Štrajk zaposlenih u Rumuniji

Zbog novog zakona o platama, otpuštanja i neplaćenog prinudnog odmora, organizovan najveći štrajk u poslednjih 20 godina u Rumuniji. Štrajkuju zaposleni u prosveti, zdravstvu, javnoj administraciji i policiji.

U Rumuniji je danas 800.000 zaposlenih u prosveti zdravstvu, javnoj administraciji i policiji stupilo u generalni štrajk, saopštili su sindikalni lideri.

Zbog novog jedinstvenog zakona o platama, zbog otpuštanja i prinudnog neplaćenog odmora od deset dana, organizovan je najveći štrajk u poslednjih 20 godina u Rumuniji.

Javna administracija je blokirana, jer ne rade lokalne institucije, županijski saveti i finansijske službe.

Predsednik Saveza sindikata prosvete Marius Nistor izjavio je povodom štrajka da iza Saveza zaposlenih u javnom sektoru ne stoji nikakva politička stranka, kao što su neki sugerisali.

Nistor je rekao da je jedini cilj protesta izražavanje solidarnosti sa ljudima koji žele da zadrže posao, da dobiju pristojne plate u skladu sa kvalitetom, količinom i važnošću njihovog rada, prenela je nacionalna agencija.

Predsednik Saveza sindikata je istakao da zaposleni više ne veruju sadašnjim političarima koji su ih lagali i nisu ispunili izborna obećanja.

Premijer Emil Bok je kasno sinoć uputio predstavnicima sindikata poziv na dijalog, smirenost i razum.

Bok je demantovao glasine da će zbog zakona o jedinstvenim platama zarade učitelja i drugih zaposlenih koji dobijaju plate iz budžeta biti smanjene za 40 odsto.

Premijer je priznao da izvršna vlast ima teškoća u finansiranju zdravstva.

U zdravstvenom sektoru radi trećina zaposlenih u bolnicama i službi hitne pomoći, dok policajci, koji nemaju prava na štrajk, nose bele trake.

U školama nema nastave, a roditelji su pretodhno bili obavešteni da ne šalju decu u škole.

Sindikalni lideri izjavili su da je štajk "poruka političkoj klasi da više ne može da manipuliše zaposlenima koji plate dobijaju iz budžeta" i okrivila Vladu za smanjenje plata u mnogim sektorima.

Sindikati zaposlenih u administraciji najavili su da će u sredu organizovati miting u Bukureštu i štrajk upozorenja 23. oktobra, a da će 28. oktobra stupiti u generalni štajk na neodređeno vreme.

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4661644,00.html

U rumunskoj Nokiji se radi i po 12 sati

U rumunskoj „Nokiji“, oko 1600 radnika radi u dve smene. Mobilni telefoni se sklapaju, pakuju i izvoze. U jednoj smeni radi se i po 12 sati. Radnici ne mogu da dođu i odu kad hoće. Raditi za „strance“ nije nimalo naivno.
 


Tačno u sekund, u četvrtima u kojima žive skupljaju ih autobusi koji ih prevoze u fabrike, a posle radnog vremena ih vraćaju kućama. Oni rade duže od Nemaca i – podjednako dobro, kaže nemački stručni konsultant „Nokije“ Verner Štajn i upozorava na opasnost od predrasuda kada je reč o radnom moralu Rumuna:


„To je sada ono što ljudima smeta, u šta neće ili ne mogu da veruju: da Rumuni odjednom mogu da proizvode dobre mobilne telefone. To ih je sada ozbiljno uzdrmalo“.


Nema znakova ni da je „Nokija“ nespremna da organizuje proizvodnju u Rumuniji: „I pored neophodnog rada, obuke, školovanja!“


Teškoća je ipak bilo

Ali njih nisu prouzrokovali zaposleni – naprotiv. One se čak lome na njihovim leđima. Troškovi su veliki. Mesečna plata je 250 evra. I pored toga, rad u „Nokiji“ je cenjen i nikome ne pada na pamet da svoje radno mesto dovede u pitanje netačnošću, lenjošću ili lošim kvalitetom rada.


„Mnogi koji su otišli u inostranstvo – vratili su se, jer sada mogu da zarađuju i u Rumuniji“.

 

To što je neko u Nemačkoj doveo u pitanje radni moral rumunskih radnika, tim radnicima smeta i zbog toga što je taj moral u Rumuniji od početka na teškoj probi. Radnici imaju mnogo obaveza, ali malo prava koja zaista i mogu da ostvare.

 

Sindikat i radnici ostali kratkih rukava

 

Najveći rumunski sindikat se borio protiv 12-časovnog radnog vremena – uzalud. Jer, interni sindikat u firmi uspeo je da se izbori za male plate i sistem od dve smene. Ko na to ne pristaje, slobodno može da ide! Međutim, teški uslovi rada unekoliko su ublaženi uzornim socijalnim davanjima. I zbog toga su radnici zadovoljni, kaže rumunski privredni stručnjak, Marijus Nikoara. Njegova preporuka Nemcima glasi.

 

„Treba da razmisle o tome koliko godina je „Nokija“ bila prisutna u Nemačkoj. Nemačka na „Nokiji“ nije ništa zaradila. Naravno da je loše kada hiljade ljudi izgube posao, ali tada država mora da pametno investira, na primer, u prekvalifikaciju ili mere za otvaranje novih radnih mesta“.

 

autori: A. Mejer-Fejst, S. Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević

POšto je Rumunija već skoro 3 godine članica EVropske Unije, ova tema dolazi kao hladan tuš svima onima koji misle da će nama posle ulaska u EU poteći med i mleko... 

Ima EU svoje prednosti nije da nema, nije ulazak u EU ulazak u zonu sumraka za Srbiju!

E Eu samo ako se mora, inace naja.

Slažem se, ali ipak bez rada i oslanjanja na sopstvene snage, i bez dobrih zakona koji se sprovode nema ništa...

Rumunija je usla u EU iz nepoznatih razloga... kao i Bugarska...
Oni su bili i ostace beda, bez obzira u kom se sistemu nalaze...

Jacanje polozaja Rusije je izazvalo potrebu da se ovi prime u EU po ekspresnom postupku .
Braca Bugari su poznati po osobini da promene stranu dok kazes keks . Bogme , ni Rumuni nisu drukciji .
Za Srbe se zna na cijoj im je strani srce .
I eto mini varsavskog pakta na balkanu do 2020 , eto da bi se to sprecilo ovi su primljeni po ekspresnom postupku .

Sigurno je da im je ipak ekonosmki bolje nego pre , teska je to beda bila , ne moze da se promeni preko noci .

Svi koji su bili pod ruskom čizmom 50 godina su bili beda... i Poljaci i Česi itd. Nije ni čudo što cela istočna Evropa zazire od svega što je rusko...

Svako ko misli da se preko noći menjaju stvar, ili je jako mlad, ili je sisao vesla. Ili, kao što je rekao onaj hrvatski gledalac koji se javio u Latinici: "Ne zove se magarac na svadbu da se gosti, već da vodu nosi". Kao da Nemac nema pametnija posla nego da nama lepo da sve ono što je savijanjem kičme stekao. Njima bre treba novo tržište da im ne propadnu najbitniji (npr. penzioni) fondovi, oni će u Albaniju da odu ako može šta da se "ekonomski kolonizuje". Moja preporuka za pogledati: Let's Make Money ( http://en.wikipedia.org/wiki/Let%27s_Make_Money ,   http://thepiratebay.org/torrent/5042278/Lets.Make.Money.2008.DVDRip.XviD-ViSiON , trejler http://www.youtube.com/watch?v=Iuokg7TFgeU )

<rant>
Ne znam da li je gore što skoro niko nema zaista izgrađen stav o EU, realan stav o Kosovu, o nekim najvažnijim nacionalnim pitanjima (ovo poslednje ni ja nisam siguran da imam, a ne narod koji ima ispod 50% funkcionalne pismenosti) ili to što ni naši političari ne umeju da izađu sa nekim konkretnijim planovima. Od predsednika me je sramota - imamo domaćeg Obamu, tj glumca (sasvim solidnog, uz to zna čovek bonton i nije neka stoka nekulturna) koji zamajava narod (jako lepo govori, kontam da se žene i dalje oduševljavaju), a svakog meseca menja EU raspoloženje - ili nam je EU "sve i svja" ili nam je standard bitniji od EU, koja je sekundarna, ili...
</rant>

Nije trebalo biti prorok, pa znati kuda sve ide - bilo je dovoljno biti Čomski:

I think the prospects are pretty dim for Eastern Europe. The West has a plan for it -- they want to turn large parts of it into a new, easily exploitable part of the Third World.

There are a lot of resources to be taken, and lots of cheap labor for assembly plants. But first we have to impose the capitalist model on them. We don't accept it for ourselves -- but for the Third World, we insist on it. That's the IMF system. If we can get them to accept that, they'll be very easily exploitable, and will move toward their new role as a kind of Brazil or Mexico.

In many ways, Eastern Europe is more attractive to investors than Latin America. One reason is that the population is white and blue-eyed, and therefore easier to deal with for investors who come from deeply racist societies like Western Europe and the United States.

More significantly, Eastern Europe has much higher general health and educational standards than Latin America -- which, except for isolated sectors of wealth and privilege, is a total disaster area. One of the few exceptions in this regard is Cuba, which does approach Western standards of health and literacy, but its prospects are very grim.