Ni ja nemam obicaj da govorim lose o mrtvim ljudima.Znaci o ljudima.On za mene nije bio covek,vec ne covek!!!

laka mu srpska zemlja

neshto najbolje receno, nesto sto svima treba biti jasno

Rugovin naslednik nestranačka ličnost?

Međunarodna zajednica ne želi da budući predsednik Kosova bude neko od sadašnjih vodećih političkih lidera kosovskih Albanaca, saznaje „Blic“ u misiji UN na Kosmetu. Međunarodni akteri u rešavanju kosmetske krize nastoje da za naslednika Ibrahima Rugove bude izabrana nova nestranačka ličnost koja bi imala podršku svih partija u kosovskoj skupštini.

Razgovori i lobiranja ko će naslediti sadašnjeg predsednika Kosova Ibrahima Rugovu već su počeli i na KiM i u zapadnim zemljama. Septembra prošle godine Rugova je objavio da boluje od raka pluća, a u poslednjih mesec dana nije se sastao ni sa jednim zvaničnikom. Po saznanjima „Blica“, njegovo zdravstveno stanje je jako loše. Iako se traženje novog predsednika već sada dok je Rugova živ može smatrati nemoralnim, međunarodna zajednica zbog očuvanja bezbednosne situacije na Kosmetu planira naslednika.

Kako kaže „Blicov“ izvor, Rugova je do sada održavao kakvu-takvu ravnotežu u albanskom političkom životu. Otuda u Unmiku i Kforu postoji opravdani strah da bi posle njegove smrti moglo doći do međualbanskog obračuna. Prištinski list „Ekspres“ objavio je da u razgovorima učestvuje šef Unmika Seren Jesen Petersen i šef Američke kancelarije u Prištini Filip Goldberg.

- Petersen može da razgovara, ali ne i da utiče. Predsednik Kosova se bira u Skupštini i za njega je potreban konsenzus zaraćenih albanskih partija. Posebno na relaciji Rugovinog LDK i Tačijevog PDK. Međunarodna zajednica za sada insistira na tome da naslednik bude nova nestranačka ličnost koja ima podršku kosovske skupštine - kaže „Blicov“ sagovornik.


Izvor: Blic

Predsednik Kosova i Metohije Ibrahim Rugova umro juče u Prištini u 62. godini od raka pluća, u pokrajini već krenula borba za njegovo mesto
Počinje rat među Albancima
Na čelu kosmetskih Albanaca punih 15 godina. Nestao poslednji predstavnik "meke linije", a u njegovom Demokratskom savezu Kosova već duže vreme vodi se rat između predstavnika tri struje koji se bore za vodeće mesto u stranci. Nedžat Daci, predsednik kosmetske Skupštine, biće v.d. predsednika Kosova.

BEOGRAD - Predsednik Kosova Ibrahim Rugova umro je juče u Prištini, u 62. godini, od raka pluća, ne dočekavši da Kosovo postane samostalno.
- Predsednik je umro nešto pre podneva, u svojoj rezidenciji, okružen porodicom - rekao je Rugovin portparol Muhamet Hamiti.

Zastava na Rugovinoj rezidenciji u Prištini spuštena je na pola koplja, a televizijske stanice tokom celog dana emituju klasičnu muziku. Kod Rugove, koji je bio strastveni pušač, prošlog avgusta otkriven je rak pluća. Po otkrivanju bolesti lečen je u američkoj vojnoj "Bondstil" kod Uroševca i u Nemačkoj.

Poslednji put se pojavio u javnosti 23. decembra, kada je obećao da će Kosovo uskoro postati nezavisno.
Rugova je rođen 2. decembra 1944. u metohijskom selu Crnce, opština Istok, kao jedinac oca Uka i majke Sofe (Sofija). Otac Uka i deda Rusta su pogubljeni 1945. godine kao albanski separatisti. Sam Rugova je, međutim, tvrdio da potiče iz partizanske porodice, da bi kasnije govorio da su mu se otac i deda borili da nađu globalno rešenje za Kosovo.

Petersen pozvao na jedinstvo

PRIŠTINA - Šef Unmika Soren- Jesen Petersen juče je ocenio da smrt Ibrahima Rugove dolazi u odlučnom trenutku za budućnost Kosova i Metohije.
"Najbolji način da se odužimo predsedniku Rugovi i njegovom nasleđu biće da narednih meseci ostanemo jedinstveni", poručio je Petersen, uz ocenu da će on uvek imati posebno mesto u istoriji Kosova. "I zaista, ovo je trenutak za sve građane i političke lidere na Kosovu da pokažu jedinstvo, zrelost i mudrost koji će biti na dobrobit Kosova sada i ubuduće", navodi se u izjavi šefa Unmika.

Osnovnu školu na srpskom jeziku završio je u Istoku, a srednju u Peći. Studirao je albanski jezik na Prištinskom univerzitetu. Diplomirao je 1971, magistrirao 1984, a 1976. stažirao u Parizu, u Školi za visoke studije društvenih nauka, kod jednog od najvećih teoretičara književnosti Rolana Barta. Doktorirao je književnost na Prištinskom univerzitetu 1984. na temu "Pravci i premise albanske književne kritike 1504-1983". Napisao je deset knjiga, bio je urednik studentskog časopisa Bota e re (Novi svet) i Dituria (Znanje), književni kritičar, asistent na Albanološkom institutu u Prištini, profesor književnosti, predsednik Udruženja književnika Kosova, oko koga se okupljao albanski pokret na Kosovu.

Na toj funkciji zatekao se prelomne 1989. godine, kada je osnovao Demokratski savez Kosova, čiji je prvi predsednik postao osvojivši više od 90 odsto glasova. Politikom je počeo da se bavi još kao student. Učestvovao je na demonstracijama 1968. u Prištini, tokom kojih su prvi put formulisani albanski zahtevi, a isticana je i albanska zastava i grb. Bio je član Saveza komunista, iz koga je isključen zbog potpisivanja peticije "Apel 215" kosovskih intelektualaca protiv usvajanja amandmana na Ustav Srbije kojim je ukinuta autonomija Kosova. Ubrzo je u međunarodnoj javnosti je prihvaćen kao disident i borac za ljudska i politička prava Albanaca na Kosovu.

Pod njegovim rukovodstvom 2. jula 1990. albanski delegati Skupštine Kosova doneli su Ustavnu deklaraciju kojom su Kosovo proglasili republikom. Kasnije je predvodio stvaranje paralelne administracije, školskog i zdravstvenog sistema, bojkot srpskih institucija, srpskih i saveznih izbora... Na izborima za predsednika fantomske "republike Kosovo", koji nikada nisu priznati, 1992. godine, kao jedini kandidat dobio je 867.557 glasova. Glasačko telo brojalo je 762.267 ljudi. Na izborima 1999. godine ponovo je izabran za predsednika. Njegova pacifistička politika prvi put se ozbiljno našla na meti kritike njegovih sunarodnika sredinom devedesetih, kada je Kosovo isključeno iz Dejtonskih mirovnih pregovora.

U oktobru 2000. godine Rugovin DSK pobedio je na kosovskim lokalnim izborima, sa 58 odsto osvojenih glasova. Na parlamentarnim izborima 17. novembra 2001, 46 odsto osvojenih glasova donelo je Rugovinoj stranci pobedu, mada ne i parlamentarnu većinu. Posle tri meseca rasprava o sporazumu o podeli vlasti sa drugim albanskim strankama, 4. marta 2002. postaje priznati predsednik Kosova. Dve godine kasnije, u decembru 2004, novi saziv Skupštine Kosova ponovo ga je izabrao za predsednika Kosova. Kao predsednik nije kao svoje prioritete isticao ekonomiju, ili demokratiju, već je obećao da će nastaviti da se zalaže za suvereno Kosovo, integrisano u EU i "u stalnom prijateljstvu sa SAD". Dobitnik je nagrade "Saharova", Homo-Homini, koju mu je dodelila Fondacija "Čovek u nevolji" iz Češke, nagradu Ministra za mir i nagradu Katalonije, proglašen je počasnim građaninom Venecije, Milana i Breše... Bio je i kandidat za Nobelovu nagradu. Politički protivnici pripisuju mu epitet - "izdajnika albanskih nacionalnih interesa", a drugi - "balkanskog pacifiste". Balkanski Gandi i kosovski Havel, kako su ga zvali strani mediji, nije se istakao u zaštiti Srba po dolasku Unmika.

Vanredno u Prištini

U Prištini je, posle vesti o smrti Rugove, održan hitan sastanak šefa Unmika Sorena Jesena Petersena i lidera svih političkih partija kosovskih Albanaca, a u 15 sati počela je vanredna sednica vlade. Pola sata kasnije održana je vanredna sednica predsedništva Skupštine Kosova, na kojoj je, kako je Glasu rečeno pred početak, trebalo da, u skladu sa Ustavnim okvirom, predsednika Kosova u slučaju smrti zameni predsednik Skupštine, u ovom slučaju Nedžat Daci.
Inače, predsednika Kosova bira parlament, na predlog stranke koja je dobila većinu na poslednjim izborima, a predloženi kandidat za predsednika treba da dobije dvotrećinsku većinu u parlamentu u prva dva kruga glasanja, odnosno prostu većinu u trećem krugu, što je u oba izbora predsednika Kosova bila praksa.

Ljiljana Staletović

Izvor: Glas Javnosti

DSK podeljen na tri struje

Smrću Ibrahima Rugove nestao je poslednji predstavnik meke linije, a u njegovoj partiji, Demokratskom savezu Kosova, već duže vreme vodi se mali rat između predstavnika tri struje koji se bore za vodeće mesto u stranci. Članstvo je, kako Glas saznaje u izvorima bliskim DSK, podelilo između simpatizera predsednika Skupštine Nedžata Dacija, koji će biti vršilac dužnosti predsednika Kosova, Sabri Hamitija i Kolj Beriše.

Ahtisari: Odlažu se pregovori u Beču

HELSINKI - Specijalni izaslanik UN za razgovore o Kosmetu Marti Ahtisari izjavio je da se može očekivati da prvi direktni sastanak zvaničnika Beograda i Prištine, kojim bi zvanično bili otvoreni pregovori dve strane o budućem statusu Kosmeta, bude odložen zbog smrti Rugove. Pregovori sue trebali da započnu u sredu u Beču, ali će najverovatnije biti odloženi za početak februara, rekao je bivši predsednik Finske i medijator tog sastanka, preneo je Rojters.

Daci, kome je poslednjih godina znatno porastao rejting i još pre dve godine pretio je da ozbiljno ugrozi Rugovinu popularnost u stranci, predstavnik je reformističke struje u partiji, koja ima sve više pristalica. Nezanemarljiv je, posebno poslednjih meseci, kada su najavljeni razgovori o statusu Kosova, i uticaj Sabri Hamitija, predstavnika konzervativne, tvrde nacionalne struje, koji zbog takvih stavova uživa veliko poverenje koalicionog partnera u Vladi Kosova, Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. Lider treće struje, Kolj Beriša, zastupa stavove koji se mogu okarakterisati kao nešto između onih za kaje se zalažu Daci i Hamiti. Beriša uživa podršku malobrojnog urbanog stanovništva.

Očigledno je da će smrt Ibrahima Rugove izazvati tektonske poremećaje u najstarijoj i najjačoj partiji kosovskih Albanaca. Drugačija je situacija kada je reč o predsedničkim izborima. Demokratski savez Kosova neće se odreći predsedničke fotelje, a ko će je dobiti, Daci, Hamiti, Beriša ili neko četvrti, ostaje da se vidi. U Prištini trvde da su priče o mogućem izboru Hašima Tačija ili Fatmira Ljimaja za predsednika Kosova samo spekulacije i probni balon za ispitivanje pulsa javnog mnjenja. Da bi neko postao predsednik Kosova potrebno je da dobije 61 glas u Parlamentu. DSK, kojim ima 47 poslanika i podršku koalicionih partnera ni na koji način ne može da bude nadglasan. Osim, ako ne dođe do raspada koalicije, u šta malo ko veruje.

Politički analitičar Baton Hadžiju ne slaže se s ovim mišljenjima i tvrdi da je Ljimaj jedan od najizvesnijih kandidata za čelnu funkciju na Kosovu i da ispunjava sve uslove za ovu funkciju.

Kao predsednički kandidat ponovo se pominje i lider ORA Veton Suroi koji uživa najveće poverenje uticajnih krugova u međunarodnoj zajednici. Nije tajna da bi Suroija, koji uživa ugled intelektualca i umerenog političara, Zapad rado video na čelu Kosova. Problem je u tome što lider ORA nema veću podršku među sunarodnicima.
Lj. S.

Izvor: Glas Javnosti

 Kosovo u strahu šta će se dogoditi posle sahrane predsednika
Borba za Rugovinog naslednika

Ko će biti budući predsednik Kosova? Za sada niko ne zna ko je ta ličnost. Ali, kako se tvrdi u dobro upućenim albanskim krugovima, gotovo je sigurno da će naslednik Ibrahima Rugove biti političar koji otpadne u trci za čelno mesto u partiji - LDK. U Prištini se sve glasnije pominju tri imena - Nedžat Daci, Sabri Hamiti i Kolj Beriša. Međutim, prava politička, javna, ali zakulisna borba očekuje se tek po Rugovinoj sahrani, za koju se zna da neće biti pre 25. januara.

Nedžat Daci, sada predsednik Skupštine Kosova i visoki funkcioner LDK, poslednja dva dana je ličnost koja je u prvom planu na svim medijima na Kosovu. On je i šef odbora za Rugovinu sahranu, ali i čovek koji je određen da prvi održi govor na sahrani višegodišnjeg borca za nezavisno Kosovo.

Ako upitate kosovskog Albanaca glasača LDK zašto je Rugova za njih toliko harizmatičan, dobijao se odgovor: „Ako zaviriš u moje srce, u njemu ćeš videti Rugovu“. Sada, po njegovoj smrti otvara novo pitanje na kosovskoj sceni - i ne toliko ko će biti predsednik Kosova već ko će biti predsednik partije. Ona je za Albance, a posebno kada je u pitanju dosta rasprostranjena LDK, zapravo izvor moći. Stranka je ta preko koje se „vrši politika“, dok predsednik nema te moći. Tako će budućem predsedniku LDK rejting proizlaziti i iz stranke. Otuda je na Kosovu zapravo prava i žestoka borba za predsednika stranke.

- Po koalicionom sporazumu između LDK i Haradinajevog AAK, predsednik Kosova je iz LDK. Predsednik mora biti izabran konsenzusom u Skupštini i međunarodni faktori nisu uspeli da proguraju priču o predsedniku koji neće biti politička ličnost - kaže dobro upućeni „Blicov“ izvor.

U trci za predsednika stranke, a time i Kosova, za sada su osim Nedžata Dacija, poznatog i ovdašnjoj javnosti, Kolj Beriša, predsednik LDK od sredine 2005, kada je Rugova izabran za predsednika Kosova i zbog pritiska Unmika morao da napusti liderstvo u stranci. Sabri Hamiti je u prošlom sazivu bio šef partijskog odbora. Inače je blizak prijatelj Ibrahima Rugove i njihovo prijateljstvo seže od studija. U ovom sazivu nije mnogo aktivan. On ima veći ugled u partiji od Beriše. Sva trojica su školovani.

- Za Dacija kao predsednika LDK zalaže se i međunarodna zajednica jer i internacionalci su shvatili koliko na Kosovu znači partija. Međutim, sva trojica su nekako izjednačena u trci i sve zavisi koja će kuhinja više da radi do izbora - kaže „Blicov“ sagovornik.

Još jedan od uslova da izbor za predsednika Kosova prođe lagano je, i po rečima našeg sagovornika, da se LDK ne pocepa i time ne poremeti skupštinska većina. Otuda se spekuliše da je preduslov da se ne pojave u trci za predsednika tri čoveka već samo dva, kako onaj treći koji otpadne u svim trkama ne bi povukao svoje ljude.

Ko će biti predsednik stranke, a time i kako se navodi onaj koji otpadne u trci, budući predsednik Kosova, zavisi umnogome i od dva čoveka na albanskoj sceni - Adema Saljihaja i Ram Maraja. Dve izuzetno jake sive eminencije, ali i vrlo kontroverzne ličnosti. Oni su grubo rečeno operativci. Iako moćni, za Zapad su zbog mutnih poslova neprihvatljivi, pa je tako Maraj otpao za kandidata budućeg ministarstva unutrašnjih poslova, a po nekim nezvaničnim navodima on je i šef obaveštajne službe LDK.

Nedžat Daci po saznanjima „Blica“ ukoliko bude izabran za predsednika ima nameru da reformiše, modernizuje stranku. Ovu težnju treba sagledavati u svetlu, da on poslednjih godinu, dve uopšte nema rigidan stav prema opcijama proisteklim iz UČK - Haradinajevom AAK i Tačijevom PDK. Čak smatra da bi saradnja građanske opcije kakav je LDK i ovih drugih bila za Kosovo plodno dugoročno rešenje. Kolji Beriša je urbana opcija i zalaže se za građansko društvo. Najradikalniji među njima je Sabri Hamiti. On je konzervativna opcija, nije za lagana rešenja, već je izuzetno radikalan.

Osim imena budućeg predsednika pitanje je za sada i gde će biti sahranjen Ibrahim Rugova. Da li će to biti na muslimanskom groblju ili u nekoj aleji odnosno neutralnom mestu? Na Kosovu je za života Rugovin kabinet demantovao da je on primio katoličanstvo, ali niko nije ni potvrdio ni negirao navode da je odavno kupljena aleja za njegov grob.


Izvor: Blic \ Željka Jevtić

 KOVČEG SA TELOM IBRAHIMA RUGOVE IZLOŽEN U SKUPŠTINI KOSOVA

DRUŠTVO - AKTUELNO - Ponedeljak, Januar 23, 2006 13:21  RTS

rugova-kovceg Kovčeg sa telom preminulog predsednika Kosova Ibrahima Rugove izložen je jutros u holu Skupštine u Prištini.

Gradjani će poštu moći da odaju od 12 sati.

Ibrahim Rugova će biti sahranjen u četvrtak 26. januara u 12 časova, u Prištini, odlučili su članovi njegove porodice, saopštio je kabinet kosovskog predsednika. Na Kosovu je proglašena petodnevna žalost, a u Albaniji trodnevna.

Kako je najavljeno, na Kosovu i Metohiji do četvrtka neće raditi obrazovne institucije, a na dan sahrane, neće raditi ni državne institucije ni preduzeća.

Izvor:RTS [url=http://www.rts.co.yu][/url]

Dakle tacno je.Nista lepo o njemu ne mislim cak ni kada je mrtav.Ne imao mira ni tamo

I Pacoli merka Rugovinu fotelju

BEOGRAD - Lista kandidata koji bi mogli da zamene Ibrahima Rugovu na mestu predsednika Kosova sve je duža, uključujući i kontroverznog albanskog biznismena Bedžeta Pacolija, a borba za upražnjenu fotelju bi mogla da dovede do radikalizacije stanja tim pre što najveće partije imaju i privatne vojske.

Do izbora, vršilac dužnosti predsednika Kosova biće predsednik Skupštine Nedžat Daci, a kao najrealnija mogućnost pominje se da Rugovin naslednik bude neki od bivših ratnih vođa, a potom političara, poput Hašima Tačija ili Fatmira Ljimaja.

U Demokratskoj partiji Kosova već je došlo do sukoba na relaciji Tači - Ljimaj, a počelo je i koškanje među simpatizerima ove dvojice. Ljimaju je skočio rejting posle oslobađajuće presude sudskog veća Haškog tribunala. Na mestu predsednika Kosova neki vide i Vetona Suroija, jedinog koji među pominjanim kandidatima nije okrvavio ruke, ali je činjenica da lider Ora, koji je miljenik Zapada, nema veću podršku u narodu. Simpatije kosovskih Albanaca uživa predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci, ali je pitanje da li će njegova struja da nadjača u Demokratskom savezu Kosova koji se već podelio na tri opcije.

Unutarpartijske podele u vodećim strankama mogu da idu naruku kontroverznom albanskom biznismenu koji živi u Švajcarskoj i najbogatijem kosovskom Albancu Bedžetu Pacoliju koji, kako je izjavio,"hoće u svoje ruke da uzme kormilo kosovskog broda i doveze ga u luku nezavisnosti". Pacoli je rođen u selu Ajvalija, nadomak Prištine. Za sebe tvrdi da je hrišćanin (katolik), pa je pitanje kako će ga prihvatiti muslimanska većina. Ali, Pacolija, koji je bio jedan od najvećih finansijera OVK, a sada plaća albanske lobiste, to ne brine.

Međutim, da bi se kandidovao za predsednika, Pacoli bi morao da se priključi nekoj parlamentarnoj stranci. Predsednika biraju poslanici Skupštine Kosova dvotrećinskom većinom. Ukoliko ni u drugom krugu ne bude dobio dvotrećinsku većinu, predsednik će biti onaj kandidat koji u trećem krugu dobije prostu većinu, kao što je to dva puta bio slučaj sa Rugovom. Ali, kako para vrti gde burgija neće, nije isključeno da Pacoliju finansijska moć pomogne i u borbi za predsedničku fotelju.
Lj. Staletović

Izvor: Glas Javnosti