Da li ste imali emotivo-romanticna iskustva sa ljudima koji nisu iz bivse yu… kakva su vam ikustva; ili sta o istima mislite. Da li bi probali?

A kakva su tvoja iskustva?

Нисам имао са људима, имао сам са женама.

Ma ja volim seksipilne zene, pa makar iz Kazahstana.

Jesmo,
Zato bi probali romanticno iskustvo sa nekim iz bivse YU.

Ja sanjala neki Bosanac me odveo u Bosnu........i tamo je bilo tako sve kao u snu.......

neki cudan san...........kao da se poznajemo hiljadu godina

ali to je bio samo san

Za sada mislim da je tema pre za blablaonicu...
Sto se samog pitanja tice,nemam takvo iskustvo...mada sam oduvek smatrao da je to dobar trip jer se ljudi mnogo bolje kapiraju kada ne govore istim jezikom.

Ne znam da li je za bablaonicu ili ne ali mislim da se ovde radi o ozbiljnim stvarima i problemima sa kojima se ljudi suocavaju. Da navedem samo nekoliko a vi mi recite sta mislite o istima.

Prvo ljudi koji imaju vezu sa recimo nekim ko je crn (Africkog, Karibskog i sl porekla) ili Azijskog: muskarci u takvim vezama obicno nisu osudjivani od strane sredine, a ako se devojka nadje sa tako nekim svi je osudjuju!

Druga stvar nastaje ako su recimo ljudi odrasli u razlicitim delovima sveta i sada zive na tzv. zapadu .. recimo neko iz Beograda i neko iz Kine ... postoji dosta kuturnih razlika.


decky: ja sam imala vise nesuglasica sa ovim 'domacima' nego sa 'strancima' 

Ne znam kako kulturne razlike uticu, jer nemam takvo iskustvo. Imao sam devojku strankinju (Evropljanka, hriscanka), ali razlike koje su se svakako primecivale, nisu uticale. Najveci uticaj ima mentalni sklop pa to ti je.

Sto se tice druge rase. Okolnosti su me u dva navrata sprecile da se malo zezam na moru, jednom prilikom sa nekom kosookom (Koreja, Tajland bem li ga), a drugom prilikom sa crnkinjom iz Engleske. Kakve su to lepotice bile, sad mi voda ide na usta. Na kraju sam morao da se zadovoljim sa Evropljankama.

Da mi se sestra zabavlja sa nekim druge rase, mene bi samo zanimalo, da li je taj bije, da li je alkos, da li je propalitet, kao i za belce uostalom.

Devojkama je u principu teze jer je ovo primitivna sredina i 99% ljudi nikad nije ni popricalo sa nekim ko je druge rase. Ja sam sa druge strane isao sa crncem u osnovnu skolu.

PA vidis sestro slatka problem je u chuvenom isterivanju sela iz ljudi - da iskoristim cuveni stereotip u koji sam chak i ja bio ubachen. Stereotip je, da podsetim, o tome kako u inostranstvo idu ljudi seljaci pechalbari koji rmbache tamo po nekim Amerikama dan i noc, ne vide belog dana, sve da bi zaradili gomilu nekih dolara i vratili se u svoje selo posle 20 godina i sazidali zamak ispred koga mora da bude dve fontane i dva labudica i lavica sa svake strane ulaza u kucu. Obichno se kaze za takve ljude - pobegao iz sela ali nece selo iz njega. Na stranu stereotip (koji je ponekad i tacan kao i svi stereotipi) - takvih ljudi nema samo iz Srbije, ima ih iz svake mishije rupe ovog sveta. Chak i kad nisu iz sela - postoji nesto sto se zove emigrantskim sindromom - procesa prihvatanja druge sredine. Ljudi tog tipa se osecaju ugrozenim svuda - i sopstvenim sredinama a posebno kada se nadju negde u inostranstvu. Kada su vec u tim "amerikama" veoma retko se druze sa ljudima koji nisu zemljaci, nikada ne (citaj retko) sklapaju romantichne veze sa strancima bez obzira da li znaju ili ne znaju dobro jezik. Jezichna barijera uglavnom ne postiji kod nove emigracije ali mozdana barijera je i dalje tu. Vecina ne moze da nadje sebe u novoj sredini - kukaju na otadzbinu a kukaju i na novu domovinu (a oni je ne vide kao domovinu vide je kao prisilu). Onda povrh svega toga dolaze ksenofobichne izjave da svi Srbi mora da se drza skupa, ne smeju da se mesaju ili ne znam ni ja kakve sve gluposti.  

Neko iz ovoga vrlo lako (ili mozda ne bas tako lako) izadje - otvori ochi pocne da prihvata i sredinu i ljude i gle chuda - odjednom tako odvratna sredina koju je do juce pljuvao pochinje i njega da prihvata. Sklapa prijateljstva, ljubavne veze i sve sto ide uz to. Neki drugi ljudi nikada ne izadju iz svog sindroma odbacenosti. Nastave da mrze ceo svet, pricaju samo sa Srbima koji isto tako kao i oni mrze ceo svet - i onda zajedno uzivaju jer je chovek bice chopora - uvek uzuva kad nadje istomisljenike. Neki se od njih vrate, neki promene zemlju u naadi da ce tamo negde drugde biti bolje (sto naravno nikad nije) - ali patnja uvek ostaje.

Tu negde dodje i tvoje pitanje - ako zelis  da prihvatis druge ljude prihvatice i oni tebe. I shvatices divnu istinu - svi smo isti. Neko je crn neko zut neko ljubichast neko pegav, neko ima malo vecu pishu neko manju, neko ima veci nos neko manji - ali u dubini dushe smo apsolutno svi isti ljudi sa istim strahovima, nadama, zeljama i razocharenjima. E to je ono sto sam ja shvatio ziveci daleko od originalnog mesta boravka (kako ja to volim da zovem). Vise nemam jednu domovinu imam ih sve. Svaku zemlju ovog sveta vidim kao domovinu jer znam da u svakoj toj zemlji ima dobrih i postenih ljudi kao i onih drugih.

Na kraju - lichno ljubavnicko iskustvo ne mogu da ti prenesem jer ga nemam (zena mi je iz BGDa) ali su mi prakticno skoro svi prijatelji ne-Srbi. Evo ti lista (otprilike) nacionalnosti mojih prijatelja i poznanika: Indija, Kina, Australija, UK, USA, Tajvan, Tajland, Indonezija, Malezija, Novi Zeland, Liban, Holandija, Belgija, Nemacka, Italija, Kolumbija, Chile, Argentina, Ukrajna, Rusija, Juzna Koreja - itd itd. Da li se osecam ugrozeno i lose zbog toga - ne ni najmanje. Moja je velika prednost sto sam uglavnom upoznavao ljude na fakultetu i oko njega - nachin razmisljanja takvih ljudi je malo drugaciji nego klasicnih migranata koji dolaze na radnu vizu (mada sam upoznao i njih dovoljno da bi mogao da donosim takav sud).