Holandski istraživač Viger Vamelink pretpostavlja da će za deset godina na Marsu moći da se uzgaja povrće i voće.

Tamo su stvoreni uslovi slični uslovima na Marsu. Naučnik je otkrio da se 14 sorti biljaka koje je posadio "primilo" i počelo aktivno da raste, a neke su čak i procvetale.

Završna faza ovog eksperimenta biće direktno na Marsu, gde će, u budućnosti, otići ekspedicija. Misiju na Mars najavili su i NASA i neke privatne kompanije, koje su već sprovele i audiciju za izbor putnika "u jednom pravcu".

Ideja je da astronauti u parovima odu na Mars i zauvek tamo ostanu, gradeći kolonistička naselja. Sve to bi prenosile tv mreže na Zemlji u vidu "rijalitija". Mnoge kompanije smatraju da bi takve emisije imale ogroman profit.

Međutim, naučnici upozoravaju da ljudi trenutno nemaju resurse za put na Mars i da bi to bila samoubilačka misija.

Oni tvrde da putnici ne bi fizički izdržali višemesečni put do Marsa, da im preti veliki broj oboljenja i da niko ne zna kako bi ta misija počela i kako bi se završila.

Izvor:b92

---

Скоро је била вест да НАСА тестира летелицу. Не знам како је прошло. 

Četiri meseca nakon što je napustila Zemlju, prva indijska svemirska letelica lansirana na Mars uspešno je danas prevalila pola puta do crvene planete, do koje bi trebalo da stigne za šest meseci.

Sonda, veličine manjeg automobila, ima za zadatak da detektuje metan u Marsovoj atmosferi, što bi bio dokaz o postojanju nekog oblika života na četvrtoj planeti od Sunca.

Indiji je ovo prva interplanetarna misija. Više od polovine dosadašnjih misija na Mars završile su se neuspehom, poput kineske 2011. i japanske 2003.

Indijski spejs šatl, nazvan Mangalijan, predstavio je u avgustu 2012. indijski premijer Manmohan Sing.

Indijska misija na Mars koštala je 75 miliona dolara. Poređenja radi, na sličnu misiju Američke svemirske agencije (NASA) utrošeno je 671 milion dolara.

NASA orbiter MAVEN bi, takođe, trebalo da na Mars stigne u septembru. Njegov zadatak će biti da prouči kako se vazduh na toj planeti promenio tokom vremena.

Izbor:Novosti

Nasa isprobava svoj novi leteći tanjir, nazvan “Supersonični deselerator niske gustine” (LDSD).

Nasa se nada da upravo ova letelica predstavlja ključ za eventualno slanje većih tereta na druge planete- recimo prilikom slanja ljudske posade u istraživačku misiju na Mars, s velikom količinom zaliha.

Raspored za testiranje LDSD je prilično ambiciozan, tokom naredna 24 meseca planirano je sedam velikih tehničkih demonstracija, a u realnoj Misiji na Marsu mogao bi da bude upotrebljen 2018.

Nešto kasnije ove godine, Nasina laboratorija za mlaznu propulziju će pomoću balona lansirati probnu letelicu na visinu od 36,5 km iznad Havaja.
 
Nakon toga, ona će uz pomoć rakete dostići brzinu veću od brzine zvuka, i popeti se još 54,8 km, a zatim će LSDS aktivirati svoj “supersonični aerodinamični descelerator na naduvavanje” (SIAD), sa kojim, kada se potpuno naduva, neverovatno podseća na leteći tanjir.
 
On će letelicu usporiti do brzine od oko 2 Maha, a veliki padobran prečnika 30m smanjićemu brznu do one koja je potrebna za sletanje.

Izvor:Blic

Pff, rekoh nesto u vezi ovoga.. al' je jos rano valjda.

Jbt ovi Indijci bacaju pare na svemirske letelice, a drzava im geto.

i jel su otisli?

Уозбиљи се Крејзимире. 

mentalitet je cudo,nesto kao mi
ko ima ima,a ko nema uzmimu i to sto nema

"I naučnici beže na mars, a prave bombe na zemlji."

Није у питању МарсВан, али је свакако битно за одлазак на Марс.

---

Nije tajna da je Nasin dugoročni cilj slanje ljudi na Mars. Međutim, koliko je ta želja realistična?

Nažalost, stvari ne izgledaju previše pozitivno.

Nacionalni istraživački savet sproveo je reviziju Nasinog svemirskog programa i došao do zaključka da njen budžet nije praktičan za bilo šta drugo sem za putovanje u zvezdani prostor, a možda čak ni za to.

Sve dok finansije ne prate inflaciju, svaki pokušaj da se ode dalje od Zemljine orbite bi „prizivao neuspeh“, stoji u izveštaju Saveta.

Međutim, u izveštaju se napominje da NASA ne bi trebalo da umanji svoje ambicije i umesto toga, vlada SAD bi trebalo da „odreši kesu“ kako bi se postarala da se ti snovi ispune – godišnji rast budžeta od 5 odsto bio bi dovoljan da se ljudi bezbedno spuste na Mars.

Studija dalje zaključuje da bi održavanje planova za spuštanje ljudi na Mars moglo da inspiriše studente, ujedini čovečanstvo pod zajedničkim ciljem, pa čak i da spasi vrstu od izumiranja.

Izvor:B92