Најчешћи узрочници смрти у наредних 20 година

Срце, сида и депресија

Свака друга особа у свету умире од болести срца и крвних судова, мождани удари односе сваку трећу особу, а вирусом сиде заражено је четрдесет милиона људи 


Срчана обољења, цереброваскуларни напади, сида и депресија биће највећи узрочници смрти и радне онеспособљености до 2030. године, упозоравају стручњаци Светске здравствене организације. Метафору о четири јахача апокалипсе савременог света најбоље објашњава статистика која говори да у овом моменту свака друга особа у свету умире од болести срца и крвних судова, да мождани удари односе сваку трећу особу, да је вирусом сиде заражено скоро четрдесет милиона људи на планети и да свака десета особа има депресивни поглед на свет.
Полна неравнотежа највише долази до изражаја кад је у питању депресија, јер статистика говори да сваки двадесети становник планете има барем једну депресивну животну епизоду. Жене три пута чешће пате од меланхолије. Психолози тврде да је депресија „очајнички крик за љубављу” и на подлози те дефиниције базирају своје објашњење због чега се меланхолични поглед на свет много чешће налази на здравственим картонима лепше половине човечанства.
Болести емоција

Женски пол се разликује од мушког, не само по анатомији тела, већ и по анатомији душе, објашњавају психолози. Наша различитост највише долази до изражаја када су у питању болести емоција, које се дупло чешће јављају код жена него код мушкараца. Ако имамо на уму да је природа женама, због девет месеци материнства, дала потпуно другачији емотивни програм и учинила женске емоције разуђенијим, комплекснијим, богатијим, сложенијим и квалитативно другачијим, онда не треба да чуди податак да су жене неупоредиво рањивије од мушкараца.

Епидемиолози Светске здравствене организације упозоравају и да светска пандемија сиде све више добија обрисе феминизације. Процене, наиме, говоре да 17,7 милиона жена у свету данас живи са вирусом ејдса – чак милион више у односу на 2004. годину. Полна неравнотежа нарочито долази до изражаја у супсахарској Африци – епицентру светске епидемије сиде, у којој на сваких десет мушкараца који живе са вирусом ХИВ-а „долази” 14 инфицираних жена. А чињеница да је једино средство заштите против сиде – и буквално и метафорично речено – у рукама мушкараца, жене чини више него неравноправним противником у борби против биолошки најсавршенијег вируса. Бројке такође опомињу да је од 60 до 80 одсто заражених жена имало – само једног сексуалног партнера.

Само у току прошле године вирусом ХИВ-а заражено је 4,3 милиона особа, а „болест која се дешава неком другом” однела је три милиона живота. И док нас сурова статистика опомиње да се сваких пет секунди једна особа на свету зарази вирусом сиде, односно да на сваких 15 секунди једна особа умире од последица ХИВ инфекције, епидемиолози УНАИДС-а упозоравају да се свакога дана преко 11.000 особа зарази вирусом ХИВ-а, а половина њих млађа је од 25 година.

Несаница и стрес

Да ли је Србија део света када је у питању национална статистика болести?

Ако судимо према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” свака трећа одрасла особа у Србији болује од болести срца и крвних судова, а кардиоваскуларне болести потписују највећи број смртних пресуда у нашој земљи. Од малигних болести умире свака пета особа у нашој земљи, а након онколошких обољења највећи број живота однесу – саобраћајне несреће. У Србији сваке године око 1.500 људи изгуби живот у саобраћају, што у преводу значи да свакога дана под точковима или у олупини аутомобила страда четири или пет особа.

С друге стране, психолози потврђују да планетарна психијатријска статистика има упориште и у националној епидемиологији, с обзиром на то да сваки десети становник Србије пати од неког менталног поремећаја. Само у Београду бележи се 200.000 посета психијатру годишње. Свакога дана руку на себе дигну најмање три особе, а број зависника од алкохола и дрога расте из године у годину.

Истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” показује да готово половина наше популације има симптоме депресије, од несанице пати сваки пета особа, а симптоме израженог стреса има свака десета особа.

 


Izvor: Politika