Revolucija u Kijevu ~ Rat na istoku Ukrajine :: Politicki ~ Geopoliticki forum

На страни рата - како Украјина погоршава српско-хрватски сукоб

Кијев оптужује Београд због недовољно тешких казни за српске добровољце који се боре на страни Војске Доњецке Народне Републике и Народне милиције Луганске Народне Републике. Као одговор на то, председник Србије Александар Вучић рекао је да не жели да Србима "држе предавања они који лишавају националне мањине права да користе свој језик".

У 2014. години, у кривичном законодавству балканске земље појавио се члан закона који предвиђа казну за учешће у сукобима у иностранству, али до сада су осуђени добијали условне казне. Истовремено, Кијев активно развија односе са Загребом, а украјинска војска спремно прихвата хрватске добровољце. РТ је разматрао да ли је у Украјини могуће поновити балканску историју етничких противречности.

Шеф Канцеларије Савета за националну безбедност Србије Горан Матић је рекао да је око 45 српских грађана проглашено кривим за учешће у борбама у Донбасу у редовима снага безбедности ДНР-а и ЛНР-а. Он је прецизирао да су добровољци оптужени по члану 386а Кривичног закона Србије, којим се прописује казна за учешће у војним сукобима у иностранству.

«Подаци за Украјину постоје. Није реч о великом броју. Овим питањем се бави Министарство унутрашњих послова, али према неким проценама, око 45 људи је изведено пред лице правде", рекао је Матић, говорећи на регионалној конференцији о борби против тероризма.

Раније је сличне податке саопштила представник тужилаштва у Београду Татјана Секулић. Према њеним речима, тек 2016. године српски органи за провођење закона подигли су оптужнице по истом члану против 24 грађана.

Међутим, у већини случајева, учесници у борбама у Донбасу су добили условне казне. Затвор је добило неколико чланова "Српске акције", који су се борили на страни ДНР и ЛНР. Ово је објављено у јулу 2015. године од стране локалног листа "Правда".

Према информацијама издања, суд је одредио за осам добровољаца да буду кажњени казном затвора у трајању од три до пет година. Међутим, како је саопштено за РТ од представника "Српске акције", као крајњи резултат процеса бивши добровољци (ополченци) осуђени су на условне и новчане казне.

Такође, случај Радомира Почуче, који је радио на телевизији и као портпарол противтерористичке јединице Министарства унутрашњих послова Србије.

У 2014. години, Почуча је отишао у Донбас како би се борио на страни тада "ополченаца", данас Народне војске ДНР, у склопу "Хусарског пука". У Србији је оптужен по члану 386а Кривичног закона Србије. Међутим, након што је склопио споразум са тужилаштвом, признајући да је заиста учествовао у сукобу на страни ДНР-а, осуђен је на условну казну.

Информациони лов

У интервјуу за РТ, српски снајпериста Дејан Берић, који се бори у редовима Народне војске ДНР, рекао је да је већина добровољаца која се вратила у Србију, добила условне казне.

„Лично, и ја сам имао проблеме. Српске власти су од самог почетка знале да се од 2014. године налазим у Донбасу. Код моје бивше жене и сина су долазили полицајци и испитивали их. На крају сам јавно објавио где се налазим. Након тога се све смирило. Међутим, пре неколико месеци се представник НАТО-а обратио властима Србије са питањем о мени. Након тога је против мене покренута оштра кампања у медијима - наводно сам побегао из Србије и кријем се у Донбасу“, навео је Берић.

У исто време, на тројицу грађана Србије који су се хвалили да су ратовали у „Азову“ (украјинском добровољачком одреду - РТ) полиција није имала претензија.

"Полиција их није такла, али су добили неколико пута по глави од правих патриота и заћутали су", каже Деки.

Против Берића је покренут прави информациони рат. Пре око месец дана, "Радио Либерти" послао је новинаре у родно место Дејана Берића - Путинци. Како су сељани касније рекли, дописник "Радио Либерти" нудио је људима новац да клеветају Берића.

"Први пут је био избачен, али ипак су потом била двојица становника који су за награду рекли све што је било потребно", објаснио је Деки.

"Овај видео се одмах појавио са преводом на украјински. А онда сам једног јутра дошао са линије фронта и сазнао да је Радио Либерти био под контра-нападом (санкције) Руске Федерације. Ја, наравно, немам овде практичну корист, али срце је на месту, да су у Русији показали какав је то медиј и ко то финансира.", рекао је Деки.

Суд за дјело

Подсетимо, да се члан који предвиђа казну за учешће у војним сукобима у иностранству, појавио у српском законодавству у јесен 2014. године. Увођење овог правила имало је за циљ да се ограничи долазак Срба који желе да се придруже редовима добровољачких одреда у Донбасу. У овом кораку, власти Србије су биле под утицајем западних партнера, кажу стручњаци.

За учешће у војним операцијама у иностранству прети казна затвора у трајању до пет година, а ако се ради о организованој групи - до осам година. Стварање паравојних формација на територији стране државе се кажњава затвором до 10 година.

Српски добровољци ризикују да буду оптужени, а у исто време ништа није познато о томе да ли су, на пример, плаћеници америчке приватне војне компаније "Академи" (раније позната као "Блелквотер" - РТ) кажњени за учешће у страним сукобима , укључујући недавне украјинске догађаје, изјавио је 2014. године за публикацију "Нова српска политичка мисао" Војислав Станојчић.

Како је појаснио у интервјуу за РТ, професор на Московском државном универзитету, експерт за Балкан Михаил Лобанов, српске власти се придржавају тактике, покушавајући да остану у контакту са Русијом, али истовремено да имају "поштовање" према Европској унији.

"Често се дешава да један српски политичар одлази у Москву, а у истом тренутку политичар нижег ранга одлази у Брисел, где покушава да задржи лице Београда пред европским властима", рекао је Лобанов.

"Истовремено, председник Србије Александар Вучић заиста ужива велику популарност у земљи. Он се фокусира на регионе, село и мале градове, а његова конзервативна реторика налази одјек."

Али, према експертима, велики градови гласају против Вучића, њихови становници су усредсређени на прозападни ток.

"Парадокс, али Вучић се у протеклих неколико година бави интегрисањем Србије у ЕУ, што је основна линија његовог програма, иако је у почетку био конзервативни политичар. Истовремено, политичар такође покушава да одржи везе са Русијом, јер схвата да без ње може нигде", додаје Лобанов.

Мотиви Срба који су ишли да помогну народне милиције Донбаса су сасвим разумљиви - то је историјски и културни афинитет српског и руског народа, као и сећање на добровољце који ишли из Русије да помогну Србима током југословенских сукоба. Затим, према различитим изворима, на страни Срба, борило се од неколико стотина до неколико хиљада добровољаца из Русије.

Дипломатски скандал

Увођење кривичне одговорности српских власти за учешће у иностраним ратовима није помирило Кијев, као и уверавања председника Србије Александра Вучића да је Београд "увек подржавао територијални интегритет Украјине".

У јесен 2015. године, украјинска амбасада у Србији представила је српској страни протестну ноту због доласка српске делегације на Крим, позивајући њене учеснике да се придржавају званичног положаја Београда. Као одговор на то, шеф Демократске странке Србије Санда Рашковић-Ивић, која је била члан делегације која је посетила Крим, рекла је да није разумела због чега су добили протестну ноту.

«Пре годину дана рекли смо: "Косово је Србија, а Крим је Русија". Срби су се крстили на Косову, а Руси су крштени на Криму, а тамо где се људи крсте, то је њихова домовина и немогуће ју је одузети», — изјавила је српски политичар.

У 2016. години огорчење Кијева изазва је глас Србије против резолуције у УН-у о "кршењу људских права на Криму". Као што је рекао амбасадор Украјине у Републици Србији Александар Александрович - "украјинска страна може заузврат признати независност Косова".

"Према енглеској пословици, Србија је себи пуцала у ногу", рекао је украјински дипломата.

После тога, српско-украјински односи су још хладнији. Током целе године, украјински амбасадор у Србији не може да одржи састанак са шефом српске дипломатије и министром спољних послова Ивицом Дачићем. О томе је Александрович саопштио у интервјуу српским медијима.

Министарство спољних послова Србије је истакло да се само придржава принципа реципроцитета - украјински министар спољних послова такође никада у последње време није примио српског амбасадора. Поред тога, српско министарство је истакло да је од почетка боравка у Србији украјински дипломата давао "непримерене оцене" спољне политике Србије.

На пример, 1. новембра у интервјуу за српско издање «Балкан инсајт» Александрович је рекао да Русија користи Србију за уништење Европе, док Београд не чини ништа да спречи своје грађане да иду у Донбас. Иако је Србија 2014. године усвојила закон којим се забрањују овакве активности, "норме закона су слабе", сматра украјинска страна.

"Ниједан грађанин Србије није затворен због плаћеничких активности против Украјине. Ако грешим, предлажем српској влади да демантује моје речи", рекао је Александрович.

Како је Дејан Берић објаснио у интервјуу за РТ, још је рано говорити о одређеним цифрама, али с обзиром да је Србија мала држава, има довољно српских добровољаца.

"Постоје и они који су дошли да узму неколико фотографија и окриве нас, али се већина борила искрено. Нажалост, један Србин, по имену Владимир, убијен је, имао је мало дете. Петорица Срба су се оженила овде, тројица од њих имају децу", рекао је српски снајериста Деки.

Украјинска страна говори о 300 српских добровољаца који су се борили на страни република Донбаса. Конкретно, тај број је саопштио шеф Службе безбедности Украјине (СБУ) Василиј Грицак.

Као одговор на то, председник Србије Вучић је рекао да не жели да Србима "држе предавања они који лишавају националне мањине права да користе свој језик".

Према речима Лобанова, оштри напади украјинског амбасадора на српски политички курс узроковали буру негодовања у Србији. Министарство спољних послова Србије такође је нагласило да иако су грађани Украјине учествовали у југословенском рату, Београд никада није упућивао никакве оптужбе против званичног Кијева.

Незавршени рат

Украјински националисти су били у рату у бившој Југославији током Другог светског рата у "украјинској легији" основаној од стране Немачке, од украјинских емиграната и националиста, а затим и током ратова који су пратили распад Југославије 90-их година.

Милитантска организација Уна-Унсо *, која је основана 1990. године на челу са Јуријем Шухевичем - сином Романа Шухевича (шефа Украјинске устаничке војске **), учествовала је у борбама посебно против Срба, на страни Хрвата. Сада Хрвати враћају "дуг" украјинским националистима, а чак је 2015. године, министар спољних послова Хрватске Весна Пусић признала да се "одређени број" хрватских бораца придружио јединицама украјинске војске.

У новембру 2016. године у интервјуу за украјинско издање "Апостроф", бивши командант батаљона "Азов", сада посланик Врховне Раде, Андреј Билецки, рекао је да је од 2014. до 2015. године био "велики број бораца из земаља западне Европе" у области АТО (анти-терористичка операција). Тренутно, према његовим речима, ситуација се променила - у редовима Националне гарде има много Хрвата, Словака и из балтичких земаља.

«Сада има много Хрвата и Словака. Они сматрају да је украјински сукоб наставак српско-хрватског сукоба. За њих је ово рат који нису завршили» — нагласио је Билецки.
На званичном нивоу, Кијев и Загреб такође одржавају прилично топлу везу. На пример, у аугусту 2017. године, бивши министар правде Републике Хрватске, Весна Шкара-Ожболт и њене колеге учествовали су на семинару посвећеном пракси "враћање побуњених територија". Догађај је одржан у Кијеву.

Руско Министарство спољних послова оштро је реаговало на ове вести.

"Судећи по информацијама које су на располагању у медијима, на састанку је била тематика "враћање побуњених територија" на основу хрватског искуства деведесетих. "Искуство" је више него двосмислено, и, отворено речено, негативно. Подсетимо на око 250 хиљада српских избеглица из Хрватске као резултат тога, и бројне цивилне жртве што је последица војних операција које је Загреб извршио 1995. године", наведено је у саопштењу Министарства спољних послова Русије.

Према речима Михаила Лобанова, Хрвати показују велику агресију према Србима, како обично, тако и на политичком нивоу, више него Срби према Хрватима.
Истовремено, према многим истраживачима, Срби и Хрвати се у великој мери односе на једну етничку групу, подељену према религијском и политичком принципу. Управо као и Руси и Украјинци, близина која дозвољава причање као о једном народу.

"Срби се суочавају са потешкоћама током својих путовања у Хрватску, док ништа не чујете о неким проблемима Хрвата на територији Србије", рекао је стручњак.

"Сви хрватски политичари нужно играју националистичку карту на изборима у једном или другом степену. Политичар који не критикује своје комшије нема перспективе у Хрватској.", додаје Лобанов.

Према речима стручњака, сценарио поделе народа, који је спроведен 90-их на Балкану, данас се остварује у односима између Украјине и Русије.

"Између украјинског и руског народа није постојао никакав историјски слом, као и између Срба и Хрвата, иако се данас ствара вештачки", закључио је Михаил Лобанов.

* УНА-УНСО - украјинска организација, призната као екстремиста и забрањена у Русији (одлука Врховног суда Руске Федерације од 17.11.2014. године).

** Украјинска побуњеничка војска (УПА) је украјинска организација призната као екстремистича и забрањена у Русији (одлука Врховног суда Руске Федерације од 17. новембра 2014. године).

Извор: Восток / РТ