Ruke i bakterije 



Džungla na dlanovima
Ruke čoveka pružaju utočište mnogo većem broju bakterija nego što se do sada mislilo. Kod žena ih je za 50% više nego kod muškaraca. Na dlanovima je otkriveno čak 150 vrsta bakterija, od kojih su mnoge korisne, ali mnoge su opasne. Iako pranje ruku mnogo ne pomaže u ratu s ovim bakterijama, ono je za sada najefikasnije oružje i najbolja preventiva od zaraza i raznih oboljenja - napominju američki istraživači


Prvo što ćete poželeti da učinite kada pročitate ovaj tekst, ili možda dok ga još čitate, jeste da odjurite u kupatilo i dobro oribate ruke. Jer, na njima je prava džungla ili menažerija bakterija. Posebno na ženskim rukama, na kojima je gotovo 50% više raznih tipova bakterija nego na muškim rukama.
Verovali ili ne to je, ipak, istina, a naučnici su ovu činjenicu tek sada uspeli da utvrde. Naime, otkrili su da se na rukama, tačnije, na svakom dlanu "ugnezdilo i baškari" čak 150 tipova bakterija, a ukupan broj ovih sićušnih, ponekada korisnih, a neretko opasnih organizama prelazi cifru od 4.700.
Tako su ruke, koje su ogledalo karaktera, pa i profesije, bile one nežne ili grube, osim što služe za rukovanje i milovanje, za hranjenje i rad, pravi rasadnik i uzgajalište bakterija.

Ženske ruke "bogatije"
- Ljudske ruke pružaju utočište mnogo većem broju bakterija nego što se do sada mislilo. Koristeći moćne tehnike sekvencije gena, koje se primenjuju za izučavanje voda okeana, uspeli smo da utvrdimo, da u proseku na rukama običnog čoveka postoji i živi najmanje 150 vrsta bakterija. Ogromno iznenađenje za sve istraživače koji su učestvovali u ovoj studiji, bilo je ne samo otkriće tolikog broja bakterija, već podjednako i činjenica da ih žene imaju neuporedivo više. Ta razlika između muških i ženskih ruku, verovatno leži u činjenici da žene imaju drugačiju kiselost kože ruku, različite hormone, drugačiju produkciju znoja, kao i drugačiji (češći) režim pranja ruku; takođe, zavisi i od toga koliko često primenjuju hidratantne kreme ili druga kozmetička sredstva za negu ruku - ističe dr Noa Fajrer, istraživač sa Univeziteta Kolorado, u studiji koju je prošlog meseca objavila američka Nacionalna akademija nauka.
Većina otkrića u poslednjih nekoliko decenija sugerisala je da su mnoge bolesti praktično u direktnoj vezi sa pojedinim organizmima koji se "lepe" i žive na rukama, mnoga oboljenja s pravom su, bilo da je reč o bakterijama ili virusima kao izazivačima, nazvana bolestima prljavih ruku. To je poznato, ali se još ne zna koje su sve od otkrivenih bakterija rizične ili opasne, a koje su dobroćudne i pravi korisni stanovnici dlanova. Saznanja do kojih smo u našim istraživanjima došli, napominje dr Fajrer, sigurno će pomoći naučnicima da utvrde takozvani zdravi nivo bakterija; pored toga, koristiće i u mnogo preciznijim dijagnozama raznih bolesti, a verovatno će moći da se koristi i kao upozorenje, kao prvi signal da će nešto u ljudskom organizmu krenuti na loše.

Bakterije biraju i strane
Još jedna zanimljivost prati ovu studiju. Ne samo da postoji razlika između bakterija koje "gaje" ženski i muški dlanovi, nego se bakterije razlikuju i po tome koju stranu više vole - levu ili desnu. Kod ispitanika koji su učestvovali u ovoj studiji utvrđeno je, da je u proseku samo 17% vrsta bakterija identično na levom i desnom dlanu, sve ostale se razlikuju. Pred istraživačima je sada zadatak da odgovore na ovu nepoznanicu: koje bakterije i zašto imaju veću sklonost prema jednoj ili drugoj strani, ustvari, ruci? Takođe, utvrđeno je da na dlanovima ima tri puta više različitih vrsta bakterija nego na podlakticama, laktovima ili u intestinalnom traktu. Šta će još dalja istraživanja da pokažu znaće se uskoro, mnoga iznenađena će sigurno uslediti, tim pre što, prema tvrdnji dr Roberta Mrkisa, profesora mikrobiologije i imunologije Ročester univerziteta, od svih bakterija koje na svetu postoje, naučnici danas poznaju manje od 1% njih.
U svakom slučaju, stručnjaci su ubeđeni da će najnovija saznanja o ogromnom broju bakterija na čovekovim dlanovima doprineti da se veoma brzo utvrdi koje vrste su odgovorne za određene bolesti, koje su u vezi sa specifičnim oboljenjima. Sve to će, bez sumnje, doprineti i boljoj terapiji.
Bez obzira što smo u toku ove studije otkrili da pranje ruku ima mnogo manji uticaj na različitost bakterija koje su na dlanovima, ipak je pranje ruku, savetuje dr Fajrer, posebno antibakterijskim sapunima i drugim sredstvima, ne samo poželjno nego neophodno.
Uostalom, odavno je poznato da bez osnovne higijene - zbog nesavladane lekcije koju svi od malih nogu slušamo: da ruke treba stalno prati, ne samo pre i posle jela nego mnogo češće - ruke mogu da budu izvor brojnih zaraza. I veliki prenosnik brojnih bakterija i virusa: od salmonele, ešerihije, stafilokoka, do koksaki virusa i drugih izazivača teških i opasnih oboljenja.
Često pranje ruku je jednostavna, a u isto vreme i najbolja stvar koju ljudi treba da primenjuju, da bi izbegli neku infekciju i oboljenje: od prehlade i gripa do bakterija i virusa koji se "šunjaju" u hrani, prelaze na ruke i idu dalje - kažu doktori. Preventiva je, napominju oni, i kada nekoga učiš da treba redovno da pere ruke, kako prljavštinu, ustvari, bakterije i druge uzročnike zaraznih oboljenja ne bi uneli u svoje telo ili preneli drugima. A one dobre bakterije, korisnici, stanovnici kože dlanova, i posle pranja ruku vratiće se u svoje stanište.

Izvor: Viva Magazin