Kalorijska bomba za doručak

VAŠINGTON - Lanac restorana brze hrane "Burger king" predstavio je novi "džinovski omlet sendvič" koji će služiti svakog dana u vreme doručka, prenosi Tanjug. Sendvič sa salamom, jajima, sirom i slaninom ima 730 kalorija i 47 grama masti.

Prema proceni Sekretarijata za zdravstvo, prosečnoj ženi između 19 i 50 godina potrebno je od 1.800 do 2.400 kalorija dnevno, a muškarcu istog doba između 2.200 i 3.000 kalorija. To znači da će, u nekim slučajevima, žena koja pojede taj sendvič za doručak već ujutru uneti u organizam pola od ukupnog broja "dozvoljenih" dnevnih kalorija.

U SAD se već nekoliko godina raspravlja kako ograničiti gojaznost koja postaje ozbiljan zdravstveni i društveni problem. Restorane brze hrane mnogi smatraju glavnim krivcima za preterano gojenja dece i odraslih. Stoga se većina njih potrudila da uvede malo zdravije jelovnike, okrećući se, pored hamburgera i salatama, voćnim jogurtima, niskokaloričnim sendvičima i slično. Upravo zato čudi potez "Burger kinga", ali je kompanija ukazala da računa na one koji vole jači doručak, na aktivnije ljude kojima treba snaga. Kompanija je navela da se u tim grupama sendvič najviše svideo mladim muškarcima koji se bave aktivnim poslovima.

- Neće to jesti birokrate - rekao je portparol "Burger kinga".
Novi džinovski sendvič pojavio se nekoliko meseci meseca pošto je drugi lanac brze hrane "Hardis" takođe iskoračio iz "trenda zdrave hrane" i ponudio "Monstruozni hamburger" sa 1.400 kalorija i 107 grama masti. Dijetetičari se ne slažu da visokokalorična jela koriste bilo kome.

- Amerikancima nije potreban džinovski omlet sendvič - naglasila je Peni Kris Eterton, profesor na Pensilvanijskom univerzitetu, ukazavši da taj proizvod "sadrži preterano mnogo kalorija".
Zvanični podaci pokazuju da je skoro dve trećine odraslih Amerikanaca gojazno, njih 30 odsto je debelo, dok se 15 odsto dece bori s viškom kilograma. Vlada se potrudila da napravi programe koji će pomoći građanima da imaju zdraviji život u smislu ishrane i aktivnosti. Pritom se razvila i polemika da li je gojaznost - "bolest" da bi tretman mogao da bude uvršćen i u planove zdravstvenog osiguranja.