Rođenje Hristovo - praznik radosti
Autor: E.B. | 05.01.2008 - 22:40

Crkva praznuje rođenje Isusa Hrista po veri crkve Bogočoveka i spasitelja sveta rođenog natprirodno od Duha svetoga i Marije Djeve u varošici Vitlejemu u Judeji, nedaleko od Jerusalima, u vreme rimskog cara Avgusta i vazalnog cara judejskog Iroda.

Božić je prevashodno praznik radosti. To ističe i Sveto pismo Novog zaveta u kojem se opisuje kako je anđeo Gavrilo najavio rođenje očekivanog mesija rečima: "Javljam vam, evo radost veliku koja će biti svemu narodu, jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod u gradu Davidovu" (lk.2,10/11).
I danas kao i nekada božićno bogosluženje u crkvama, božićni običaji u narodu, način pozdravljanja i čestitanja u vreme božićnih praznika odišu radošću. Verni ispunjeni radošću, i to večnom, blaženstvom, nezavisno od toga da li su srećni u svom svakodnevnom životu. Jer pitanje sreće jeste jedno od najrelativnijih pitanja.
Praznik roždenstva Hristovog jeste dečji praznik. Ne samo zato što deca za taj praznik kite božićne jelke. Božić je dečji praznik u jednom dubljem smislu, da se jedino deca ne čude tome što je Bog došao među ljude u liku deteta koji svetli sa ikona otkrivajući nam večno detinjstvo Božje.
U jednom dubljem smislu otkrovenje svekolike tajne rođenja Hristovog upućeno je pre svega onom detetu koje skriveno nastavlja da živi u svakome od nas do kraja života, nastavlja da sluša ono što odrasli više ne čuju, nastavlja da odgovara na tu radost za koju odrasli svet više nije sposoban.
Kada današnji čovek hoće nešto da omalovaži, on kaže: "To je za malu decu". A Gospod Isus Hristos kaže: "Budite kao deca jer samo deca imaju ono što odrasli nemaju, tj. što je zatrpano debelim slojevima 'odraslosti'". Otuda radosnu tajnu Božića odrasli mogu da razumeju jedno povratkom na dete u sebi koje tajno živi. O Božiću ljudi se umesto uobičajenim pozdravom, pozdravljaju sa:
"Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".

Isus - spasitelj
Ime Isus darovano je Djevi Mariji s neba, blagovešću arhangela Gavrila ("i nadeni mu ime Isus"), a u prevodu znači "spasitelj". Sastavni deo imena Isus je Hristos - grčki prevod aramejske reči "Mašiah" koja znači pomazanik. U Starom zavetu sveštenici i carevi su se pomazivali svetim jelejem zbog svojih uzvišenih i odgovornih dužnosti. Pomazanik se kaže Mašiah, Mesija, Gospod Isus Hristos, jer je kao čovek pomazan istinskim jelejom - Duhom svetim.

Izvor: Blic

 U vrijeme Hristovog rodjenja 4. god. st. ere zimskli solsticij (smjena jeseni i zime) padao je na dan 24. decembra. Tacno dakle na Bozic 25. decembra pocinjao je da dulja dan, svjetlost pocinje da osvaja tamu i noc postaje kraca.

Badnji dan bio je zadnji dan jeseni i nakraci dan godine, i najduza noc godine. Srbi sa drevnom religijom obozavanja svjetlosti (Sunca) u suton tog dana verskim obicajem simbolicno su slabli moc nocne tame paleci vatre nalagajuci hrastove badnjake.

Hrast je najcvrsce i nadugovjecnije drvo koje  ne raste u osojima, nego samo na suncanim stranama. Tim obicajem paljenja badnjaka smatrali su da pomazu svetlosti, izvoru zivota, u borbi protiv tame, izvoru smrti. Smatrali su i vjerovali su da pal;jenjem vatri nalazuci hrastovo drvo pomazu jacanju svjetlosti Sunca u njegovoj borbi protiv mraka.

To znaci da su ondasnji Srbi pratili astronomska zbivanja i da su tacno znali dane kad pada smjena godisnjih doba.

I evo kalendara godisnjih doba pocetkom hriscanske ere:

- smjena proljeca i ljeta: 24. jun
- smjena ljeta i jeseni: 24. septembar
- smjena jeseni i zime: 24. decembar
- smjena zime i proljeca = 24. mart

Dogadjanja iz Hristovog zemaljskog zivota:

- zacece sv. Jovana Krstitelja: 23. septembar
- dan posvecen sv. proroku Davidu: 24. septembar
- rodjenje Gospoda Isusa Hrista: 25. decembar
- Blagovijest: 25. mart

23. septembar - 24. jun = 9 mjeseci
25. mart - 25 decembar = 9 mjeseci

Ali, zbog godisnje precesije godisnja doba su se malo po malo sa gore navedenih dana pomjerala prema datumima danasnjih dana:

- od 24. juna na 8. jun (21. jun gregorijanskog kalendara)
- od 24. septembra na 8. septembar
- od 24. decembra na 8. decembar
- od 24. marta na 8. mart

Od Hristovog rodjenja i primanja hriscanstvo Srbi su zanemarili astronomska zbivanja i zadrzali drevni obicaj paljenja badnjaka uoci dana Hristovog rodjenja, rodjenja pravog Sunca zivota, Isusa Hrista koji nam poruci:

"Ja sam svetlost svijetu."

Srecan Badnji dan svim svetosavskim Pravoslavcima!

A ja sam danas gledao prenos Božićne liturgije iz Moskve i mogu reći samo moje duboko poštovanje, prvo njihov patrijarh nabraja sve pravoslavne crkve i naravno prvo ruska pa srpska i sve ostale sestrinske, ali sama liturgija je baš uzvišena bila i pojanje je identična našem pojanju tako da sam 99% toga razumio!

Putin je bio na drugom kraju države i to su snimali takođe!

Hristos se rodi!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ

Danas je Božić, najradosniji hrišćanski praznik
Autor: Agencije | 07.01.2008 - 07:24


Srpska pravoslavna crkva slavi Božić, praznik Rođenja Isusa Hrista,koji je obeležen prazničnim liturgijama u svim hramovima u zemlji i rasejanju.

U beogradskim pravoslavnim hramovima tačno u ponoć počela je proslava Božića a zvona su oglasila čas Hristovog rođenja i početak prvih prazničnih liturgija.
Po blagoslovu njegove svetosti patrijarha Pavla, u hramu Svetog Save na Vračaru, svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop hvostanski Atanasije.
Nekoliko stotina Beograđana dočekalo je praznik Rođenja u Svetosavskom hramu i porti uz zvuke zvona i vatromet.
Vikarni episkop Atanasije predvodio je u crkvi Svetog Save Božićno bdenje i paljenje badnjaka na platou ispred tog najvećeg beogradskog pravoslavnog hrama.
U crkvi Svetog Marka liturgiju u slavu praznika Rođenja Hristovog služili su sveštenici tog hrama.
Mnogobrojni vernici okupili su se u ponoć u Sabornoj crkvi i u drugim beogradskim pravoslavnim hramovima.
U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve pročitana je poslanica patrijarha Pavla i srpskih arhijereja sa porukama mira i pomirenja, uz Božicni pozdrav Hristos se rodi - Vaistinu se rodi!
Sa proslavom Božića završava se i četvoronedeljni post pa su se na prvim liturgijama pričestili oni koji poštovali njegova pravila.
Božićno slavlje nastavlja se jutarnjim liturgijama a episkop Atanasije, vikarni episkop patrijarha Pavla služiće, kako je najavljeno, u beogradskoj Sabornoj crkvi.
Srpska pravoslavna crkva tri dana proslavlja kao Božićne praznike koji su u njenom kalendaru obeleženi crvenim slovom.
Božić su proslavile sve pravoslavne crkve koje poštuju Julijanski kalendar.
Drugog dana Božića, na praznik Sabora Presvete Bogorodice, episkop hvostanski će služiti liturgiju u crkvi Svetog Marka u Beogradu.
Na praznik svetog arhiđakona Stefana, trećeg dana Božića, vikarni episkop će služiti u manastiru u Slancima koji tog dana proslavlja svoju krsnu slavu.
Iz SPC je najavljeno da će episkop Atanasije, na sam dan Božića, predvoditi i saborno lomljenje česnice u Skupštini grada Beograda koju za građane Beograda zajedno pripremaju Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka i Unija pekara Srbije.

Jelo i piće u prvom planu
Profesor Bogoslovskog fakuleta Radovan Bigović u autorskom tekstu objavljenom na sajtu SPC-a upozorio je da mnogi danas praznuju izvan hramova, u atraktivnim turističkim centrima, teretanama, bazenima, luksuznim restoranima i "običnim kafanama", uz neizbežnu "dobru čašicu" i zvuke muzike koja probija bubne opne, prenosi BBC na srpskom. "Mnogi jedva čekaju da se u crkvi završe 'popovske ceremonije' i da se pređe 'na glavno' - na jelo i piće", napisao je Bigović.
I sociolog Jovo Bakić ističe da se način proslave Božića značajno promenio poslednjih godina: "To nije blagdan onako kako bi trebalo po religijskome da bude, nego je dosita jedan praznik prežderavanja, pića, bežanja od svakodnevnih obaveza, što je negde i logično u jednoj atmosferi koja je dosta problematična, bremenita raznim teškoćama, da ljudi žele da sebi povremno daju malo oduška."
Sagovornik BBC-ja ističe da Srbi, iako religiozniji nego pre 20 ili 30 godina, nisu religiozni u pravom smislu te reči.
Iako malo njih veruje u zagrobni život i redovno ide u Crkvu, veliki procenat Srba reći će da su pravoslavci, ističe Bakić: "To je potraga za nacionalnim identitetom, to je želja da se nastavi sa verom otaca, iako ta vera neće imati mnogo zajedničkih crta sa tom nekadašnjom verom. Dakle, prvenstveno se radi o jednom uporištu nacionalnog identiteta, nacionalnog samopoimanja, a ne toliko o religioznosti."

Više stotina vernika na Badnje veče u Gračanici
Na Kosovu i Metohiji, centralna proslava Badnjeg dana i večeri održana je u manastiru Gračanica, gde je večernjoj službi prisustvovalo više stotina vernika.
Nakon službe, vladika raško-prizrenski Artemije je u besedi rekao da je, u stradanjima koja Srbi na Kosovu preživljavaju već punih devet godina, "Gospod taj koji nas nije zaboravio". "Gospod je taj koji nas nije ostavio i koji nam daje hrabrost da izdržimo i istrajemo na ovim prostorima. U svim ovim nevoljama da se ne pokolebamo, da naša vera ostane čvrsta jer samo sa tom verom možemo izdržati sve nevolje i dočekati onu radost koju je Gospod obećao onima koji ga ljube," rekao je vladika Artemije.
Večernjoj službi u Gračanici prisustvovali su i državni sekretar za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković, koji je naložio Badnjak, i pomoćnik ministra za KiM Ljubomir Kljakić. Proroković je u izjavi KiM radiju iz Ccaglavice kazao da nema razlike između proslave Badnjeg dana u Gračanici i one u centralnoj Srbiji, ističući da "Gračanica živi u Srbiji i Srbija živi u Gračanici". Službom i paljenjem badnjaka ispred Hrama svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici sveštenstvo i vernici proslavili su Badnji dan pripremajući se za najradosniji hrišćanski praznik - Božić, praznik Hristovog rođenja.
Božićna liturgija je služena u ponedeljak 7. januara od pet sati, dok je za deset sati zakazan polazak do Hrama svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice.

SPC i njeni vernici u Crnoj Gori masovno proslavili Badnji dan
Mnogobrojnim prigodnim svečanostima i narodnim skupovima Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u Crnoj Gori obeležili su juče Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se najradosniji hrišćanski praznik - Božić. Pred gotovo svim pravoslavnim hramovima i crkvama u Crnoj Gori, službama bdenija i paljenjem badnjaka tradicionalno je najavljeno Rođenje Spasitelja. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije simbolično je pred Cetinjskim manastirom naložio badnjake, koje su prema viševekovnoj tradiciji doneli predstavnici bratstva Martinovića iz obližnjeg sela Bajice. U Cetinjskom manastiru, sedištu Mitropolije, sinoć je služena Sveta arhijerska liturgija, a 7. januara ujutru Božićna liturgija, sa pričesćem za vernike.
Veliki predbožićni skup sa paljenjem badnjaka održan je i pred Hramom Hristovog Vaskrsenja u Podgorici,gđe je vladika Amfilohije velikom broju prisutnih pročitao božićnu poslanicu srpskog patrijarha Pavla. Veoma svečano i radosno bilo je i i pred Crkvom svete Petke i Manastira Svete Trojice u Pljevljima, gđe je božićnu poslanicu episkopa mileševskog Filareta pročitao arhijerejski namesnik pljevaljski Mileta Kljajević.
I pristalice kanonski nepriznate "Crnogorske pravoslavne crkve" (CPC) okupili su se na paljenje badnjaka ispred nekadašnjeg Dvora kralja Nikole na Cetinju, pred Dvorskom crkvom u Podgorici i u još nekoliko mesta u Crnoj Gori. "Bog je svemogući htio je da steknemo svoju državu, ali u njoj, zahvaljujući vlastima, i dalje imamo neslobodnu CPC", naglasio je u božićnoj poslanici nepriznati "mitropolit Mihailo", nekadašnji sveštenik SPC Miraš Dedeić, kojeg je Vaseljenska pravoslavna patrijaršija anatemisala. On je svojim pristalicama u Crnoj Gori poručio da se sete "onih koji su krvarili za vjeru i otadžbinu u vrijeme kada nije bilo Crnogoraca, već su željeli samo tuđu državu, tuđu crkvu i tuđi jezik". Badnji dan i Božić svim pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori čestitali su najviši državni funkcioneri, lideri svih političkih partija i predstavnici drugih konfesija

---

Naložen badnjak ispred Hrama svetog Save
Autor: Beta - Tanjug | 06.01.2008 - 19:23



Episkop hvostanski Atanasije Rakita naložio je večeras badnjak na platou ispred Hrama svetog Save u Beogradu, nakon prazničnog bdenja u Svetosavskoj crkvi na Vračaru.

Badnjak je naložen u prisustvu više stotina građana Beograda.
A članovi Srpskog pokreta obnove (SPO) sa opštine Vračar okupljenima ispred crkve poslužuju kuvano vino i čaj.

Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovao je večernjem bogosluženju na Badnji dan u hramu Svetog velikomučenika Nikolaja u Sremskim Karlovcima. Uz božićne poruke episkopa sremskog Vasilija, predsednik Tadić je zajedno sa mnogobrojnim vernicima, prisustvovao osveštanju badnjaka.

Više hiljada vernika prisustvovalo je večeras paljenju badnjaka ispred hrama Svetog Save u Kraljevu. Večernju liturgiju služio je episkop žički Hrizostom sa sveštenstvom.

Centralna proslava na Kosovu i Metohiji će biti održana u Gračanici gde će vladika raško-prizrenski Artemije u ponoć služiti Božićnu liturgiju.

Pravoslavni vernici u Srbiji danas slave Badnje veče, a sutra Božić.
Božić označava rođenje Hristovo i najradosniji je od svih velikih hrišćanskih praznika. Za njega su vezani mnogi običaji koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.

Većina običaja sačuvana
Božićno praznovanje, uprkos očitim promenama u savremenom društvu, sačuvalo je većinu običaja iz ranijih vremena, što doprinosi utisku da je Božić po običajima najsadržaniji u ciklusu narodnih praznika.
Običaji koji krase jedan od tri najveća hrišćanska praznika, kojim se proslavlja Hristovo rođenje, najbolje su očuvani upravo u našem narodu.
Proslavljanje Božića predstavlja usklađeni spoj crkvenih, liturgijskih i folklornih običaja koji, raznovrsnošću i osobenošću našeg šarolikog narodnog folklora, daju posebnu lepotu tim svečarskim danima.
S obzirom na to da je svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici, od same porodice zavisi kako će božićni običaji biti i primenjivani. U višečlanim zajednicama, u kojima živi nekoliko generacija (svekar, svekrva, sin, snaja, deca..), običaji su sadržajniji i tradicija se više poštuje, dok se mlađa i srednja generacija prilagođava modernom vremenu i neke delove običaja prestaje da "izvodi", smatrajući da nisu primereni novom vremenu ili ih, jednostavno, prilagođava svojim potrebama, kaže Milina Ivanović-Barišić iz Etnografskog instituta.
Sečenje badnjaka, unošenje slame, dolazak polaženika, odlazak na izvor po nenačetu vodu... svi ti običaji morali su da se prilagode današnjem vremenu i modernizaciji življenja. Tako se nekada vodilo računa da se vatra ne ugasi preko noći, dok se danas smatra da ne predstavlja loš znak da se ona ponovo potpali.
Takođe, u nekim delovima Vojvodine zajednički badnjak se pali ispred crkve, posle čega prisutni odnose njegove delove kućama.
Ipak, i današnja generacija od običaja očekuje isto što je očekivala i tradicionalna zajednica - zdravlje, sreću, napredak...
Mladi, međutim, više to rade po nasleđenoj tradiciji, nego što stvarno veruju u to. Jer, kada razgovarate sa starijima, oni će znati zašto se unosi slama i badnjak u kuću, dok mladi ne znaju zašto se to radi.
Danas mladi idu više i u crkvu i na liturgije, a religioznost i pridržavanje nekih načela crkve su, uopšte, povećani.


Izvor: Blic

Aman ljudi, pa imajte bar malo postovanja prema onima koji veruju, makar jedan dan u godini.

HRISTOS SE RODI

Prema mišljenju mnogih stručnjaka, jedna od najlepših freski Isusa Hrista nalazi se u Istanbulu, u Aja Sofiji. Ova crkva Svete mudrosti sagra|ena je 537. godine za vreme cara Justinijana i u njoj su krunisani vizantijski carevi

Tu je carsku krunu dobio i posledwi vizantijski vladar Konstantin XI Paleolog Dragaš, dete Manojla II i Jelene Dragaš, ćerke srpskog plemića Konstantina Dragaša.

Posle pada Carigrada, 1453. godine, sultan Mehmed Osvajač naredio je da se crkva pretvori u džamiju. Uklonjena su zvona, oltar, ikonostasi, a ikone su pokrivene malterom, koji ih je igrom sudbine sačuvao od uništenja. Tek posle pet vekova, 1935. godine, veliki turski reformator Kemal Ataturk, inače veliki prijatelj kralja Aleksandra I Karađorđevića, doneo je odluku da se Aja Sofija pretvori u muzej.

Ona je sada pod zaštitom Uneska, a ispod maltera su počeli da izranjaju prelepe freske i zlatni mozaici.

Izvor: Press

KAKO SE SLAVI BOŽIĆ?

Božićno praznovanje u Srbiji traje, u zavisnosti od kraja, od tri do pet dana. Za svaki od ovih dana postoje određeni rituali koji su duboko ukorenjeni u narodnoj folkloristici, a koji su tipični samo za ovaj period



U srpskoj narodnoj tradiciji božićno praznovanje počinje dva dana ranije (5. januar), na Tucindan. Na ovaj dan se po selima kolje i redi pečenica. Na glavu praseta ranije određenog za pečenicu stavi se krupica soli, a onda se ušicama sekire udari po soli i glavi, a p i prase ubije. Tog dana ne valja tući decu da preko godine ne bi imala čireve, a iz kuće se sklanja sav pribor za jelo.

Vijanje Božića

U svim selima Vojvodine na Božić održavao se običaj jahanja konja. Jahači jure kroz selo „vijajući Božić". Odmah posle božićnog ručka seljani su izvodili konje iz štala, svečano ih opremali i u galopu jurili seoskim ulicama. Najčešće su jahali momci ili mladi oženjeni ljudi. Svraćali su u kuće rođaka ili domove u kojima je bilo devojaka za udaju. Kad bi u kuću navratio novi zet ili unuk, jahač bi dobijao košulju (preko ramena su mu vezivali komad belog domaćeg platna za košulju) ili peškir vezivan za konja.

Bdenje za Badnje veče

Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Naziv potiče od staroslovenske reči „bdjeti", što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja veče koje treba da bdimo i ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Bogomladenca. Veruje se da je na Badnji dan obavezno vraćanje pozajmljenih stvari jer, u protivnom, neće biti vraćene cele godine. Najvažniji ritual za Badnji dan jeste sečenje badnjaka i njegovo unošenje u kuću. Domaćin zorom odlazi u šumu da odseče badnjak, koji donese kući, ali ga ne unosi do večeri. Badnjak je obično mlado i zdravo hrastovo, cerovo ili javorovo drvo. Kad odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta prekrsti, pomene boga, slavu i sutrašnji praznik, baci šaku žita na drvo i sa tri udarca sekirom mora da ga odseče. Seče se ukoso i sa istočne strane. Vodi se računa da drvo prilikom sečenja padne direktno na zemlju, a da se ne zadrži na susednom drvetu. Domaćin pre večere unosi badnjak u kuću, a ukućani ga dočekuju posipajući ga žitom. Slama se takođe unosi u kuću i za to vreme domaćin i domaćica kvocaju, dok ih deca prate pijučući i imitirajući glasove domaćih životinja. Po rasprostrloj slami domaćica baca orahe, bombone i suve šljive, a deca ih uz radosnu ciku traže.

Za Božić takođe treba uraniti i zahvatiti nenačetu vodu s bunara, kojom će domaćin zamesiti česnicu. Nenačeta voda je ona koja nije zahvatana tog dana na izvoru ili je doneta neupotrebljavana iz posude. Nenačetom vodom treba okupati decu, kao zaštitu od uroka.

Za Božić se valja ponoviti

Kada se česnica, bela pogača bez kvasca, ali sa zlatnim ili srebnim novčićem, umesi, svi ukućani moraju da budu svečano obučeni, s nekim novim detaljem, jer se za Božić valja nečim ponoviti. Tada se obavlja mirobožanje tako što domaćin uz čašu s rakijom nazdravi „Mir božji", a ukućani odgovore „Da bog blagoslovi", zatim domaćin otpije gutljaj pića i ponovi „Mir božji", dok ukućani odgovaraju „Da zdravi budemo", „Da žito rodi", „Da blago se umnoži", „Da nas sreća prati", „Da nas bolest zaobiđe"...

Posle mirobožanja u kuću dolazi položajnik. Položajnik je prvo lice koje uđe u kuću na sam Božić. Obično se pre Božića domaćin dogovori s nekim ko je srećne ruke da dođe prepodne kod njega u kuću. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa „Hristos se rodi", a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći:

„Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica", nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži, a obavezno završavajući govor rečima „Amin, bože, daj!"

Za ručkom se rukama lomi česnica i onaj ko u svom parčetu pronađe novčić imaće svakojakog berićeta u narednoj godini. Božić je u srpskoj tradiciji porodični praznik i na ovaj dan se ne ide u posete, već se provodi isključivo u krugu porodice.

Krug praznovanja se zatvara „malim Božićem".

Drugi dan Božića koristi se za međusobne posete prijatelja. Po srpskim selima na ovaj dan je bilo uobičajeno prezanje konja u saonice i vožnja po selu. Treći dan Božića je ujedno i Stevandan, i to je poslednji dan u običajnom božićnjem ciklusu. Tog dana se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke. Zatvorena kompozicija praznovanja za mnoge Srbe se ipak ne dobija Stevandanom već „malim Božićem", kako u pojedinim krajevima Srbije nazivaju Srpsku novu godinu. „Mali Božić" je zato i definitivan znak srpskim domaćicama da konačno predahnu.

Božićna narodna verovanja

„Kosovski boj"

Sve do drugog svetskog rata u Bačkoj se na Božić praktikovao običaj pod nazivom „Kosovski boj". Ova božićna seoska drama izvodi se prema narodnoj pesmi „Kosovski boj". Oko pedeset konjanika obuče se kao car Lazar, Miloš Obilić, Toplica Milan... Običaj je počinjao raspoređivanjem pedeset konjanika ukrug na glavnom seoskom raskršću u prvim popodnevnim časovima. Dramski tekst se završavao pesmom koju su pevali svi učesnici:

Od Kosova, do Kosova
petsto ljeta,
Svršila se ona borba
davno započeta,
A vek veku dovikuje
šta je muka ljuta,
Vekovi se zagrlili da
nam kažu puta.
Sa Avale, sa Lovćena,
srpska truba trubi,
Avala se približuje da
Lovćen poljubi.

Šta valja raditi na Božić

1. Sve što vam je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi, i više neće predstavljati problem.

2. Vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile ili se ona sipa u saksije sa cvećem da bi lepše cvetalo.

3. Testo koje ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice ona stavlja na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.

4. Negde se gata na plećki od pečenice. Ako na kosti kada je izvučemo iz pečene plećke ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna.

5. Od konopca kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.

6. Nekada je značajnu ulogu u božićnim običajima imala božićna sveća. Neke porodice palile su je već na Badnje veče ili obavezno u vreme ručka prvog dana Božića. Sveću pali domaćin sa tri vlati pšenice ili slame koja se izvlači ispod božićne trpeze. Sveća se nije gasila duvanjem, već vinom iz pune flaše.

7. Po narodnom običaju, na Badnji dan je obavezno vraćanje pozajmljenih stvari, koje inače neće biti vraćene vlasniku tokom cele godine.

Šta ne valja raditi na Božić

Običaji se sastoje od osnovnog, nepromenljivog dela i ritualnog dela koji je vidljiv i promenljiv. Neupućeni pogrešno veruju da su ako posvete pažnju vidljivom delu sačuvali i sam običaj. To se najbolje vidi na primeru Božića. Još u ranom hrišćanskom periodu paljene su velike vatre za vreme Božića, potom su korišćeni barutni štapići za pucanje i vatromet, preko prangija do počasnih plotuna iz artiljerijskog oružja. Danas se razlamaju pucnji iz ličnog naoružanja i praskav zvuk petardi. Oružja su se menjala, ali je praznik opstajao.

Čestitanje Božića

Ako niste u mogućnosti da lično čestitate praznik, onda je uobičajeno da pošaljete božićnu čestitku. Na čestitkama koje se kupuju u pravoslavnim hramovima odštampan je tekst „Mir Božji - Hristos se rodi"! Dobro je da čestitka stigne nekoliko dana pre Božića. Nije protivno veri da se čestitka uputi telefonom, elektronskom poštom ili SMS-om, ali na sam dan Božića, uz obavezno: „Hristos se rodi".


Izvor: Press

VESELJE ŠIROM SVETA

Pored Srba, Božić 7. januara, po Julijanskom kalendaru, slave i Rusi, Ukrajinci, Gruzijci, Kopti, Etiopljani...

Božić po starom Julijanskom kalendaru, 7. januara, slave Srpska, Ruska, Ukrajinska i Gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta gora i Koptska crkva u Egiptu. Ostale hrišćanske zajednice vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru.

Božić označava rođenje Hristovo i predstavlja najradosniji od svih velikih hrišćanskih praznika. Skoro svuda u svetu običaj je da se pred Božić, na javnim mestima, u crkvama, ustanovama i kućama, ukrašava jelka - „božićno drvo" koje ostaje do posle Nove godine.

U Rusiji se Božić proslavlja veoma svečano, a bogato ukrašene jelke nalaze se u svim hramovima. U Moskvi se na drugi dan Božića u Državnom kremaljskom dvorcu okupe hiljade dece, a počasni gost im je moskovski patrijarh. U ovaj hram na taj dan najviše dolaze deca bez roditelja, bolesna deca, sa oštećenim sluhom ili vidom, invalidi... Nekoliko dana kasnije, deca se okupljaju i u Boljšom teatru, gde patrijarh „otkriva" jelku i daje poklone deci. Za vreme božićnih praznika deca su gosti patrijarha Aleksija u njegovoj rezidenciji u Svetodanilovskom

Čorba na plafonu

U Rusiji je nekada bio običaj da se na Badnje veče vernici maskiraju u kostime životinja i idu od kuće do kuće, pevajući pesme „koliadke". Inače, kod Rusa je običaj da se na Badnje veče jede čorba „kutja". Ona se pravi od bobica, žita i drugog zrnevlja, koje simbolizuje nadu i večnost, dok med i seme garantuju sreću, uspeh i mir. „Kutja" se jede iz zajedničkog tanjira, što simbolizuje jedinstvo. Neke porodice imale su običaj da bace punu kašiku čorbe na plafon.



Na drugi dan Božića nekoliko hiljada dece iz Belorusije okuplja se na glavnom gradskom trgu u Minsku. To je potresna slika, jer je većina mališana teško bolesna zbog posledica nesreće u nuklearnoj elektrani u Černobilju.

U Jerusalimu proslava Božića počinje litijom unutar crkve i kroz Pećinu rođenja. Božićna liturgija traje oko četiri sata. Zanimljivo je da u ovoj crkvi, pored pravoslavne liturgije, istovremeno, za odvojenim oltarima, liturgiju služe i koptski i jermenski sveštenik.

Na Bliskom istoku koptska zajednica je najveća hrišćanska zajednica, koju čini pet do šest miliona vernika, a prema nezvaničnim podacima čak deset miliona. Više hiljada Kopta svake godine okuplja se 7. januara na božićnoj liturgiji u crkvi svetog Marka u Kairu. U Egiptu je 7. januar zvanično neradni dan od pre četiri godine.

U Gruziji je običaj da posle božićne liturgije deca izlaze na ulice i pevajući pesme čestitaju svima praznik. Deca zauzvrat dobijaju slatkiše. Ovaj ritual dobio je naziv „alilo".

Etiopljanska pravoslavna Tevahido crkva takođe poštuje tradicionalni kalendar . Na Božić se prijatelji i članovi porodica međusobno posećuju, a naročito starije osobe. Igra koja podseća na hokej i zove se „džena" tradicionalno se izvodi svakog Božića.


Izvor: Press

" Ko vjerova propovijedanju nasemu i ruka  Gospodnja kome se otkri?

Jer iznice pred njim kao sibljika, i kao korijen iz suhe zemlje; ne bi oblicja  ni ljepote u njega, i vidjesmo ga, i ne bjese nista na ocima cega bismo ga pozeljeli.

Prezren bjese i odbacen izmedju ljudi, bolnik i vican bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za sta ne uzimasmo.

A on bolesti nase nosi i nemoci nase uze na se, a mi misljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muci.

Ali on bi ranjen za nase prestupe, tucen za nasa bezakonja; kazna bjese na njemu nasega mira radi i ranom njegovom mi se iscijelismo.

Svi mi kao ovce zadjosmo, svaki od nas okrenu svojim putem, i Gospod pusti na njega bezakonja svih nas.

Mucen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih, kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je strize ne otvori usta svojih.

Od tjeskobe i od suda ze se, a rod njegov ko ce iskazati, jer se istrze iz zemlje zivih i za prestupe naroda mojega bi ranjen.

Odredise mu grob sa zlocincima, ali na smrti bi sa bogatijem, jer ne ucini nepravdu, niti se nadje prevara u ustima njegovijem.

Ali Gospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke. Kad polozi dusu svoju u prinos za grijeh, vidjece pokoljenja, produljice dane i sto je Gospodu ugodno napredovace njegovom rukom.

Vidjece trud duse svoje i nasitice se, pravedni sluga moj opravdace mnoge svojim poznanjem i sam ce nositi bezakonja njihova.

Zato cu mu dati dio za mnoge, i sa silnima ce dijeliti plijen, jer je dao dusu svoju na smrt, i bi metnut medju zlocince, i sam nosi grijehe mnogih i za zlocince se moli." (Isa. 53, 1-12)



"Zato ce vam Gospod dati znak: eto djevojka ce zatrudnjeti i rodice sina i nadjenuce mu ime Emanuilo". (Isa. 7, 14)

"Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade kojemu je vlast na ramenu i ime ce mu biti: cudesni, savjetnik, Bog silni, otac vjecni, princ mirni.

Bez kraja ce rasti vlast i mir na prijestolu Davidivu i u carstvu njegovu da se utvrdi sudom i pravdom od sada dovijeka. To ce uciniti revnost Gospoda nad vojskama" (Isa. 9,6-7)

" A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmladji medju tisucama Judnijem, iz tebe ce mi izaci koji ce biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od pocetka do vjecnijeh vremena." (Mih. 5, 2)

Mir Bozji
Hristos se rodi,
Vaistinu se rodi!