Naučnici uspeli da stvore veštački život :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Američki naučnici uspeli su da razviju prvu sintetičku živu ćeliju tako što su najpre konstruisali bakterijiski "genetički softver" koji su potom presadili u ćeliju.

Kolonija veštačkih ćelija nazvanih “Sintija”

Dr Venter i tim od 20 naučnka, među kojima su neki i dobitnici Nobelove nagrade, radili su na istraživanju 15 godina, a sam projekat je koštao 27,7 miliona dolara.

Ovako dobijeni mikrob izgledao je i ponašao se kao vrsta "vođena" sintetičkim DNK, javio je Bi-Bi-Si.

Ovo otkriće, objavljeno u časopisu “Sajens" (Science), predstavlja krupni prodor u nauci smatraju istraživači, dok kritičari ističu opasnosti razvijanja sintetičkih organizama.

Naučnici se nadaju da će u dogledno vreme uspeti da razviju i bakterijske ćelije kadre da proizvode lekove i goriva, pa čak i da apsorbuju štetne gasove.

Timovi dr Krega Ventera koji rade u institutima Džej Kreg Venter u Merilendu i Kaliforniji, prethodno su proizveli genom sintetičke bakterije, a zatim su presadili genom jedne bakterije u drugu.

Naučnici su potom objedinili oba metoda i stvorili tzv. "sintetičku ćeliju", premda je sintetički samo njen genom.

Oni su kopirali postojeći genom bakterije. Sekvensirali su njegov genetski kod, a zatim upotrebili mašine za sintetizovanje kako bi hemijskim putem konstruisali kopiju. "Sada smo u mogućnosti da presadimo naš sintetički hromozom u ćeliju recipijenta - drugog organizma", kazao je dr Venter za Bi-Bi-Si.

"Čim novi softver prodre u ćeliju, ona ga učitava i konvertuje u vrstu datog genetičkog koda", objasnio je on.

Nova bakterija umnožava se više od milijardu puta, proizvodeći kopije koje sadrže veštački, sintetički DNK koji ih kontroliše.

"Ovo je prvi put da sintetički DNK u potpunosti kontroliše ćeliju", naveo je dr Venter, dodajući da će on i njegov tim raditi na dizajniranju i izgradnji nove bakterije sposobne da obavlja korisne funkcije.

On je ubeđen da ovo otkriće može da dovede do nove industrijske revolucije.

"Ukoliko uspemo da dovedemo ćelije da proizvode ono što želimo, mogle bi nas osloboditi korišćenja nafte ili nam pomoći da popravimo štetu nanetu životnoj sredini usisavanjem ugljen-dioksida", kazao je dr Venter.

Kritičari, međutim, smatraju da su potencijalne prednosti sintetičkih organizama prenaglašene.

Dr Helen Valas iz organizacije za praćenje razvoja genetičke tehnologije “Džin voč" (Gene Watch), upozorila je na opasnost sintetičkih bakterija.

"Puštanje u prirodu novih organizama može uzrokovati više štete nego koristi", smatra dr Valas, dodajući da se njihovim oslobađanjem u zagađenim sredinama da bi se one očistile zapravo stvara nova vrsta zagađenja.

Niko ne zna kako će se ovi organizmi ponašati u novom okruženju, istakla je ona.

Dok su jedni pozdravili istraživanje kao "bitan momenat u istoriji biologije", drugi su ga osudili kao "pucanj u mraku sa nepredvidivim posledicama". Tim koji je radio na istraživanju optuženi su za "igranje Boga" I igranje sa suštinom života.

Kenet Oje, sociolog na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, kaže - "U ovom trenutku mi pucamo u mraku, jer ne znamo ni kakve su nam dugorčne prednosti, a ni potencijalni rizici ovog istraživanja"

Pet Muni, tehnolog kontrolor sa posebnim zanimanjem za sintetičku biologiju - "Ovo je trenutak Pandorine kutije, kao što je deljenje atoma ili kloniranje ovce Doli, svi ćemo morati da se suočimo sa posledicama ovog alarmantnog eksperimenta."

Dr Dejvid King, kontrolor iz oblasti humane genetike - "Ono što je zaista opasno je ambicija ovih naučnika za potpunom i nesputanom kontrolom nad prirodom, što mnogima izgleda kao - igranje Boga"

Profesor Džulijan Savulesku - "Venter je krenuo da otvori možda najvažnija vrata u istoriji čovečanstva, potencijalno zadirući u našu sudbinu. Ovo ne spada samo u oblast genetskog inženjeringa, već je mnogo više od toga, jer se stvara veštački život koji inače nikada ne bi postojao, a to je ništa drugo do igranje uloge Boga."

Stvaranje živih organizama koji inače nikada ne bi prirodno evoluirali, nosi sa sobom velike rizike.

Profesor Džulijan Savulesku sa Oksfordskog univerziteta smatra da će potencijal ove nauke biti iskorišćen tek u "dalekoj budućnosti, ali da je on realan i važan".

On ne poriče da su rizici prisutni i zato insistira na uvođenju novih standarda bezbednosti za radikalna istraživanja i zaštitu od vojne i terorističke zloupotrebe.

Izvor: B92