Kučerenko: Rusija ima veliki uticaj na Vučićev kabinet

Kada govorimo o uticaju Rusije u Srbiji, trebalo bi da imamo u vidu i stav običnih ljudi i vaše vlade.

Prema mojim saznanjima, ovde u Srbiji ljudi više brinu o ekonomskoj situaciji nego o Rusiji i sličnim temama, ali vaša vlada pokušava da pogrešno predstavi kao da su svi u Srbiji za Rusiju.

U Ukrajini svojim aktivnostima pokušavam da „srušim“ takve predrasude. Dakle, potrebno je napraviti jasnu razliku između gledišta građana i zvanične politike. Veoma je veliki uticaj Rusije na kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Što se tiče ekonomske i vojne saradnje Srbije i Rusije, bile su pomalo zabrinjavajuće vesti o kupovini ruskog raketnog sistema, kaže u razgovoru za Danas Marija Kučerenko, analitičarka ukrajinskog Centra za istraživanje problema civilnog društva.

Naša sagovornica tvrdi da svi u Ukrajini i u Evropi znaju da „nema poklona“ od Rusije i da za sve što dolazi iz te zemlje bude, uglavnom, plaćen veliki ceh. „Na primer, zbog saradnje sa Rusijom trpe evropske integracije Srbije, a i odnos prema, recimo, nevladinim organizacijama pokazuje da postoji opasnost da Srbija krene u pravcu autoritarnih ruskih režima koji ima svoje satelite“, poručuje ona.

Upitana u kojim sferama je najvidljiviji uticaj Rusije na srpske vlasti, Kučerenko navodi da se „to najviše vidi na primeru Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu“.

– Sve evroatlantske strukture se, kao što je poznato, tome protive, uključujući Pentagon. Tvrdi se da taj centar ima aktivnosti kao što su deminiranje i jačanje kulturnih veza, što je prilično nespojivo i predstavlja čudnu priču. Drugi segment odnosi se na uticaj na politiku Srbije prema Kosovu, gde se pokušava napraviti paralela između Kosova i Krima, iako je dobro poznato da je Kosovo jedinstven slučaj. Rusija na neki način sa Krimom radi isto što i Albanija sa Kosovom, ali Moskva pokušava da to prikrije. Rusija ne može da pomogne Srbiji, samo stvara lažnu propagandu, smatra Kučerenko.

Ukrajinska analitičarka konstatuje da „napredak Srbije na evropskom putu zaista nervira Rusiju, koja će zbog toga pokušati da destabilizuje prilike, naročito koristeći teme kao što su Republika Srpska ili Kosovo“. „Ali, ako budete ušli u EU, biće lakše da se oduprete pritiscima Rusije, između ostalog, i zbog toga što ćete imati zakonodavstvo usklađeno sa pravilima EU, uključujući mere za borbu protiv korupcije“, ističe ona.

Ocenjujući aktuelne srpsko-ukrajinske odnose, Kučerenko ukazuje da „mi u Ukrajini zaista ne želimo da podlegnemo propagandističkim uticaju i da pomislimo da plaćenici koji ratuju na strani Rusije na istoku Ukrajine predstavljaju srpski narod u celosti, za nas je srpski narod nešto drugo. Mi o Srbiji mislimo kao o zemlji koja je dala Nikolu Teslu, niz sjajnih umetnika, pisaca.. verujem da nam je potrebna snažna saradnja, naročito u domenu ekonomije“.

Upitana da li je uopšte moguće kontrolisati plaćenike koji stižu na istok Ukrajine, sagovornica Danasa kaže da nije moguće uspostaviti potpunu kontrolu, ali „fokusirani smo na istraživanja o plaćenicima, i mislim da bi u tom kontekstu trebalo i da ojačamo saradnju sa nevladinim organizacijama u Srbiji, kao prvi korak ka uspostavljanju saradnje srpske i ukrajinske vlade u navedenom domenu“.

_______________________________________________________


Ovo je edukativno pročitati.

Ukrajinski NVO nas etiketira kao nepodobne proruse i istovremeno advokatiše da zapravo to nismo!!!!!!!!!!

A koliko ova osoba nema veze sa stvarnošću naglašava tvrdnja da:


Dakle Ukrajina koja je živele kraduckajući ruski gas decenijma jer su Rusi žmurili na jedno oko danas priča priču kako svi znaju da od Rusije nema poklona!!!!

Ili:


Ukrajinski NVO spočitava Srbiji kupovinu ruskog raketnog sistema...

Ovo je vrh:


Ukrajinski NATO NVO ne vidi problem u mešanju u unutrašnja pitanja Srbije.

Koliko se mora biti zadrt i neobjektivan pa izjednačiti odnos Albanije prema Kosovu sa odnosom Rusije prema Krimu.

Konsterniran sam. 

 

Ултиматум Порошенку: Кримски Татари прете масовним протестима у Кијеву


Екстремистичка организација „Меџлис“ запретила је масовним протестима кримских Татара у Кијеву уколико украјинске власти не претворе полуострво Крим у „кримско-татарску национално-територијалну аутономију“, изјавио је један од лидера те организације Роман Скрипин.

Како је рекао, кочење процеса усвајања уставне реформе представља изузетно велику грешку председника Украјине Петра Порошенка.

„Рок је 18. мај, остало је сасвим мало времена. Сматрајте да цео народ чека и верујте ми нико неће бити у стању да их заустави. Испред Врховне раде направићемо читав град од шатора“, рекао је.

Руски медији подсећају да је овде реч о учвршћивању положаја кримских Татара у украјинском Уставу, признавању органа националне самоуправе и претварање Крима у национално-територијалну аутономију.

Такође наводе и да је „Меџлис“ организација која је у Русији проглашена екстремистичком, а лидери те организације Ленур Исламов, Мустафа Џемилев и Рефат Чубаров су напустили Крим након што је полуострво ушло у састав Руске Федерације

Sve neka Muslimanska imena...chudno 

Банде, алкохоличари и наркомани: Хрват открива истину о рату на страни Украјинаца


Загребачки „Јутарњи лист“ доноси репортажу о бившем натпоручнику Хрватске војске Иву Думанчићу, који је 2015. провео седам месеци борећи се на страни мајданске владе у грађанском рату у Украјини.


Прича о Думанчићу испричана је под насловом који подсећа на време када се Хрватска легија у Другом светском рату борила против СССР-а на страни нациста, „Свједочанства Хрвата с прве црте источне фронте: Зашто сам добровољно отишао у ратни пакао“.

Думанчић је дао отказ у хрватској војсци и отишао у Украјину јер је, како каже, осећао празнину у послу којим се бавио у касарни у Бјеловару. Као свршеног историчара са Украјином га је, како каже, спојила и заједничка историја јер простор западне Украјине, Словачке и јужне Пољске у литератури је, каже, познат као „Бела Хрватска“, одакле су се Хрвати доселили на Балкан.

Од државног удара у Украјини 2014, осећао је потребу да помогне Украјини, каже Думанчић. Случајно је на Фејсбуку видео објаву једног Хрвата да скупља истомишљенике који би ишли да се боре на украјинском ратишту.

Да би могао да оде, тражио је часни отпуст из хрватске војске, који је добио 12. јануара 2015, а недељу дана касније нашао се у Украјини, где се задржао до августа исте године, све време у батаљону „Азов“.

„Борили смо се на подручју око Азовског мора и двадесетак километара према унутрашњости. Тамо су биле и друге добровољачке јединице и регуларна украјинска војска. Тада су то биле добровољачке јединице које нису морале да прате командну линију украјинске војске. Тек касније, средином 2015, неке од тих јединица прешле су под украјинско Министарство унутрашњих послова, а неке под Националну гарду. Почео је да се уводи ред. Када сам тек дошао, неке од тих јединица биле су попут банди које су знале и међусобно да ратују. Неке од њих нису ни биле на фронту, него су у Кијеву штитиле неке своје криминалне интересе“.


Према Думанчићевим речима, Украјинци су у почетку били скептични према Хрватима.

„Схватили су да смо озбиљни већ након прве акције у којој смо отишли двадесетак километара у непријатељску територију и вратили се. Када смо се доказали, било је океј. Поштовали су нас. Касније нам се придружује још неколико Хрвата, од који су се неки врло брзо вратили, а неки су остали годину дана и дуже. Укупно је кроз јединицу прошло двадесетак Хрвата, од којих бих за половину рекао да нису за војску из разних разлога, укључујући и зависност од дроге и алкохола. Данас су, колико знам, још двојица у Украјини”, прича Думанчић.

Думанчић наводи да су као своју базу користили напуштену бившу фабрику комбајна и трактора која је изнутра била уништена.

„Тамо смо уредили и смештај и полигон за вежбање. Али, неким другим јединицама или бандама свидела се идеја да ту базу преузму од нас, па смо морали чак и у Кијеву да интервенишемо против једне банде. Тамо је заиста тада владао поприличан неред, али до данас се, колико чујем, ситуација доста поправила“, прича Думанчић за „Јутарњи“.

С обзиром на то да је у хрватској војсци служио у артиљерији као извидник, исти посао Думанчић је радио и у Украјини. Описујући интернационалну структуру „Азова“, Думанчић каже да је у батаљону служило више Хрвата, Енглеза, Швеђана и Чеха.

У Хрватску се, како каже, вратио из приватних разлога, а када је желео да се поново прикључи „Азову“, украјинске власти му нису одобриле повратак. До данас му, пише „Јутарњи“, није јасно зашто је тако, али претпоставља да је то зато што, како каже, „Азов“ није по вољи властима јер неки његови припадници отворено говоре како ће, по завршетку рата, свргнути са власти владајућу олигархију.

Војници Хрватске - архивска фотографија
© AP PHOTO/ FRANCOIS MORI
Сукоб због једне речи: Колико Срби морају још да се извињавају да би се Хрвати испричали
„Стога се украјинске власти боје добровољачких одреда, од којих су неки изразито десно оријентисани. Зато им не треба ’Азов‘ и не требају им странци. Мало сам се охладио, па и разочарао, јер сам дошао у ту земљу спреман да за њу дам живот, а онда ме они не пусте назад“, каже Думанчић.

По повратку у Хрватску, Думанчић је радио на обезбеђењу бродова који плове ризичним морима од пирата, а ускоро, како каже, планира да оде у Ирак да ради на обезбеђењу радника на нафтним бушотинама.

Шта је „Азов“?

Батаљон „Азов“, који се у грађанском рату у Украјини бори на украјинској страни, познат је по томе што су његови припадници познати као екстремни националисти и неонацисти. Овај батаљон званичници Уједињених нација оптужили су за ратне злочине, попут пљачки, незаконитог држања затвореника и тортуре.

„Азов“, који је стациониран на југу Украјине, у Маријупољу, познат је и као јединица у којој се боре припадници разних националности, између осталих и Хрвати.

Заједница независних држава: Изласком Украјине из уније на губитку су све чланице


Потенцијални излазак Кијева из институција Заједнице независних држава неће бити од користи ни Украјини ни другим земљама-чланицама те међународне организације, изјавио је шеф Извршног одбора ЗНД Сергеј Лебедев.


„Узели смо у обзир речи украјинског лидера Петра Порошенка, који је наложио Влади да размотри питање могућности изласка Украјине из те уније. Јесте да су то само речи, али у случају да до тога заиста и дође, Украјини излазак неће бити од користи, као ни другим земљама ЗНД“, рекао је он.

Лебедев је навео и да треба сачекати да се тај захтев Порошенка нађе на дневном реду Владе, како би потом извршна власт дала своје мишљење о том питању.

Порошенко је нешто раније наложио Влади да покрене процедуру изласка Украјине из институција ЗНД, као и да затвори украјинско представништво у Минску.