора треба претпоставити брзини преговора, онда је то јасан државни став који исказује одговоран однос према нашим унутрашњим приликама и снажну жељу за добрим регионалним амбијентом.

Да ли ћете као председнички кандидат инсистирати на доследној примени Устава, посебно на члану 79, којим се јамче слобода и права мањинских народа?

Увек сам инсистирао на доследној примени заштите мањинских права. Капитално важан интерес Црне Горе јесте да се мањине у грађанској Црној Гори осећају максимално равноправним и заштићеним у свим правима мањина која морају бити обезбеђена на нивоу највиших међународних стандарда. Већ сам констатовао да је изузетно богатство Црне Горе у међунационалном  и мултиконфесионалном складу и Црна Гора мора учинити све да такав склад буде и њена будућност.

На које се мањинске народе мислило када је овај члан унесен у Устав и да ли се то односи и на Србе у Црној Гори?

Као посебну вредност нашег устава доживљавам његов грађански карактер. Пре свега, и изнад свега, Црна Гора је грађанска држава. За мене је важнији осећај припадности грађанској Црној Гори од осећаја моје црногорске националности. Међутим, сматрам важним да се испоштује национални осећај свих, укључујући, наравно, и мањине. Право је приватности свих како ће се национално доживљавати, па и Срба у Црној Гори. Њихово је право да ли ће се сматрати националном мањином или не. На то не желим да утичем, нити у томе да арбитрирам. Један део парламентарних партија које себе представљају националним српским партијама доживљавају Србе мањином, а друге не. Ја Србе у Црној Гори никада нисам доживљавао туђинцима, нити сам Црну Гору за њих доживљавао туђинском државом, а како ће они себе видети у Црној Гори – ствар је њихове приватности.

Из Социјалдемократске партије су поручили да Вас један део њиховог највишег руководства не подржава, јер сте препознати као човек који је остао веран Митрополији црногорско-приморској?

Као председник Црне Горе дужан сам да поштујем Устав, а он опредељује да је Црна Гора секуларна држава, што значи да не сме да се меша у унутрашње односе цркве нити утиче на организацију верских послова и обреда. Председник државе не сме да арбитрира у црквеним питањима и дужан је да поштује канонско устројство чији су арбитри највиши актуелни црквени великодостојници. Могуће је да је неко од председника државе очекивао другачији став. Можда сам могао, уздржавајући се од саопштавања свог мишљења, да политички сачувам подршку оних који се не слажу са оваквим ставом, али тада не бих био доследан себи, поштовању Устава и потреби да председник државе буде у функцији општег добра.

Хоћете ли потписати закон о мору за који опозиција тврди да њиме поклањате Рт Оштра и Превлаку Хрватској?

У децембру 2002. године потписан је Протокол о привременом режиму на Превлаци. Дакле, примењујемо га већ пуних пет година. Овај споразум је од посебне вредности и упућује изузетно важну поруку са простора Балкана да су се две државе привремено договориле о једном изузетно осетљивом питању. Признаћете да је то била сјајна порука међународној заједници коју баш нисмо навикли на споразуме. У протеклом петогодишњем периоду он се примењивао за добро обе државе и без било каквих озбиљних проблема. Простор Превлаке треба да буде простор спајања, а не раздвајања две пријатељске државе. Он се налази у изузетно атрактивној туристичкој дестинацији Дубровника и Боке, који су веома компатибилни, и чија се туристичка и економска вредност може максимално валоризовати само ако се та повезаност афирмише. Не видим потребу да се тај споразум мења, а бројни привремени споразуми двеју држава трају деценијама, па и дуже. Овај привремени споразум је договорен уз подршку парламентарне већине у Црној Гори и већинског дела опозиције који је у то време учествовао у власти у бившој заједничкој СРЈ. Без такве подршке ја мислим да се тај споразум не може мењати. Овај споразум никоме ништа не поклања и таква тумачења у њему немају упориште.

Је ли НАТО шанса или удес за Црну Гору и ко о томе треба да одлучи – парламент или народ на референдуму?

Чланство у НАТО-у свакако је шанса која даје могућност Црној Гори за значајне безбедносне, политичке и економске користи. О томе се грађани морају детаљно информисати и радује ме да је осмишљена стратегија комуникације са њима и да ће се она презентирати у свим црногорским општинама. Парламент треба да одлучи да ли ће својом одлуком или одлуком грађана Црна Гора бити у НАТО-у. Ако буде постојала изузетно висока подршка у парламенту онда он треба да преузме и одговорност. У супротном – треба расписати референдум.

Хоће ли Црна Гора кренути у обрачун са носиоцима корупције и организованог криминала и јесу ли тачне тврдње да је она јатак бројних криминалаца са међународних потерница, а међу њима Станка Суботића, Богољуба Карића (...)?

Црна Гора је максимално посвећена борби против корупције и организованог криминала. То је озбиљан регионални проблем и све државе морају уложити све капацитете свог деловања да би му се супротставиле. Извесно је да је то обавеза укупног друштва, а не само државе. Наравно, државе морају билатерално и мултилатерално сарађивати, јер криминал не познаје границе. Сигуран сам да ће Црна Гора блиско сарађивати са Србијом у овој области, а наша је обавеза да поступамо по свим потерницама из Србије, наравно и обрнуто, јер је то подразумевајуће за добру сарадњу.

Новица Ђурић
[објављено: 17.12.2007.]

Politika