Stručnjaci za prepoznavanje problema kod nezaposlenih
Zaposleni bi trebalo da savladaju savetodavne veštine, unaprede uslugu, kao i da uđu u psihologiju onih koji im se obraćaju za pomoć

BEOGRAD - Osim milijardi dinara koje se izdvajaju za razne programe zapošljavanja i koje su namenjene upravo ljudima bez posla i poslodavcima, Nacionalna služba za zapošljavanje dobila je od Evropske agencije za rekonstrukciju više od tri miliona evra za modernizaciju, odnosno obuku svojih službenika, koji bi novostečeno znanje dalje trebalo da iskoriste u borbi protiv nezaposlenosti u Srbiji. Ovaj novac uložen je u obuku više od 70 radnika te službe, a u prvoj fazi iskusni međunarodni eksperti za tržište rada podučili su zaposlene u Nacionalnoj službi kako da pomognu u zapošljavanju ljudi u tri najugroženija područja u Srbiji - Beogradu, Boru i Pirotu.

Iako je u Srbiji gotovo milion ljudi bez posla, osnovni cilj ovog milionski vrednog projekta je da savetodavci, radnici ove ustanove, ovladaju znanjem, veštinama i neophodnim samopouzdanjem za rad s ljudima, i na taj način doprinesu modernizaciji i jačanju ove službe. Prema rečima Jelene Milić, koja je prošla obuku za trenere, i radi kao savetodavac u novobeogradskoj filijali Nacionalne službe, kroz ovaj trening i ostali polaznici su od svojih kolega iz inostranstva naučili kako se na najbolji način ophoditi prema nezaposlenima sa evidencije, ali i sa poslodavcima, koji su i ključ uspeha u borbi protiv nezaposlenosti.

- Kroz ovu obuku, kolege bi trebalo da savladaju sve savetodavne veštine, da unaprede uslugu, da nauče kako da prepoznaju faze kroz koje prolazi nezaposleni prilikom traženja posla, kao i da malo više uđu u psihologiju onih koji nam se obraćaju za pomoć. Ova obuka podrazumeva i jedan sasvim novi način vođenja tridesetominutnog intervjua sa nezaposlenima, kojima će se ubuduće poklanjati mnogo više vremena i pažnje na prvom razgovoru. Savetodavci imaju zadatak i da procene situaciju u kojoj se tražilac posla nalazi, ali i da im pomognu u prevazilaženju eventualnih problema - objašnjava Milićeva i dodaje da se već vide prvi pozitivni rezultati ovog "treninga" i da su ljudi sa evidencije Nacionalne službe već zadovoljni novim načinom komunikacija sa zaposlenima.

Željka Zelenović-Vuković, koordinator komponente za modernizaciju Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da je u ovaj projekat uloženo 3.700.000 evra, od čega je 2.400.000 namenjeno modernizaciji beogradske filijale, a po 450.000 je dato filijalama u Boru i Pirotu.
- Krajnji cilj ovog projekta jeste smanjenje nezaposlenosti u celoj Srbiji, ali da bi do toga zaista došlo neophodno je najpre modernizovati službu, obučiti savetodavce kako da postupaju i razgovaraju sa ljudima koji traže posao, ali ih i pravilno usmeriti.

Trening kroz koji prolaze zaposleni u Nacionalnoj službi naučiće ih da je pri prvom kontaktu sa nezaposlenima neophodno najpre ih informisati o njihovim pravima i obavezama, a zatim im davati sve podrobnije informacije koje traže. Treba ih eventualno, ako za to postoji potreba, posavetovati da se prekvalifikuju, dokvalifikuju, pa i da, ako je to najbolje rešenje, prihvate posao u nekom drugom gradu, gde postoji potražnja za tim zanimanjem - kaže Zelenović-Vuković.

Ona napominje da će deo ovog novca biti potrošen i na projekte koji podrazumevaju obuku nezaposlenih, kako bi naučili da pokrenu samostalne poslove.

U Srbiji milion nezaposlenih

U Srbiji zvanično ima gotovo milion nezaposlenih, iako stručnjaci tvrde da je stvarni broj dvostruko manji jer je oko 500.000 ljudi na evidenciji radi ostvarivanja različitih privilegija. Od ukupnog broja nezaposlenih najviše ih je sa srednjom stručnom spremom trećeg i četvrtog stepena, što je više od 50 odsto. Ukoliko se odnos ponude i potražnje za radnom snagom posmatra prema zanimanjima, najdeficitarniji su zanati i zanimanja u oblasti ličnih usluga, a u kategoriji univerzitetskog obrazovanja najviše se traže informatičari, profesori stranih jezika, farmaceuti, ekonomisti i pravnici. Ljudi u Srbiji, prema nekim procenama, na posao čekaju oko 47 meseci, pre svega zbog male ponude slobodnih mesta, ali i zbog profesionalne i geografske nepokretljivosti radne snage.

M. Blaževski

Izvor: Glas Javnosti