da li postoji mogucnost da se nekim lekovima ili necim drugim npr: cajevima ili lekovitim travama ili bilo cime, umanji ogromna potreba za snom, a da nema negativna dejstva?

dosta mi to problema zadaje u zivotu i bas bih voleo da mogu da spavam malo manje.

Pijes li kafu?

zanimljivo... pa reci nam u cemu se ogleda problem, u stvari?

da li previse spavas, ili bi voleo da manje spavas, a spavas normalnih i uobicajenih 7-8 h?

...kazu da je najkvalitetniji san 22-04h, samo sto je tesko tako skladiti svoj ritam...
ako ides na spavanje jako kasno, telu treba vise sati da se odmori- vecina 'nocnih ptica' koje znam spava min. 10 sati

pijem kafu


voleo bih da mi je manje sati potrebno da se naspavam, sada da bi se naspavao potrebno mi je minimum 9 sati pa i vise, a lezem najcesce kasno uvece.

poznajem mnoge koji legnu u 1 sat nocu i ustaju normalno u 7 ujutru


[Edit by montenegrina: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

pa znas kako... ja prva ne bih mogla da idem na spavanje u 1 i ustajem u 7 
znam i ja mnoge koji tako funkcionisu, ali zato moraju da dremnu popodne  dakle, moraju da 'dospavaju' ...

ti pokusaj da lezes i ustajes ranije, ocigledno ti taj ritam koji imas ne odgovara...
za sebe sam primetila da ako legnem pre ponoci, mnogo lakse i ranije mogu da ustanem nego ako odem na spavanje oko pola 1, ili 1... valjda uhvatim vise tog kvalitetnog sna.
prosto neverovatno koliko mi to pomeranje od samo sat vremena mnogo znaci da budem vidno odmornija i svezija...

pokusaj i ti da odes u krevet pre ponoci, i videces da ces se i bolje naspavati i smanjiti satnicu, a osecati se dobro 

e da... izbegavaj da pred spavanje pusis ako si pusac  oduzimas telu kiseonik bas tada kad se sprema za 'obnavljanje' snaga... o alkoholu da i ne govorim.
znaci, pokusaj da sebi obezbedis optimalne uslove za odmor, i efekti nece izostati 

Ubise i cigare i alkohol kvalitetan san...

ne pusim, ne pijem, samo volim da budem budan.
tako da kda sebiugodim uvece, ujutru nastaju problemi.
definitivno moram da lezempre 12. samo jos da smislim plan kako to da se sredim.

jednostavno si takav    ima ljudi koji moraju dugo spavati da bi pravilno funkcionisali, a nekom je dovoljno samo pet sati sna ( meni npr)

---

Da skrenem malo sa teme i napisem jedan tekst o snovima 
San nije laža

Snovima su se ljudi bavili otkad je sveta i veka. Savremena psihologija snovima, s razlogom, pridaje veliki značaj. Na neka od pitanja koja interesuju i stručnjake i laike, odgovara doktor psiholoških nauka i psihoterapeut, dr Ivan Nastović.

Da li sanjate? Pridajete li značaj onome što ste sanjali? Koje boje su vaši snovi? Sanjate li otvorenih očiju? Da li poruke snova mogu da pomognu u lečenju primarne bolesti? Ova, i slična pitanja sve su popularnija i zato možda i obavezujuća tema stručne javnosti u potrazi za alternativnim izlečenjem ili još bolje, za preventivnim metodom održanja vitalnosti. Novo doba u koje smo zakoračili, najavljuje da ćemo možda u budućnosti, sve ćešće, kako bi doživeli stotu, svraćati u "dućane duhovne hrane" ili popularno rečeno, hrane koja leči dušu.
Naše saznanje o snovima staro je koliko i naše postojanje. Tokom vekova, razlikuju se tumačenja i značenja. U starom Egiptu snovi su imali obavezujuću ulogu za faraone jer se smatralo da nose poruku budućnosti, poslatu od nadljudskih bića.

Kralj Etiopije, Sabaka, nije se osećo dobro na prestolu. Jedne noći usnio je kako ga neki čovek savetuje da sve sveštenike, preseče mačem na pola. Ujutro, zamišljen nad porukom sna, odlučio je da se odrekne prestola i napusti zemlju. Izbegne smrt koja bi ga sigurno sustigla da je sledio savet iz sna.
U Bibliji je zapisan faraonov san o sedam debelih krava, koje su izašle iz reke Nil, a potom sedam mršavih, koje su ih pojele. Josif, amater u tumačenju snova, otkriva poruku o sedam srećnih, bogatih, godina, tokom kojih je trebalo spremiti hranu za narednih sedam mršavih, siromašnih.
Aristotel je govorio, da snovi mogu da lekaru ukažu na prve znake bolesti, Platon, da laka večera sprečava neugodne snove, a Hipokrat da snovi najavljuju bolest, kao i da su nesanica ili dugo spavanje, bolesna stanja. U starom Rimu postojale su ordinacije za tumačenje snova, koje su podanici mogli da posećuju samo u prisustvu svedoka. Zapisi govore da je čak i Cezar, koji nije verovao u snove, poslušao poruku iz sna supruge, koja ga je upozorila da se Senat ruši. I kod Jevreja nailazimo na lekovitost snevanja i tumačenja snova, pošto poruke dolaze sa najvišeg mesta. One govore ono što misli srce i duša, a ne glava. Kod Indusa, po posebnom učenju Upanišadama, život se shvata u snovima. A kod Arapa tumačenje se pojavljuje tek u Kuranu, kao grana prirodnih nauka.

U srednjem veku tumačenja snova nisu popularna. Pap Grgur čak uvodi smrtnu kaznu za tumače. Do preokreta dolazi u DžV veku, sa pojavljivanjem Artemidovog dela, u pet knjiga, napisanog još u staroj Grčkoj. Govori se da je Karlo Veliki imao svog stalnog majstora koji je imao zadatak da odgonetene snove na dvoru.
Novi vek obeležili su Sigmund Frojd i K.G.Jung. Oni su iz naučnog ugla pokušali da odgonetnu ulogu i značaj snova na život snevača. Mnogi i danas kada govore o tumačenju snova, polaze od sanovnika i sličnih priručnika. Analiza snova podrazumeva edukaciju, znanje i veliko iskustvo, naglašavaju učitelji i sledbenici K. G. Junga. Ne mali broj škola po čitavom svetu nastavlja da istražuje i upotpunjuje njegove ideje i zakonomernosti, koje je u svojoj dugogodišnjoj praksi pokazao.

U knjizi "Psihologija snova i njihovo tumačenje", naš poznati specijalista za kliničku psihologiju, doktor psiholoških nauka i psihoterapeut Ivan Nastović, iznosi znanje i iskustvo koje je, u ovoj oblasti, stekao. Knjiga nije posvećena samo stručnoj javnosti, već i običnom čoveku koji u ubrzanom ritmu 21.veka, pokušava da pronađe i bolje upozna sebe. U centru za analizu snova "Anima" koji funkcioniše po principu "psiholoških radionica", davne 1993.godine, dr Ivan Nastović je prvi kod nas započeo grupnu analizu snova.

Šta snovi znače savremenom čoveku i da li možemo reći da su poruke sna suvo blago koje nosimo u sebi?

-Da, snovi su blago,"kraljevski put u nesvesno", govorio je Frojd, ali i kraljevski put u život, odnosno realnost. Nesvesno često zna i više i bolje od svesti, koja "nikada ne vidi celinu" kako kaže Jung. Ako zamislimo da su nesvesni sadržaji "veliki okean", iz kojeg izviru naši snovi, a naša budnost ili svesnost "malo ostrvo" i, ako znamo da nesvesni deo naše ličnosti komunicira sa svesnim putem simbola, onda je jasno koliko poruke sna mogu da budu dragocene za bolji uvid u naše živote. Iskustvo nam govori koliki je značaj snova ne samo u psihoterapiji, već i kod običnih, "normalnih" ljudi, jer su snovi u kompenzatornom odnosu sa našim svesnim delom ličnosti. Njihova uloga se ogleda u samoregulaciji psihičke ravnoteže, ubrzavanju procesa individuacije, podsticanju kreativnog mišljenja, boljem uvidu u sebe i druge, pronalaženju smisla, svrhe i ispunjenja. Poznate su tri osnovne funkcije analize snova u grupi - iskustvena, edukativna i terapeutska. Takvim radom omogućeno je milionima ljudi, da bolje upoznaju sebe i druge. Psiha kroz snove tka mogućnosti razrešenja naših unutrašnjih sukoba, koji oduzimaju veliku količinu psihičke energije. Samoregulacija se time prenosi i na spoljašnje sukobe, kojih je bezbroj, jer se naše unutrašnje stanje duha, poput ogledala, projektuje na druge.

U školi su nas učili da oduzimamo, sabiramo, da čitamo i pišemo, da se oslanjamo na svesni racionalni deo naše psihe koji će nam pomoći da donosimo ispravne odluke. Na intuiciju i "untrašnje glasove" trebalo je da zaboravimo.Vaše znanje i iskustvo govori da "nesvesno zna više i bolje". Šta je istina i kako da iskoristimo lekoviti uvid u poruke sna?

-Kod nekih snevača javljaju se snovi koje i nije potrebno analizirati, jer nose poruku izlečenja. Jedan od primera je san snevačice koja je, skrhana dubokim bolom i tugom, na godišnjicu majčine smrti sanjala san kpoji navodim njenim rečima:
"Majka me je pozvala na broj telefona komšinice, da mi saopšti kako nije umrla, već se preudala, i živi u Keniji. Srećna je pa zato treba da prestanem da plačem, jer ona dobija srčane napade na svaku prolivenu suzu. Bila sam zbunjena, ali i srećna što je živa. Povratak u stan u kome sam do tada živela doneo je novo iznenađenje. Stan je, u snu, postao mnogo veći, komforniji, na tri nivoa. Bilo je puno sveta, održavao se parti. Objavila sam prisutnima da majka nije umrla".
Pored lekovitog dejstva sna na život snevačice, koja je prestala da plače, sa novim osećanjem da majka živi u njoj, ona je započela i "novi život", okrenut ka duhovnim interesovanjima i spoznajama. Stan na tri nivoa, sa puno sveta, kao nova kuća u njoj, upućivali su je na faze i proces individuacije pred kojim se nalazila. Po Jungu, nesvesno nije neko "demonsko čudovište", već moralno, estetski i intelektulno indiferentno biće, koje poseduje stvarnu opasnost, samo onda kada je naš svesni stav prema njemu beznadežno pogrešan. Bitno je naglasiti da uvidi u poruke sna mogu da imaju i štetno dejstvo, i da sa njima treba raditi sa puno pažnje i stručnosti, jer poput otrova, samo uvid u malim količinama, ima lekovito dejstvo.

Snovi imaju zadatak da očuvaju naš psihološki sklad, stvarajući građu koja na prikriveni način uspostavlja psihičku ravnotežu. Kompezatorna (reduktivna) uloga snova objašnjava da ljudi koji imaju previsoko mišljenje o sebi, ili uveličane planove, u neskladu sa stvarnim sposobnostima, obično sanjaju da lete ili padaju. Na taj način, san nadoknađuje manjkavosti same ličnosti i upozorava na opasnosti koje vrebaju, usled takvog ponašanja. Istovremeno san pomaže i ubrzava proces individuacije. Analizom snova mogu se otkriti i neočekivane vrednosti, čije dovođenje u svest ojačava Ego, dajući mu psihičku energiju neophodnu za razvoj zrele ličnosti.

oKada govorimo o opasnostima, koliko se možemo osloniti na poruke sna? I šta je sa ljudima koji tvrde da ništa ne sanjaju ili se ne sećaju sna?

-Brojni su primeri, koji ukazuju kako san može da upozori snevača na opasnost. Najbolji primer nalazimo kod Junga. On opisuje jednog klijenta kao čoveka umešanog u brojne opasne i sumnjive poslove, koji je razvio gotovo bolesnu strast za opasnim planinarenjem. Nastojao je "izdići se iznad sebe". Jedne noći sanjao je kako, sa vrha planine, zakoračuje u prazninu. I pored upozorenja o čemu san govori, o planinskoj nesreći, koju je dobio od Junga, čovek nije uspeo da obuzda sebe. I zaista je, nakon šest meseci, "zakoračio u prazninu". Očigledno je da je planinar nesvesno tražio smirenost u konačnom izlasku iz svojih teškoća. Ovakav i slični snovi, govore da reduktivan san "rastavlja, obezvređuje, čak i razara i ruši", što ne znači, da asimilovanje reduktivnih sadržaja mora da ima sasvim destruktivno dejstvo na individuu kao ličnost. Dejstvo je mnogo češće lekovito, ukoliko je ovakvim uvidom pogođen samo stav, a ne cela ličnost. Prospektivna funkcija je bitno svojstvo sna, ali ne treba prihvatiti, da je i nadmoćno znanje koje životu daje nepogrešivi pravac. Kada govorimo o ljudima koji ne sanjaju tj. ne sećaju se svojih snova, onda na prvom mestu mislimo na strah od nepoznatog. Suviše veliki otpori sprečavaju ličnost da se prepusti snovima Nemamo boljih prijatelja od svojih snova, jer oni upućuju na kvalitetnije življenje, na razrešenje sukoba u nama i izvan nas. Ono što je sigurno - neće nas obmanuti jer, za razliku od svesti, nikada ne lažu. Možemo da pogrešno razumemo poruke, ali to nije greška sna, već našeg razumevanja. San za preopterećeni mozak ima ventil sigurnosti i stoga ima snagu koja leči, koja rasterećuje.

Izvor: Bilje i Zdravlje