Mitovi i zablude o vegetarijanskoj ishrani Postoji mnogo zabluda o vegetarijanskoj ishrani, a glavni razlog za njihovo postojanje uglavnom je neobaveštenost. Neke od ovih glasina čine da oni koji jedu meso počnu još više da se udaljavaju od vegetarijanstva iz straha da je takav način ishrane komplikovan ili opasan po zdravlje.
 Sa druge strane, neke od zabluda dovode do toga da vegetarijanci, ili oni koji žele to da postanu, imaju neprecizna ili nerealna očekivanja u vezi sa vegetarijanskom ishranom, naročito ako pokušavaju da smršaju. Neki od mitova mogu navesti ljude da se pridržavaju nezdravih planova vegetarijanske ishrane. Evo samo nekoliko najvećih mitova i zabluda: 1. Priprema vegetarijanskih jela je komplikovana i duga Netačno. Istina je da ponuda gotovih vegetarijanskih jela (kao što su neki zamrznuti proizvodi) svakim danom biva sve bogatija, što u mnogome olakšava planiranje i pripremu vegetarijanskih obroka. Ako uživate u kuvanju, imate mnogo mogućnosti za isprobavanje izvanrednih vegetarijanskih recepata. Ali korišćenjem konzerviranog i instant pasulja, proizvoda od soje, vedžiburgera, smrznutih i gotovih jela, zdrav vegetarijanski obrok može se spremiti za svega nekoliko minuta. 2. Vegetarijanska ishrana je nezdrava Netačno. Neizbalansirana vegetarijanska ishrana je podjednako nezdrava kao i neizbalansirana ishrana zasnovana na mesu. Ali izbalansiran vegetarijanski jelovnik je savršeno zdrav. U stvari, neke studije ukazuju na to da su vegetarijanci zdraviji od ljudi koji jedu meso, i da imaju smanjen rizik za dobijanje bolesti srca i raka. 3. Vegetarijanci ne mogu da unesu dovoljne količine proteina bez korišćenja specijalnih kombinacija hrane biljnog porekla Netačno. Istina je da određene kombinacije biljne hrane, npr. žitarice+mahunarke- povećavaju iskorišćenost proteina iz ove hrane. Ali kombinovanje hrane na ovaj način nije više nešto što vegetarijanci moraju da rade, da bi osigurali adekvatan unos potrebne količine proteina. Sve dok se ove vrste namirnica uzimaju bilo kada u toku dana, unos proteina vegetarijanca je dobar. Tajna obezbeđivanja adekvatnog unosa proteina je pravilna i raznovrsna ishrana tokom čitavog dana. 4. Vegetarijanska ishrana je siromašna mastima Netačno. Vegetarijanska ishrana je generalno siromašnija mastima od one bazirane na mesu, ali nije obavezno ''bezmasna''. Vegetarijanska hrana kao što su koštunjavo voće, seme, avokado i hrana od soje može biti veoma bogata biljnim mastima, i naravno SVA biljna ulja sadrže 100% masti i 120 kalorija u jednoj supenoj kašiki. Takođe, često preterano konzumiranje sireva i drugih mlečnih proizvoda (kod lakto-vegetarijanaca) može lako dovesti do toga da ishrana postane veoma bogata mastima, bez obzira na to što je vegetarijanska.
 Dobra vest je to da je (sem u slučaju mlečne masti) vegetarijanska ishrana obično značajno siromašnija zasićenim mastima. Bez obzira na sve, sve masti su veoma kalorične (9 kalorija po gramu), pa vegetarijanci moraju da paze na unos masti baš kao i ljudi koji jedu meso. 5. Vegetarijanci su mršaviji, ili od vegetarijanske ishrane se mršavi Netačno. Ishrana bez mesa nije obavezno i zdravija i dobra za mršavljenje. Slatkiši, pomfrit, pržena jela i pice sa mnogo sira goje i čine debelim i vegetarijance, takođe. Zato i vegetarijanci moraju da vode računa o unosu kalorija, da izbegavaju prženu hranu, a kada moraju da prže, da umesto ulja koriste limunov sok, soja-sos, vodu, voćni sok ili čili-sos. 6. Odricanje od mesa i prelazak na vegetarijanstvo je zdravije Netačno. Odricanje od mesa i prelazak na vegetarijanstvo MOŽE smanjiti rizike za nastanak pojedinih bolesti povezanih sa konzumiranjem velikih količina mesa. ALI, ukoliko se ne pridržavate izbalansirane vegetarijanske ishrane, možete jednostavno zameniti jedan rizik drugim. Ne zaboravite da je neizbalansirana ishrana nezdrava bez obzira da li sadrži meso ili ne. Saveti za zdravu vegetarijansku ishranu Hrana koju treba uključiti u zdravu vegetarijansku ishranu: Voće Naročito ono bogato vitaminom C kao što su kupine, maline, jagode, kivi, citrusi, breskve, mango, jabuke. Takođe, zbog gvožđa, u ishranu treba uvrstiti i suvo voće kao što su breskve i kajsije Povrće Naročito ono bogato vitaminima A (beta-karotenom) i C: šargarepu, krompir, paradajz, spanać, brokoli, kupus, kelj, crni luk. Koštunjavo voće i semenke Bogati su omega-3 masnim kiselinama i vitaminom E.
Neslani kikiriki, badem, lešnik, i semena suncokreta i bundeve. Testenine i leguminoze U ishranu uključiti pasulj, smeđi pirinač, crni hleb, pšenične klice, integralne žitarice, pahuljice i testeninu. Proizvodi od soje Mleko obogaćeno kalcijumom, tofu (sir od soje), jogurt Gvožđe Sok od paradajza, pirinač, tofu, sočivo, pasulj Kalcijum U ishranu uključite hranu bogatu kalcijumom kao što su mladi obrani sirevi (sa malo masnoće), tofu, obrano mleko i jogurt, pasulj, semenke, lisnato zeleno povrće, brokoli, hleb. Vitamin D Mleko i mleko od soje, obogaćene pahuljice Vitamin B12 Mlečni proizvodi, mleko od soje, pahuljice Cink Integralne žitarice (naročito pšenične klice), mlečni proizvodi, koštunjavo voće, tofu, zeleno lisnato povrće (kupus, spanać, zelena salata) i korenasto povrće (šargarepa, celer, radič, krompir, crni luk) Proteini Vegetarijanci moraju jesti raznovrsnu biljnu hranu tokom celog dana da bi obezbedili potrebnu količinu proteina. U biljnu hranu koja sadrži najviše proteina spadaju sočivo, tofu, koštunjavo voće, semenke i pasulj