zato sto je to covek koji se sprdao sa srpskom istorijom i hriscanstvom

А ја мислио да важи за једног од јачих историчара...

mozda u masonskim krugovima

Dokaži. Otkud ti to znaš ako ga nikada nisi čitao? Čovek je bio, inače, rektor Beogradskog Univerziteta i redovni član Srpske Kraljevske Akademije (kasnije SANU). Da li i te organizacije smatraš leglom dilentantizma i kvazi naučnika ili si samo u prolazu pokupio nečije mišljenje, a možda si to napisao samo da bi mi kontrirao?

Pa, da, sada su tu i masoni 
Ajmo dalje...

da jesam, ja sam kompleksas kome je cilj samo da tebi udara kontru

Kazi mi jel on bio onaj (ili je to bio Jiricek) sto je napisao kako je Sveti Sava pijancio? A jel napisao i da je te podatke preuzeo iz pisma ohridskog arhiepiskopa (i preuvelicao ih) koji ga je licemerno isprozivao kada mu je ovaj odvojio Srbiju iz arhiepiskopije?

skrecete sa teme , svi istorichari se slazu da je milutin imao mnogo zena i da je oslepeo sina (izmedju ostalih "dela")

RPSKI KRALJ - BUGARSKI SVETAC

Čudnom igrom sudbine mošti Svetog kralja Milutina, najvećeg srpskog zadužbinara, ne počivaju ni u jednoj od njegovih mnogobrojnih zadužbina. Kralj Milutin preminuo je 29. oktobra 1321. godine, u svom dvorcu Nerodimlje na Kosovu. Sahranjen je u njegovoj najznačajnijoj zadužbini - manastiru Banjska. Oko 1389. godine, zbog nepovoljnih političkih prilika, mošti kralja Milutina prenesene su iz Banjske u rudarsko mesto Trepču, a odatle, oko 1460. godine, u Sofiju, gde se i danas nalaze.

Okružen lipama i brezama, u središtu Sofije nalazi se jedan od najlepših pravoslavnih hramova u Bugarskoj crkva Svete nedelje, u kojoj počivaju mošti srpskog sveca i kralja Stefana Uroša II Milutina. Nije poznato kada je ova crkva sagrađena; prvi pomen o njoj zabeležen je 1578. godine, a tokom osmanlijske vlasti više puta je rušena i obnavljana, da bi, za vreme velikog požara, 1863. godine, izgorela do temelja. Carigrad je dozvolio da se na istom mestu podigne novi hram koji je po relikviji, Milutinovim moštima, dobio novo ime Crkva Svetog kralja. Za vreme venčanja jednog člana carske porodice, 16. aprila 1925. godine, crkva je gotovo do temelja razorena eksplozijom koju su podmetnuli bugarski komunisti, a kada je, 1935. godine, obnovljena vraćeno joj je ime Sveta nedelja.

Tako su mošti srpskog kralja, koji je proživeo buran ovozemaljski život, na dramatičan način preživele požare i razaranja i ostale kao svetinja sve do dana današnjih.

Koliko Bugari poštuju srpskog i svog sveca, Svetog kralja Milutina, najbolje svedoči činjenica da su njegove mošti (bez glave i desne ruke) smeštene u prelepom izrezbarenom i oslikanom ćivotu, desno od ikonostasa. Preko moštiju, tokom cele godine, vernici polažu paketiće sa ispisanim imenima koje, posredstvom Svetog kralja, namenjuju svojim mrtvima. Uoči svakog 30. oktobra, dana Svetog Milutina, sveštenici crkve Svete nedelje iznose mošti iz kovčega i unose ih u oltar. Tu ih preoblačei tokom cele noći održava se bdenije. Belo platno na kojem su Milutinove mošti ležale protekle godine seče se na sitne komadiće i deli narodu, za zdravlje i isceljenje bolesnih. Svečanu jutarnju liturgiju, 30. oktobra, obavezno služi vladika, a prepunom crkvom odjekuje pesma: "Sveti bogovenčani kralje Stefane, moli Boga za nas". Posle toga sakupljenom narodu se obraća arhijerej govorom o Svetom kralju Milutinu i njegovim zaslugama za srpski narod i pravoslavlje.

Zanimljivo je da se u Bugarskoj čuvaju mošti samo dvojice pravoslavnih svetaca - kralja Milutina i pustinjaka - čudotvorca Ivana (Jovana) Rilskog, takođe srpskog svetitelja.

Srpska pravoslavna crkva slavi dan upokojenja Svetog kralja Milutina 12. novembra (30. oktobra po starom kalendaru). Istog dana, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi se čuva spomen na Milutinovog brata Dragutina (monaha Teoktista), njihovu majku kraljicu Jelenu i obrtenije časnih kostiju Milutinovog sina Stefana Dečanskog. Narodno svetilište postao je i jedan bor u Nerodimlju koji je, po predanju, zasadio sam kralj Milutin. Narod se okuplja kod bora na sabor o Uskrsu.

To nije bila konstatacija, nego pitanje.


Nije to Ćorović napisao. Jiričekovu istoriju nisam čitao. Ćorović je bio Jiričekov učenik, ali je u svojim kasnijim radovima jasno kontrirao Jiričeku i pokazivao neslaganja sa mnogim njegovim mišljenjima.

Kao i svaki neposlusni ucenik.Ala je ovo otislo u off.A niko da reaguje