Evo da ne bude da se frljamo samo laickim misljenjima prosljedjujem misljenje jednog defektologa:

U tim godinama, Vi imate jako mali uticaj na njega, on pokusava da se formira kao muskarac, a tu majka nije mnogo od koristi.

Njemu treba pozitivni muski uzor. Idealno otac, koji bi opet idealno, trebao da bude pozitivan primjer, ako to nije moguce, a nije, to moze biti bilo koji muskarac koji njemu na neki nacin imponuje: stariji drug, otac najboljeg druga, profesor, komsija, rodjak, vas prijatelj koga on zna od ranije ... Poenta je da to bude jaka, pozitivna muska figura.

Ono sto se ne smije dozvoliti je njegova izolacija od strane drugih, ili jos gore njegova samoizolacija. On se mora vratiti u skolu! Bavljenje sportom, druzenje sa vrsnjacima, sve aktivnosti koje su pozitivne, koje podsticu fizicku aktivnost i koje se rade u grupi treba podsticati. Takodje bilo koja kreativna aktivnost: muzika, slikanje (makar i grafiti), hobi bilo kakav ...

Svaka vrsta izolacije, povlaci depresiju, koja opet produbljuje problem. On mora da se aktivira i mentalno i fizicki, ne smije mu se dozvoliti da bleji, ako nije moguce vratiti ga u skolu nadjite mu neki posao, ako znate kakvog majstora da mu pomaze u garazi ili nesto sl. Morate ga natjerati da preuzme neke obaveze na sebe, organizovati mu dan tako da nema vremena da sjedi u sobi i da se bedaci.

Jako tesko ce te ga natjerati na terapiju i toga morate biti svjesni. Ono sto je vjerovatnije je da ce se on prije povjeriti nekom drugu ili vec nekom drugom bliskom muskarcu.

PS sretno

PSS izgleda da sam ja onako laicki bila upravu kad sam se zalagala za terapiju motikom

 pa majka u ovakvim sluchajevima malo toga moze da uradi , osim da izvede ovu malu prevaru  : pochne da se ponasha prema sinu kao odrasloj osobi ,maltene glavi porodice  . to moze da izgleda naivno ,ali momku u njegovim godinama imponuje kad ga keva zamoli da neshto podigne , zakuca , donese sa pijace i sl ... - a sve na foru : "ajde sine , majka je ostarela , ne moze ... " 

Mali je u godinama kada je vec trebao da se odvoji od majcine sise, ali to ne ide jer je  mama zastitnik, a tata je otperjao u sumrak ka srecnom zivotu bez obaveza.

Sve cesce po novinama vidimo ovakve klince koji zavrsavaju gde ne treba i kako ne treba...

Svi smo imali te godine, ove generacije oko moje su se u to vreme tukle sa policijom, protestvovale, pravile incidente... ipak... nekako mi se cini da je ono sto smo mi radili, iako opasno, bilo bar opipljivo, a da ovi danas klinci zive u nekom virtuelnom svetu... kao da je "novi zivot" samo jedan pritisak dugmeta na tastaturi daleko...

jako veliki problem imate,gospodjo.

tim veci,jer se sa njim nosite sami,bez valjane podrske oca svoga dijeteta.

ono sto mi se dopalo kod vas,a za razliku od vecine roditelja sa slicnim problemom,sto ste od starta reagovali valjano i niste se libili da zakucate na vrata institucija koje se bave ovakvom vrstom problema,a na koji roditelji rijetko kucaju ili kucaju onda kada je problem imao dugu istoriju i kada se slabo sta uciniti moze.

zao mi je,a opet nisam iznenadjenja,sto niste odmah i imali srecu da naidjete na rijesenje kroz institucije,jer su ocigledno reagovali na principu prebacivanja uzarene loptice u druge ruke...ali ne odustajte.

naravno da postoje i nacini i ljudi koji ce se profesionalno prihvatiti ovakvog izazova.
ja znam da cete u tom smislu imati vise srece u nekom od narednih pokusaja.

postoje trenuci i problemi kada majcina ljubav nije dovoljna.
vas sin tesko pati i na putu je koji se neminovno zavrsava kobno...znam da kao majka necete odustati,ali mi je drago i da vidim da ste svijesni da samo vi i vasi napori nisu i dovoljni da se do tog mladog covjeka i dopre...da bi mu se i pomoglo.

nacini postoje.
institucije postoje.
ljudi koji pomazu u ovakvim situacijama postoje.

povezite se,nece da skodi,sa roditeljima koji imaju slican problem,a samim tim i razlicite nacine i puteve su nalazili da svojoj djeci pomognu.

imajte vjere,a sigurno da imate...majka ste...time ste i izgubili pravo na odustajanje.