Suze zbog besa

Svakoj ženi se nekad desi da zaplače, nekad i onda kad suze ne bi trebalo pokazivati. Za razliku od muškaraca, ženama se može desiti da plaču i kad su besne, ne samo kad su povređene ili ih nešto boli.

U nemalom broju situacija na koje bi muškarac reagovao agresivnošću - uobičajen način ispoljavanja besa - žena će reagovati suzama. I ona je podjednako besna kao što bi i muškarac bio, samo to neće uvek ispoljiti vikanjem i drugim oblicima agresivnosti, već plakanjem. A, po pravilu, to su najčešće situacije kad bi bilo bolje prikriti suze, kako ne bi bile protumačene kao znak vaše slabosti.

Šta učiniti? Može da bude efikasan trik da, kada se nađete u takvoj situaciji (osetite da samo što ne zaplačete), zastanete, duboko udahnete i upitate se da li ste besne ili povređene ili očajne i, ako ste besne, zbog čega ste besne. Ovakvo razmišljanje će vam skrenuti pažnju s potrebe da zaplačete i delimično vas smiriti - uz vežbanje samokontrole, dovoljno da smislite neki drugi odgovor na problem, neku reakciju koja ne uključuje suze.

Nezgodna strana suza je što vam nekada čak i mogu rešiti problem - nekada se čak i može desiti da njima izdejstvujete ono što hoćete, pa bi neko pomislio da se isplati pokušati ponovo, ali to je greška. Rešavanje problema suzama smatra se emotivnom manipulacijom - niko ne voli da njime manipulišu, a najmanje da manipulišu njegovim emocijama. Zato je, ako je neprikladno da u nekoj situaciji zaplačete, zaista dobra ideja, bile vaše suze iz besa, očajanja ili povređenosti, da date sve od sebe da skrenete sebi misli s plakanja i potrudite se da problem rešite na neki drugi način - etikete "plačljivica", jednom kad je steknete, nije nimalo lako osloboditi se i redovno će vam naneti znatno više štete nego koristi.

Izvor: Krstarica