Roditelj treba da nađe pravu meru u povlađivanju detetu

E, sad je dosta, srećice moja!



Svaki dan bar 30 minuta maksimalno budete posvećeni svom detetu, a ne da u toku igre ili razgovora s njim gledate televiziju

"Dete nije igračka za strine tete, dete je dete da ga volite i razumete...."

Ovi prelepi stihovi, kao i saveti mnogobrojnih rođaka o vaspitanju deteta padaju u vodu onog trenutka kad prvi put u ruke uzmete to malo čudo prirode zvano "dete". U našoj kulturi rođenje deteta je najsrećniji trenutak u životu jedne porodice. Kada ponosnom ocu jave iz porodilišta radosnu vest, obično se tad slavi i pije nekoliko dana, a "valja da mu se" i košulja pocepa. Sve je lepo dok vaša "princeza" ne počne da vuče milje sa stolova i baca na pod sve što joj dođe nadohvat ruke i tad morate skupiti hrabrosti da kažete ono famozno "ne".

U današnje vreme kažnjavanje dece ima lošu reputaciju. Predstavnici strogih roditelja su uglavnom oni bračni parovi koji pokušavaju sopstveni ego da veličaju preko uspeha vlastite dece. NJih je veoma teško usrećiti jer očekuju da njihovo dete mora biti najbolje, pa makar bolje od komšijskog. Kao rezultat neprestanog kažnjavanja mališana javljaju se deca koja se ili ne mogu kontrolisati ili su preterano preplašena. Ono što morate da shvatite jeste da ste baš vi prvi uzor svom nasledniku. Deca upijaju od vas sve što kažete ili uradite i zato je najbitnije da vi budete dobar model za kopiranje.

Sve je više preplašenih roditelja koji pod uticajem "samozvanih" stručnjaka pokušavaju da svoje dete zaštite od svih štetnih spoljnih uticaja. Oni ne dozvoljavaju da njihova "princeza" uprlja prašinom svoje bele ručice niti da se njihov momčić pobije sa dečacima iz kraja. Ono što oni ne mogu da shvate jeste da se dete ne može držati ceo život pod staklenim zvonom i da takvim postupcima stvaraju od njih "socijalne invalide".

U treću grupu spadaju oni roditelji koji u svemu povlađuju svom mališanu jer, bože moj, kako neko može odoleti krupnim, crnim okicama malih anđela. Iako su svesni da bi trebali da reaguju suprotno, u mnogim situacijama oni kažu "da", jer su u stalnom strahu da bi svako suprotstavljanje detetu moglo imati negativne posledice u budućem psihičkom životu deteta.

Reč "da" postala je poruka ljubavi prezaposlenih roditelja, koji nisu dovoljno prisutni u odgoju svog mališana. Današnji tempo života nametnuo vam je prevelik broj obaveza zbog kojih minimalno vremena provodite sa svojom decom. Ono što vam svi psiholozi savetuju jeste da odvojite svaki dan bar 30 minuta, ali tako da maksimalno budete posvećeni svom detetu, a ne da u toku igre ili razgovora s njim gledate TV.

Čovek u svemu što radi treba pronaći pravu meru, pa tako i u kažnjavanju, odnosno povlađivanju deci. Na roditeljima je da svojom sposobnošću obave najteži posao na svetu - vaspitaju dete.

Izvor: Glas Javnosti