Naučnici pronašli 19 novih vrsta na Južnom polu

Otkrivene tajne Antarktika

Mora oko Antarktika spadaju u najmanje istražena mesta na Zemlji, čiji živi svet predstavlja jednu od najvećih misterija za naučnike. Međutim, topljenje ledenih ploča usled globalnog zagrevanja dalo je naučnicima priliku da zavire u tamne dubine okeana. Nedavno je otkriveno čak 19 novih životinjskih vrsta u ledenom moru, od kojih najveću pažnju privlači morski račić, najveći u svojoj vrsti, dužine deset centimetara.

Cilj projekta „Popis živog sveta Antarktika“ (CMAL) jeste da se utvrdi što detaljniji popis životinjskih vrsta u regionu, koji poslednjih godina trpi velike izmene zbog topljenja glečera i rasta nivoa mora. Naučnike je prijatno obradovala i činjenica da su u velikom morskom prostranstvu primetili veliki broj jedinki nekih ugroženih vrsti kitova. U pitanju je region koji se otkrio zahvaljujući topljenju glečera „Larsen A“ i „Larsen B“ 1995, odnosno 2002. godine.

„Oblast gde su nekada bili glečeri spada u najmanje poznate ekosisteme na zemlji. Milenijumima ovaj region je bio prekriven ledom. Samo nekoliko ekspedicija je tamo bilo ranije i tada su se bušile rupe u ledu kako bismo dobili uzorke“, kaže doktor Džulijan Gat, ekolog iz Instituta za polarno istraživanje „Alfred Venger“ iz Nemačke.

Naučnici su na mestu otopljenih ploča deset nedelja istraživali više od 10.000 kvadratnih kilometara morske površine. Pomoću kamera na daljinsko upravljanje koje su spuštene na dubinu od 850 metara snimljeno je preko 1.000 retkih životinjskih vrsta. Ima 19 novih, među kojima je nekoliko vrsta morskih račića, korala, ameba i meduza. Zanimljivost predstavlja i nepoznata životinja koja živi na kućici morskog puža.

Međutim, u pitanju je samo trenutno stanje obilja, jer će zbog rasta temperature mora doći do izumiranja planktona i alge će osvojiti površinu, kaže Majkl Stodart, vođa projekta.

Naučnici stoga nemaju mnogo vremena za istraživanje. Gotje Šapel, biolog iz Međunarodne polarne fondacije čije je sedište u Briselu, ističe da naučnici sad imaju šansu da utvrde stanje ekosistema na Antarktiku, jer će za 20 godina, kada globalno zagrevanje potpuno izmeni region, biti nemoguće otkriti šta se promenilo.

Kojom se brzinom tope ledene kape na Zemljinim polovima i kako to utiče na životinjski svet biće predmet niza projekata, obuhvaćenih najvećim istraživanjem u poslednjih pola veka. Projekat „Međunarodna polarna godina“ uključivaće nekoliko hiljada naučnika iz čak 60 zemalja, koji će zajedno učestvovati u čak 220 različitih grupa. Naučnici se nadaju da će uspeti da shvate kako će globalno zagrevanje na polovima uticati na ostatak planete, a istraživanja će se vršiti i na Arktiku i na Antarktiku. Ovo veliko istraživanje organizuju Međunarodni savet za nauku (ICSU) i Svetska meteorološka organizacija (WMO). Do sada su održane tri „Međunarodne polarne godine“ (1882/83, 1932/33. i 1957/58).

A. Petrović

    Misteriozni kontinent

    Površina: 14,4 miliona kilometara kvadratnih
    Stanovništvo: oko 1.000 Prvi put potvrđeno da je viđen 1820. godine
    Obala: 17.968 km (menja se)
    Minimalna temperatura: od minus 80C do minus 90C
    Maksimalna temperatura: od 5C do 15C
    Pokrivenost ledom: 98 odsto
    Debljina ledenog pokrivača: 1,6 kilometara
    Vlada: Nema je, upravlja se putem međunarodnog sporazuma

    Sastav zemljišta

    Plutajući led: 44 odsto
    Stene: 5 odsto
    Ledeni zid (povezan s dnom): 38 odsto
    Plutajući glečeri: 13 odsto

Izvor: Blic

dobar tekst  , posebno mi se svidja ono "misteriozni kontinet"