Trojici radikala zabranjen ulazak u Ukrajinu na pet godina


Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Aleksandrović saopštio je danas da je Služba bezbednosti Ukrajine odlučila da na pet godina zabrani ulazak na teritoriju Ukrajine Aleksandru Šešelju, Milovanu i Dubravku Bojiću.

U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima, ambasador Aleksandrović kaže da je kazna za trojicu srpskih državljana izrečena zbog učestvovanja na svečanosti povodom „pripajanja Krima Rusiji“.

„Prema dobijanim informacijama delegacija Srpske radikalne stranke kao i predstavnici drugih partija Srbije učestvovali su u takozvanim svečanostima povodom “pripajanja Krima Rusiji“, na kojim su se otvoreno i zvanično izjašnjavali za podršku i priznavanje Krima kao dela teritorije Rusije i pozivali su na uspostavljanje bilateralnih kontakata između Srbije i Krima“, naveo je Aleksandrović.

Ukrajinski diplomata je ukazao da su pomenute osobe na taj način prekršile ukrajinski Zakon o privremeno okupiranim teritorijama.

„Učinili smo sve sa naše strane da ne dođe do takvih situacija, koje naravno ne idu u prilog našim prijateljskim odnosima, ali je očigledno ignorisanja zakona i naših obraćanja od strane pomenutih političara a i u isto vreme i narodnih poslanika Republike Srbije“, naveo je.

Napominje da je ista kazna izrečena i predstavnicima drugih država koji su učestvovali u pomenutim događajima i na taj način prekršili zakonodavstvo Ukrajine.

Aleksandrović je istakao da će i ubuduće Ukrajina osuditi svaki pokušaj kršenja zakona te zemlje nezavisno od toga ko je počinilac takvog zločina.

“ I takođe ćemo dati sve od sebe da ne dopustimo drugim zemljama da kvare naše istorijske prijateljske odnose između dva naroda, koja, za razliku od nekih drugih, nikad nisu izdali ili izneverili jedan drugog“, navo je ukrajinski diplomata.

(Tanjug)

Ako nista, Seselju je siguran green card 

Хашки трибунал пресудио: Русија није агресор у Донбасу


Међународни суд правде УН у Хагу објавио је првостепену одлуку по тужби Украјине против Русије, у којој је одбио да удовољи захтеву Кијева да уведе привремене мере против Русије због кршења Конвенције о борби против финансирања тероризма.

Међутим, суд је делимично удовољио захтевима Кијева по другој тужби — о кршењима Конвенције за ликвидацију расне дискриминације.

Захтеви Кијева су били да се прекине са испоруком оружја на исток Украјине и подршком „терористима“ у Доњецкој и Луганској народној републици и да се заустави „етничко угњетавање“ на Криму.

Москва те оптужбе негира, наводећи да главни циљ Кијева није био решавање несугласица, вец́ проналажење повода за тужбу против Русије пред Међународним судом. У ресору су подсетили да такве политизоване оптужбе излазе из оквира јурисдикције Суда.

Решењем Суда Русији је наложено да испуњава норме Конвенције о ликвидацији свих облика расне дискриминације који се односе на активности кримских Татара, а украјинске „доказе“ да Москва подржава устанике у Донбасу судија сматра недовољним. Пресуда је привремена и биће на снази до коначне одлуке.

Руско Министарство спољних послова сматра важним што је Међународни суд правде заузео принципијелан став и што не подржава оптужбе Украјине о наводној „агресији“, „окупацији“ или о статусу Крима.

„Суд је без гласања признао да је тужба Украјине против Русије о Међународној конвенцији о борби против финансирања тероризма неоснована и, сходно томе, услова за увођење привремених мера нема“, наводи се, између осталог, у саопштењу руског министарства.

Министарство је такође истакло да је суд позвао обе стране да раде на пуној имплементацији споразума из Минска, наводећи притом да су их одобрили и потписали представници Доњецка и Луганска.

„Суд није подржао ниједну од привремених мера које захтева Украјина у вези са Међународном конвенцијом о ликвидацији свих облика расне дискриминације. Тужбе Кијева о томе да Русија, како кажу, води политику ’брисања културног идентитета украјинских и кримско-татарских заједница‘ нису подржане“, наводи руско Министарство спољних послова.

У саопштењу се додаје да је Суд УН делимично усвојио захтев Украјине о привременим мерама према Русији. Суд је одлучио да Русија према Конвенцији о ликвидацији свих облика расне дискриминације мора да се уздржи од нарушавање права кримских Татара, и да обезбеди образовање на украјинском језику на Криму, а такође и да не предузима никакве акције које би могле да доведу до погоршања спора.

Аналитичари сматрају да одлука суда о Криму нема за Русију посебног значаја, пошто земља ионако испуњава све те захтеве. Они подсећају да је Русија већ обезбедила могућност образовања на украјинском језику, и да на Криму, по закону, ионако постоје три званична језика — руски, украјински и татарски. Што се тиче дискриминације институција од којих Русија треба да се уздржи, аналитичари наводе да за кримске Татаре никада није учињено више него после присаједињења Крима. На пример, за Татаре који су били под репресијом уведена је поједностављена процедура за добијање руског држављанства.

„Што се тиче одлуке о Конвенцији за ликвидацију расне дискриминације у овом случају, по мом мишљењу, нема никакве основе говорити о томе да је било неких кршења. Суд је просто говорио да је потребно заштити људска права, и свака држава то мора да поштује. У принципу, то је све што је рекао суд по том питању“, каже за Спутњик Дмитриј Лабин, адвокат, доктор правних наука и професор на катедри за међународно право Московског државног института међународних односа.

Лабин наводи да су „у принципу шансе Кијева на Међународном суду УН у Хагу мале“.

„Мислим да су шансе да суд поверује наводима Украјине потпуно мизерне. Међународни суд уопште није обавезан да утврђује ко, шта и како нешто чини, то чине потпуно друге међународне инстанце. Дакле, тражити од Међународног суда ствари неприродне за њега је правно немогуц́е. Какве год доказе неко да износи, то није у надлежности Међународног суда“, истакао је адвокат.

Руски аналитичари такође наводе да је одбијање Суда УН да уведе привремене мере према Русији за наводне повреде Конвенције о финансирању тероризма било очекивано. Према њиховим речима, другачије није ни могло бити, јер је свима јасно да се у Донбасу води унутрашњи оружани конфликт између ДНР и ЛНР с једне стране, и украјинских власти с друге.

„Нормандијска четворка“ није пронашла никакве доказе о томе да у Донбасу делују терористичке организације, а суд је полазио од тога.

Медији наводе и да би Међународни суд УН могао да наметне привремене мере и украјинској страни.

Како пише „Европска правда“, Суд УН могао би да обавеже Кијев да поштује права рускојезичних грађана у Украјини и Донбасу, с обзиром на то да је Русија доставила Хагу документе, у којима се говори о угњетавању рускојезичног становништва од стране Кијева.

Исто тако, суд може узети у обзир не само „милитанте из Донбаса“, како их Украјинци називају, већ и украјинске националистичке батаљоне.

Подсећања ради, Украјина је поднела тужбу против Русије Међународном суду УН у Хагу почетком јануара. Саслушање о тужби трајало је четири дана, од 6. до 9. марта ове године. Свака страна је имала по два дана да изнесе своју позицију. Украјину су представљали адвокати америчке компаније „Ковингтон и Бурлинг“ Марни Чик и Џонатан Гимблет, као и позвани стручњак Харолд Хонџи Ко.

Украјинска страна је у свом излагању највише пажње посветила догађајима на југоистоку земље, а такође и испорукама у регион система „град“ БМ-21. Наводно, та техника је достављена са територије Русије. Знатно мање пажње су Украјинци посветили наводној дискриминацији кримских Татара. Према подацима Украјинаца, полуострво је у последње две и нешто године напустило око 19.000 људи.

Русија је своје приговоре изнела у извештају на шест страница, где се посебно говори о употреби забрањених фосфорних бомби. Међу доказима су фотографије људи који се крију у школи на периферији Горловке.

Руско Министарство спољних послова рекло је да су резерве оружја које су остале још од совјетског доба главни извор из којег се устаници Донбаса наоружавају, а да је велики део оружја оставила и украјинска војска која је побегла из тог региона.

Требало би истаћи да је то веома необично, па чак и чудно тумачење одлуке Хашког суда. Речи председника Суда Ронија Абрахама о потреби да „стране“ испуњавају Минске споразуме Кијев и низ тамошњих медија тумачи као признање да је Русија једна од страна у сукобу. Москва је, међутим, више пута поновила да то није случај.

 

У Донбас стигли амерички инструктори © REUTERS

Министар одбране самопроглашене Доњецке Народне Републике саопштио је да су у зону конфликта у Донбасу стигли амерички војни инструктори.

Према подацима наших извора, примећен је долазак у касарне које се налазе у зони извођења такозване антитерористичке операције америчких војних инструктора, саопштио је новинарима заменик команданта оперативне команде ДНР Едуард Басурин.

Он је навео да је један од циљева доласка инструктора из САД — провера готовости касарни украјинске војске за извођење борбених акција.

Власти Украјине су у априлу 2014. године почеле војну операцију против самопроглашених ЛНР и ДНР које су прогласиле независност након државног удара у Украјини у фебруару 2014. године. Према последњим подацима УН, у конфликту је страдало око 10.000 људи.


ЛНР ће добити струју из Русије © Sputnik


Кремља сматра да је Украјина прекидом испоруке струје Луганској Народној Републици направила корак ка одвајању ове територије.

„Искључивање струје Луганској области још један је корак на путу одвајања ове територије од Украјине“, изјавио је новинарима прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков.

„То је корак који је у супротности са духом Минског споразума, који нас не приближава реализацији Минског споразума, већ напротив — одаљава нас од коначног циља“, нагласио је он.

Како пишу руски медији, Министарство енергетике је донело одлуку да обезбеди ЛНР струјом са своје територије како би се спречила хуманитарна катастрофа.

Ноћас је украјинска Влада прекинула испоруке струје у регион. Своју одлуку Кијев је објаснио великим дуговима за струју у ЛНР-у. Министарство енергетике доњецке републике је саопштило да у овом тренутку оно осигурава републику струјом сопственим ресурсима.

iskljucili...

Misle da ce nesto time postici, budale.....

Oni su vec postigli cilj, a to je da Ukrajina nije jedinstvena drzava, da ce NATO da pravi bazu sa raketnim stitom itd. Sad ce jos neka okolna drzava da pukne isto, a meda neka spava samo.