Negde na internetu naišao sam na poll pod nazivom: da li verujete recenzijama igara? Označio sam da, zašto da ne, često ih čitam i obično igram igre koje su preporučene. Ni sam ne znam zašto sam, ukoliko verujem recenzijama, uzeo da igram Rogue Trooper, igru koja nije baš ostavila dobar utisak na neke recenzatore čije sam opise čitao. Eto koliko čovek može da se prevari. Nekad se ni opisima ne može verovati ili se pak o ukusima ne može raspravljati.

Rogue Trooper vuče korene svoje priče iz stripa 2000AD čiji najpoznatiji lik jeste Rogue. Rogue Trooper je pucačina, iz trećeg lica, što u poslednje vreme nije tako česta pojava, koja je smeštena u dalekoj budućnosti na toksičnoj planeti Nu Earth. Evo malo o pozadinskoj priči za sve koji su neupućeni i koji nisu čitali strip. Dakle planeta Nu Earth je praktično uništena krvavim ratom između severnjaka i južnjaka. Rat je trajao toliko dugo i ratovalo se tako nemilosrdno da je planeta sada zatrovana toksičnim otrovom. Ali rat između dve sukobljene strane i dalje traje. Južnjaci su razvili posebne genetičke vojnike (GI) otporne na bilo kakav otrov ili bolesti. Jedan od ovih GI-a jeste vi ili tačnije Rogue Trooper.

E sada, kako sve ovo funkcioniše. Da li je Rogue Trooper samo još jedna prosečna pucačina tipa pucaj i ne razmišljaj? Moj odgovor bi bio i da i ne. Igra nudi dovoljno municije za prosto uništavanje NPC-ova i za jednostavno linearno prelaženje misija. Međutim ukoliko ste malo kreativniji neutralisanje neprijatelja možete izvršiti na više načina. Tako na primer NPC-a možete ubiti prostim punjenje olova ili možete se prišunjati iza leđa i hladnokrvno ga zadaviti, gde se ogleda stealth odlika gameplaya ili jedan hitac snajperom u glavu ili pak, moj omiljeni, pucanj u bocu vazduha na njegovim leđima. Postoji još mnogo stvari koje ovu igru čine inteligentnom pucačinom. Tu se može ubrojati i korišćcenje holograma ili kada Gunnara ostavite da pokriva prolaz kroz koji će proći neprijatelji kada vi otvorite vrata.

Razvojni tim nije preterano mnogo pažnje posvetio grafičkom delu igre. I ako umeju da oduševe animacije posebno glavnog lika kada on radi jednostavne poteze poput postavljanja prigušivača, na nekim drugim stvarima vidi se da je razvojni tim malo popustio. Efekti koje voda treba da proizvede kada se uzburka su jako bledi ili pak potpuno u odsustvu. Mape su nekako prazne, postoji vrlo malo ostataka civilizacije koja je tu nekada živela kao na primer oronule ulice napuštene zgrade itd. Ono što me je stvarno oduševilo jeste audio vizuelizacija biočipova. Gunnar je veoma slikovito predstavljem svojim glasom u stilu psihotičnog vojnika koji je željan krvi, Bagman koji stalno daje neke savete ili Helm koji je pravi kompjuterski stručnjak i bojažljiv da ne bude ostavljen. Stalno komentarisanje ovih biočipova ume da u velikoj meri doprinese atmosferi.

Rogue Trooper je lako mogao da podpadne u rang prosečnih igara ali zahvaljujući kombinovanju stealth elemenata i nekih karakteristika koje čine ovu igru intelegentnom pucačinom on je tu gde jeste. Rebelion je napravio dobru igru ne samo za fanove 2000AD stripa već šire publike obožavatelja video igara i pucačina.