Србија ће у кратком року бити „острвце” - Драган Шутан

Разговор недеље: Драган Шутановац
Генерални инспектори у војној полицији и безбедносним службама
Србија ће у кратком року бити „острвце” окружено земљама чланицама НАТО-а, тврди министар одбране
Драган Шутановац (Фотодокументација Политике)

Вршимо озбиљне анализе могућих последица економске кризе на функционисање система одбране. Какве год оне биле, сигурно је да систем неће трпети, али тешко да ће моћи да дође до „освежавања” савременим средствима. Неће доћи до застоја летења наших авиона, до застоја у извођењу вежби, као што је било у ранијем периоду. Имамо довољне резерве да функционишемо нормално, чак и у случају да година буде веома кризна, каже у интервјуу за „Политику” министар одбране Драган Шутановац.

У четвртак је усвојен први стратегијски преглед одбране. Докле се стигло у усвајању кључних аката?

Дешава се управо оно што смо и најавили – прво тромесечје ове године обележиће завршетак радова на стратешким документима и појединим законима. На седници владе је усвојен Стратегијски преглед одбране, први у историји Југославије и Србије, а рађен по стандардима НАТО. Тренутно се у влади налази и закон о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије. Очекујем да ће се у току следеће недеље пред владом наћи и Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране, које су коначно формулисане са свим примедбама које су биле прихватљиве. Тиме ће се заокружити највећи део законодавних реформи Министарства одбране које су биле проблематичне практично од распада бивше Југославије. Радимо и на законима о цивилној заштити, о службама безбедности и о производњи и промету наоружања и друге опреме. Ово је велики реформски искорак који треба да уобличи правну регулативу за дугорочно функционисање система одбране, а посебно Војске Србије.

Шта је с професионализацијом Војске?

Недостатак финансијских средства нас онемогућава да завршимо пуну професионализацију до краја 2010. године, али нећемо престати да улажемо подједнаку количину позитивне енергије ни ове ни следеће године, настављамо фазну професионализацију. Процес ће се успорити, али неће стати. Битно је рећи да се ранијих година на конкурсе за професионалце по правилу пријављивало мање људи од потребног броја, а сада имамо више од два кандидата на једно упражњено место, што указује да смо успели да вратимо углед Војсци и војничкој професији.

Најављују се промене у војном школству, нарочито када је реч о медицинским наукама.

Уколико желимо да имамо савремен и модеран систем одбране, који је аутономан и пружа могућност образовања војног кадра у сваком смислу, морамо да знамо да је управо војна медицина један од наших највећих ресурса. Сматрамо да је војни универзитет неопходан како бисмо заокружили систем образовања за потребе нашег система одбране. Тренутно постоји велико интересовање страних војски за школовање како на ВА, тако и на ВМА. Планирамо да на војној академији уведемо висококвалитетни курс безбедности и одбране по угледу на Велику Британију и стандарде НАТО.

Медији су објављивали да више авиона и хеликоптера чека ремонт него што их је у исправном стању. Да ли је то тачно?

Ако кажем да их је прошле године ремонтовано пет пута више него 2006, то сигурно значи да је направљен велики помак. Ипак, чињеница је да су најновији авиони стари више од 20 година. Више од 80 одсто возила у целом систему одбране „памти” СФРЈ. Годишње бисмо морали да купимо више хиљада возила да бисмо смањили просечну старост возног парка. Прошле године је купљено више возила него током целе претходне деценије. Најлакше је опремити војску уколико располажете новцем и ту нема никакве велике мудрости. Међутим, ми реформу спроводимо у датим околностима, које су подједнако тешке и за просвету и за правду, пољопривреду, унутрашње послове... и одбрану.

Шта је с реформом војних служби безбедности?

Врло брзо ће бити завршен предлог закона о ВБА и ВОА. Планирамо да закон буде усвојен у току ове године, да направимо савремен акт за модерне службе, да имплементирамо унутрашњу контролу и да те службе коначно добију законски оквир неопходан за рад у 21. веку и инспекторе. Поред законске, ту је и организациона реформа ових служби и војне полиције. Управо разматрамо неопходне капацитете како би ова тела била у максималној функцији, да имају одређен број људи, а да не коштају више него што морају. То је мукотрпан посао, поједине земље које су се од нас брже развијале нису га завршиле дуги низ година.

Да ли ће Војска бити укључена у решавање ванредних ситуација?

На седници владе смо донели одлуку да се убудуће МУП бави пословима ванредних ситуација и цивилне заштите, чиме ће се тај сегмент фузионисати и бити у оквиру МУП-а, који има капацитете да то прихвати. Знаће се ко је одговоран и како се поступа у случају акцидената и других врста елементарних непогода. Министарство одбране пружаће подршку кад год то буде неопходно. Идеја о формирању посебне агенције за ове послове је и даље актуелна, а то решење потенцијално примењиво.

Скупштина Србије прогласила је војну неутралност, а све околне земље улазе у НАТО. Како треба да се поставимо у односу на то питање?

Србија ће у кратком року бити „острвце” окружено земљама чланицама НАТО-а. Не мислим да је то страшна ствар, мислим да је најважније да Србија иде крупним корацима ка европским интеграцијама. Моје лично убеђење је, а и добили смо таква уверавања, да нас нико у томе неће успорити због тога што претходно нисмо ушли у НАТО.

Да ли је за Србију повољније да се снажније ангажује на том плану?

Подсећам да је бивша Југославија имала највећи спољнополитички капацитет у време када је тадашња ЈНА имала највећи контингент припадника у иностранству у разним мировним операцијама. Нисам наишао на официра у Војсци који нема потпуно разумевање за потребу ангажовања Србије ван граница наше земље и испуњења све три њене мисије које су предвиђене законом. То ће сигурно помоћи у заштити наших интереса, како у иностранству, тако и у земљи.

Да ли се о овој теми воде и политички разговори унутар владајућег блока?

Могу да кажем да, поред три мировне операције у којима тренутно учествујемо, имамо спремљен тим и за учешће у мировној операцији УН у Чаду. Оно што охрабрује јесте и изјава министра унутрашњих послова Ивице Дачића у Бриселу да је спреман да полицијске снаге стави у функцију одбране наших интереса у иностранству. То је заиста велики искорак. Да смо ми учествовали у некој мировној операцији 17. марта ситуација на Косову и Метохији би била таква да се не би десио погром. А да смо крајем осамдесетих ушли у НАТО, не би се никада десило ни отцепљење. Стабилност целог региона би била таква да бисмо ми данас већ увелико били у ЕУ и диктирали темпо са ових простора.

Учестале су оптужбе да, због понашања државе, неки важни послови у трговини оружјем и војном опремом неће бити завршени.

Било је много спекулација, али мало истине. Мислим, ипак, да ће она врло брзо испливати на површину и да су све пласиране информације далеко од онога што се заиста дешава на терену. Чињеница је да је у прошлој години српска одбрамбена индустрија знатно повећала извоз, да је то била најбоља година после много година. Такође, чињеница је да држава треба да помогне тим фабрикама јер су оне преко 90 одсто извозно оријентисане и смањују спољнотрговински дефицит.

Значи, Србија није дефинитивно изгубила неке важне послове?

Недавно смо добили потврду уговора вредног више од педесет милиона долара за ову годину и мој пут у Ирак и Алжир, и моја жеља да одем и у Либију, били су пре свега мотивисани сарадњом у области одбране и војне индустрије. Буквално сваке недеље имамо састанке о томе како да се помогне одбрамбеној индустрији и како да наша роба стигне на инострано тржиште. А без сумње има квалитет.

Какав је стандард Војске?

Прошла година је била рекордно добра. Решено је нешто више од 1.400 стамбених питања. Годишње примамо око 350 нових људи у систем одбране. Дакле, решили смо више од три и по пута стамбених проблема него што смо људи примили. Имамо план да наставимо и ове године и решимо око 1.000 стамбених проблема. Плате су најзад на пристојном нивоу, мада би требало да буду и веће. Прошле године урадили смо темељну реформу платног система, али подсећам да се сусрећемо с наслеђеним, вишедеценијским проблемима.

У склопу реформе војног здравства склопили смо уговор с Републичким заводом за заштиту здравља и промовисали ВМА у Републици Српској и Црној Гори. Приход ВМА се вишеструко повећао прошле године. У систем војног здравства уложили смо око десет милиона евра, што одговара суми уложеној за четири претходне године. Настављамо даље опремање.

-----------------------------------------------------------

Уводимо унутрашњу контролу

– У оквиру реформе која се спроводи у целом Министарству, у војну полицију и војне службе безбедности уводимо унутрашњу контролу. Постављаће их министар одбране. Тиме заокружујемо цивилну контролу, што је веома важно јер раније није постојало – каже Драган Шутановац.

-----------------------------------------------------------

Коректно с Јеремићем

У медијима се спекулисало о неслагањима између Вас и министра спољних послова Вука Јеремића. Да ли је то тачно?

Лично имамо коректне, а професионално одличне односе. Два министарства сарађују онако како је и потребно да сарађују. Немојте мислити да бих икада дозволио да мој лични однос с било ким успори односе које моје министарство има с неким другим министарством и функционисање државе.

-----------------------------------------------------------

Све више официра се школује у иностранству

– На школовању и усавршавању у иностранству прошле године је било 46 припадника Министарства одбране, 20 више него 2007. Прошле године, код нас се усавршавао 141 странац, а 34 годину дана раније. Желимо да се војни систем инкорпорира у цивилни, да се на исти начин рангирају статус факултета и научна и предавачка звања. Очекујемо да ће то бити завршено до краја ове године – каже министар одбране.

-----------------------------------------------------------

Канцеларија у седишту НАТО до краја године

– Ми још нисмо испунили сав капацитет ни према програму Партнерство за мир. Током ове године ћемо коначно отворити канцеларију у седишту НАТО-а, као и све земље које су у Партнерству за мир. Тада ћемо кренути да сарађујемо у пуном капацитету – наглашава министар одбране.

Д. Јањић – Т. Бојковић