Od Gavrila Principa prave Bin Ladena
D. RADEKA ĐORĐEVIĆ | 01. jun 2013. 20:58


Pred obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata ozbiljni pokušaji prebacivanja krivice na Srbe. Današnji vrednosni sistem prebacuje se na 1914. Relativizuje se krivica utvrđena Versajskim ugovorom



UZROK Prvog svetskog rata bila je borba evropskih sila za političku i ekonomsku dominaciju nad Evropom i kolonijama širom sveta. Ovo piše u udžbeniku istorije za osmi razred iz koga uče srpski đaci. Drugačije viđenje uzroka i odgovornih, upozoravaju pojedini naši stručnjaci, sve je prisutnije u stranoj istoriografiji u kojoj se krivica za izbijanje Velikog rata naginje i ka Srbima, a Gavrilo Princip stavlja u istu ravan sa Bin Ladenom.


- Srbija neće dozvoliti reviziju istorije kojom bi se za početak Prvog svetskog rata optužio srpski narod - izjavio je nedavno premijer Ivica Dačić. - Nije Prvi svetski rat izbio zbog sarajevskog atentata u kome su učestvovali i Srbi i Muslimani, nego zbog hegemonističke politike tadašnje Austrougarske.

Nova, „politički korektna“ pisanja istorije s početka 20. veka nisu počela juče, ali su sa pripremama obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, postala uočljivija. Ko se poigrava činjenicama?

- Različiti ljudi sa različitim namerama - kaže za „Novosti“ Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju. - Nemačka je na konferenciji u Versaju eksplicitno označena za izazivača Prvog svetskog rata, a ta činjenica se relativizuje i priča prebacuje na Srbiju i atentatore u Sarajevu. Svako saznanje koje ima istorijski izvor nije problem, ma kako neprijatno bilo, ali kada se današnji vrednosni sitem prebacuje na 1914. pa se govori o teroristima i terorizmu, onda stvari dobijaju drugačiju konotaciju.

Revizionistički trend, prema istoričaru Čedomiru Antiću, postoji dugo:

- Mi ne možemo i ne smemo da ga prihvatimo, ali nema koristi ni da budemo uvređeni i svađamo se sa tri ili četiri moćne države koje preko nas izravnavaju svoje račune i izvoze sopstvene krize i frustracije. Ne treba nam ovde tumačenje u skladu sa nekakvim našim nacionalnim interesima. Danas je istina naš nacionalni interes.

Antić navodi da je u mnogim udžbenicima i istorijskoj literaturi evropskih naroda Gavrilo Princip predstavljen kao terorista, kao Osama bin Laden. Nije tu reč o oceni atentata, nego o potpunom kontekstualnom promašaju i politizaciji istorijske nauke. Loše je, navodi, što u ovome učestvuju i političari koji predstavljaju moderne evropske države, ali i naučnici čije su delo i ugled nesporni.

Istoričar Danilo Šarenac kaže da se u označavanju krivaca klatno kreće u jednom, pa u drugom pravcu i da se već dvadesetak godina ne govori o samo jednom krivcu. Britanac Noel Ferguson donekle pominje srpski „doprinos“ izbijanju rata, ali se pre svega bavi britanskom trkom u naoružanju. Šarenac kaže i da čitajući strane autore nije naišao na konkretnu optužbu na račun Srba i da svaljivanje krivice na ovu stranu nije uzelo maha. Srbiji svakako ne odgovara lagodno povezivanje 1914. i 1992. godine, a sedamdesetih godina, navodi, u nekim radovima, čak je i Rusija došla na red kao sila kojoj je „odgovarao“ rat.

- Nemački istoričar Fric Fišer je dokazao da je Nemačka umešana u izbijanje rata, a Noel Malkom da nema umešanosti Srbije u atentat. U Bosni tumače atentat na sasvim drugačiji način, dok Džej Vinter kaže da je teroristički akt bila provokacija za ulazak u rat i tu imamo učitavanje današnjih standarda u prošlo vreme - priča nam Šarenac i dodaje: - Revizionisti su skloni spektaklima i naglavačke okreću stvari, ali od toga tek ponešto ostane u nauci.


Gavrilo Princip

Dajući primer istoričara Albertinija Luiđija koji je kritikovao Nemačku, ali nije bio primećen dok nije preveden na engleski jezik, Šarenac ukazuje na to da i srpsko viđenje neće biti dostupno stranoj javnosti dok se naučni radovi ne prevedu na strane jezike. Novi argumenti i revizije, zaključuje, ne moraju biti uvek loše, jer otvaraju diskusije.

U tom pravcu razmišlja i Antić pa kaže da državni autoritet treba da stane iza nekoliko velikih projekata koje treba završiti tokom naredne dve godine:


- Srbija bi trebalo da pomogne izdavanje valjane naučne monografije nekog od uglednih stranih istoričara o uzrocima izbijanja Prvog svetskog rata. Ta knjiga treba da bude objavljena od strane nekog uglednog britanskog ili američkog izdavača. Zatim, potrebno je da najvažniji dokumenti srpske države o uzrocima izbijanja rata i procesima koji su prethodili, budu objavljeni u inostranstvu, na engleskom jeziku. Film o početku rata ili još bolje o ulozi Kraljevine Srbije u ratu, njenom stradanju i nekom od stotina humanitaraca koji su u nju pohrlili iz demokratskih država, treba da snimi neki oskarovac, po mogućstvu iz SAD. Za to je potreban veliki novac, ali naše vlasti su tokom prethodnih decenija ionako mnogo trošile.

Za obeležavanje proslave 100. godišnjice Prvog svetskog rata, prema rečima Antića, pojedine evropske države odvajaju velika sredstva. Velika Britanija će, na primer, izdvojiti 60 miliona funti, a Francuska obeležava godišnjicu atentata u Sarajevu projektom „Sarajevo srce Evrope“. Po njemu, nelogično je, a i paradoksalno što je Sarajevo prepoznato kao mesto na kom je započeo svetski rat, jer niti je rat počeo u Sarajevu, niti je tamo pala prva žrtva, već je prva žrtva rata bio građanin Srbije. Austrougarska je, podseća, uprkos spremnosti Srbije na ustupke, pozivu da spor reše velike sile ili čak Međunarodni sud u Hagu, odlučila da osvoji i uništi srpsku državu. Svetski rat je započela Nemačka stupajući iz svojih imperijalnih interesa u rat sa Rusijom i Francuskom.

Pavlović podržava održavanje naučne konferencije povodom godišnjice rata i kaže da ono što je naučno ne bi trebalo da bude sporno, ali ako uz to idu i političko-propagandne aktivnosti, onda to dobija drugu konotaciju.

- Pominje se, tako, obnavljanje spomenika Ferdinandu, kao i skup državnika u Sarajevu. Tu se radi o nekoj nameri izazivača Prvog svetskog rata da se napravi revizija tumačenja istorijskih činjenica - ocenjuje Pavlović. - Posebno je zanimljivo što bivše republike SFRJ, koje su učestvovale na suprotnoj strani, sada učestvuju u organizaciji konferencija, ali ne sa institucijama iz Srbije nego sa austrijskim i nemačkim.



FRANCUSKI FILM “SREĆAN BOŽIĆ“ PONUDIO DRUGI UGAO

Vek posle početka Prvog svetskog rata među neprijateljima je počela stidljiva revizija istorije. Francuski film „Srećan Božić“ Kristijana Kariona, iz 2005. godine, napravio je pravu malu revoluciju u ustaljenim shvatanjima i ponudio humaniji pristup tragediji koja je života koštala milione ljudi. Film govori o iznenadnom, kratkom primirju, tokom Božića, kada su vojnici izašli iz svojih rovova, čestitajući jedni drugima praznik, deleći pakete koje su dobili od svojih kuća, razmenjujući nemačko pivo za francusko vino i britanske biskvite. Priča je inspirisana događajem na frontu blizu Lila, krajem 1914. godine, za koji mnogi istoričari tvrde da je bio istinit. Smatra se da je bilo još ovakvih primirja tokom 1915. i 1916. godine, u kojima je, čak, bilo i fudbalskih utakmica.

Javnost je u prvom trenutku s određenim simpatijama primila ovaj novi pristup, ali su rane ipak duboke i dugotrajne, pa se na sve to, na kraju, gleda samo kao na neku vrstu kozmetičkih promena. Istorija je u suštini zadržala svoj tok. Ipak, mnogima je jasno da su humani odnosi, u određenim trenucima, zavisno od ličnosti, mogli da postoje.

U svakom slučaju, u pobedničkom taboru poslednjih godina se ističe da bi konačno trebalo staviti tačku na animozitete vezane za tu tragediju. Počelo je, tako, da se glasno govori o velikom stradanju nemačkih vojnika i njihovim ratnim grobljima po Francuskoj. Nekako u isto vreme odlučeno je da se više ne govori o Danu pobede u Velikom ratu, već o - Danu primirja. Slična sudbina zadesila je i sećanja na Drugi svetski rat. (G. Č.)


Izvor: Novosti

Мухамед Мехмедбашић је баш био србенда, као и остали исламисти и Хрвати који су се борили за младу Босну.
Очиледно је да се ради о словенским националистима који су желели да ослободе Босну, ту квази државу која је данас тамница српског и хрватског народа.

Pa zar oni nisu poturceni srbi...kako malo jesu srbi...a malo nisu...

лепо је то објаснио капетан црна гуја ...сезона 4

Побуњени анђели
Да ли вам је икада пало на памет да је Гаврило Принцип суђен за велеиздају, а да за то није било правне основе? Да ли бисте у најсмелијим сновима могли претпоставити да је једна од највећих царевина водила монтирани процес?! Зашто да не, када нам је данашњица крцата сличним појавама!

Млада Босна је био једини мултиетнички пројекат Јужних Словена који настаје само вољом појединаца и комшијских народа у југоисточној Европи. Ова идеја није рођена и испечатирана у канцеларији неке од обавештајних служби великих сила. Настао на развалинама двеју умирућих царевина, овај покрет је остао светла тачка у историји српског, хрватског и бошњачког народа. Снага те идеје није скривена у пукој истини да су чланови Младе Босне били синови сва три народа. Има период титоизма када су Марко, Ивица и Енес били начело друштвеног деловања у СР Босни и Херцеговини. И то је, како смо видели, завршило у крвавом суноврату деведесетих. Шта је онда било везивно ткиво Младе Босне? Иво Андрић, и сам члан ове организације, младобосанце назива побуњеним анђелима, а завршних стотину страница романа "На Дрини ћуприја" посветио је управо рађању идеје о новом животу, слободи и наговештају слома окупатора.
Бесмислице господина Кларка

Приближава се стогодишњица Првог светског рата и већ се оштре историјска пера. Међу њима предњачи енглеска историчарка Маргарет Мекмилан, која, како сама каже, пише књигу у којој неће штедети Србе. Њена је теза како смо ми срушили аустроуграску царевину, а сада сметамо Америци, која је, по мишљењу ове ауторке, оно што је некада била славна Аустроугарска! Најдаље је у новој књизи о 1914. отишао историчар Кристофер Кларк упоредивши Младу Босну са Ал Каидом! Каква бесмислица! Шта би рекао господин Кларк када би знао да су нацисти приликом војног уласка у Сарајево 1941. скинули мраморну плочу на којој је била посвета младобосанцима? По завршетку Другог светског рата, враћена је табла и утиснуте су Принципове стопе у асфалт! Мост преко пута места где је Принцип извршио атентат добио је име Гаврила Принципа. Млада Босна је у Титово време била популарна без обзира на то што је нису сви волели. Чак се и кошаркашки клуб у којем је играо легендарни Даворин Поповић, мој друг, називао Млада Босна. Многи представници бошњачког народа су славили Младу Босну. Тако је Сафет Исовић, певач народне музике, 1976. певао у славу Гаврила Принципа "...Одјекују звуци добошара, Сарајево дочекује цара, Фердинанд се крену до Бембаше, Гаврило, Гаврило, млади јуначе из Босне, твојих се дјела Гаврило, земљаци твоји поносе..." Не знам шта је Исовић стварно осећао, али знам да Гаврило није пуцао на Фердинанда у Бечу, него на окупираној територији. За господина Кларка то не би био податак, али је то за аутора ових редова веома важно.
Шта год се дешавало у Босни за време последњег рата, треба забележити да је табла Младе Босне поново скинута и да је мост који се звао Принципов престао тако да се зове. Ја сам преко пута тог моста рођен. Прве сарајевске зиме сам се играо, преко пута, у парку Цара Душана, а мост је био управо оно чудо које повезује различите обале и друкчије светове, како пише Иво Андрић. Зашто мене нема на том мосту, питам се некада? Управо због тога што се више не зове тако. Највише због немогућности да се одвојим од учења и осећања која су уткана у моје памћење када сам био дечак. А та су осећања узвишена и она нису случајно Сафета Исовића инспирисала да о Принципу пева као о јунаку, земљаку. Војска Алије Изетбеговића је скинула плочу и уништила стопе Гаврила Принципа, вајарски рад Воје Димитријевића.
Историја безакоња

Потписник ових редова би желео да госпођи Мекмилан, а посебно господину Кристоферу Кларку, сугерише нешто из историје безакоња на Балкану. То је истина о суђењу младобосанцима. Како је у сарајевској касарни почело суђење за велеиздају и пошто нико од револуционара није имао новац за адвоката, суд им је доделио судског адвоката, аустријског држављанина Рудолфа Цислера. Ни суд, а најмање тадашња власт, није могла ни да појми шта ће им се десити са господином Цислером, аустријским адвокатом. Он је на суђењу између 12. и 23. октобра доказао да судска власт није имала правно покриће за терет који је ставила на Гаврила Принципа. Гаврило Принцип није могао бити оптужен за велеиздају из два разлога! Аустријски, али и угарски парламент никада нису изгласали анексију Босне и Херцеговине па она, према томе, правно никада није ни постала територија аустроугарске царевине. Дакле, изигравање идеја о закону и праву као основном начелу нису само специјалитет балканских земаља. Када погледамо суђења која се одвијају данас, пред нашим очима, нелегалност процеса постаје правило. Живот господина Цислера је био угрожен. Руља је чекала испред касарне да га линчује па су бечког адвоката ставили у буре уља, изнели га и тако му спасли живот! Догодине, на заказаној "прослави", у Сарајеву неће имати кога да спасавају.


************

Када је извршио атентат, Принцип је викао Живела Босна.

Istoričari: Gavrilo Princip nije bio terorista

| 10. 06. 2013. - 11:46h |
Pokušaji da se na Srbiju svali krivica za izbijanje Prvog svetskog rata su "ekscesi pojedinaca", ali nije isključeno da iza njih stoje odredjeni politički motivi, ocenjuju srpski istoričari koji se slažu da se Gavrilo Princip nikako ne može nazvati teroristom, a još manje porediti sa Osamom bin Ladenom.


Gavrilo Princip
"Poistovećivanje Principa i Bin Ladena su idiotske stvari", kaže za Tanjug istoričar i akademik Dragoljub Živojinović.

Komentarišući metodologiju da se prošlost tumači kroz savremene koncepte, poput terorizma, čime se Princip u pojedinim tekstovima zapadnoevropskih istoričara poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, Živojinović kaže da se to ne može porediti.
 
"Terorizam se doskora nije upotrebljavao u naučnoj terminologiji. Samim tim, Srbija nije mogla da se bavi bilo kakvim terorizmom, jer nije bila u stanju kao mala zemlja da teroriše nekoga", napominje Živojinović.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Suzana Rajić takodje smatra da epitet terorista nije adekvatan za Principa zbog atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
 
Rajić: On je tada imao 17 godina, nije ni imao vremena da postane terorista

"Ono što je uradio Gavrilo Princip u Sarajevu 1914. bio je samo jedan od talasa takvih dešavanja koji su preplavili Evropu krajem 19. i početkom 20. veka. Svi ti atentatori kvalifikuju se kao anarhisti ili pristalice anarhista. Epitet terorista nije adekvatan za sve počinioce, pa ni za Principa. On je tada imao 17 godina, bio je gimnazijalac, čak nije ni imao vremena da postane terorista. On je bio pod uticajem anarhističkih stremljenja i mišljenja", smatra Rajić.

Istoričar Dubravka Stojanović smatra da nije realna mogućnost da za nekoliko decenija u udžbenicima istorije stoji da je Princip bio terorista i da je Srbija izazivač Prvog svetskog rata, jer, kako ističe, istorija je ozbiljna nuka.

"To nije novo tumačenje. Ali evropske istoriografije su ozbiljne nauke i ne verujem da je takvo tumačenje danas moguće. Senzacionalistička štampa to uvek može tako da prevrne, ali ne verujem da bi iko ozbiljan mogao tako da piše", ocenila je Stojanović.



Krajem jula sledeće godine u Sarajevu će biti obeležena stogodišnjica početka Prvog svetskog rata i atentata na Ferdinanda, a kako je najavljeno, tim povodom, biće održana i medjunarodna konferencija istoričara na kojoj će učestvovati više od 100 naučnika iz 26 zemalja sveta.

U susret tom događaju odnedavno su prisutni pokušaji pojedinih zapadnoevropskih istoričara da revidiraju prošlost i da odgovornost za izbijanje rata pripišu Srbiji i Principu, iako je opšteprihvaćeno stanovište da je uzrok rata bila težnja velikih sila za novom podelom kolonija i vojno-političku prevlast.

Premijer Ivica Dačić poručio je sredinom maja da Srbija neće dozvoliti reviziju istorije u kojoj bi srpski narod bio optužen za početak rata.
 
Izleti i ekcesi pojedinaca

Prema mišljenju Rajićeve, prebacivanje krivice na Srbiju za početak Prvog svetskog rata ne može se uzeti kao opšteprihvaćen stav.

"To su samo izleti i ekcesi pojedinaca. I svetska nauka i naša stoji na stanovištu čvrsto naučnih dokaza da je Prvi svetski rat, konkretno u odnosu prema sarajevskom atentatu, bio samo jedna varnica koja je iskorišćena u političke svrhe, a da je rat pripremljen pre toga. Sarajevski atentat uopšte se nije mogao uklopiti kao osnovni povod za sukob svetskih razmera kakav do tada civilizacija nije poznavala", istakla je Rajić.

Ona ipak napominje da je jedna od korisnih posledica ovakvih pokušaja što se vidi da javno mnjenje reaguje na sve to što se dešava.

S njom se slaže i Stojanovićeva koja ističe da je važno shvatiti da se zaključci o prošlosti uvek menjaju u zavisnosti od današnjeg konteksta "ne nužno da bismo nešto izmislili, nego zato što novo vreme traži novo vrednovanje".
 
Živojinović: Teorije da se Srbija označi kao krivac za početak Velikog rata - iskrivljavanje činjenica

S druge strane, Živojinović teorije da se Srbija označi kao krivac za početak Velikog rata vidi kao pokušaj da se iskrive činjenice za šta su, kako smatra, motivi isključivo političke prirode.

"Evropska unija, po mom mišljenju, želi da medju svojim članovima zavlada mir, da se zaborave neki sukobi iz prošlosti. Oni taj uspešan eksperiment imaju sa Englezima i Francuzima. Medjutim, ako želite da pomirite članice EU, onda morate da bacite odgovornost na nekoga - a krivci mogu biti samo Rusi i Srbi. To je cilj ove kampanje", kazao je Živojinović koji je predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

Živojinović navodi da se takvim pisanjem iskrivljuju činjenice, neke zanemaruju "iz prostog razloga što njima istina nije prva stvar".

"Takvi koncepti nemaju više naučni cilj. Cilj je da naprave neku buku i galamu sa odredjenim namerama. To je nešto što je vazda bilo u praksi, u opisu prošlosti", rekao je on i dodao da je posredi "kampanja" da se za krivca proglasi Srbija u kojoj "prednjače ljudi iz anglosaksonskog sveta".

Kao jedno od rešenja za sprečavanje revizije prošlosti Živojinović smatra da Srbija treba da postupi poput drugih država u svetu, odnosno da objavi diplomatsku građu iz svojih arhiva.

"I mi radimo sada taj posao u SANU, odnosno objavljujemo jednu višetomnu seriju - Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Jugoslavije od 1903. do 1914", istakao je Živojinović.

Medjutim, kako je rekla Stojanović, ne može se zaobičhi činjenica da su u stvaranju relativno najsveobuhvatnije slike najviše doprineli nemački istoričari koji su pisali o odgovornosti svoje zemlje.

"Tu pre svega mislim na Frica Fišera koji je pokrenuo 'rat medju istoričarima' tokom osamdesetih godina, pišući o presudnoj odgovornosti Nemačke. Za mene su to uvek samo profesionalna pitanja i mislim da države ne treba da se mešaju. Na svakom od nas i na našoj profesionalnoj savesti je da se bori za što komplesnije tumačenje koje će uzeti u obzir mnoštvo podataka koji govore o uzrocima i povodima za rat", objasnila je Stojanović.

Ona je dodala da, ukoliko država može nešto da uradi, da bi joj bilo najpametnije da plati prevod knjige Andreja Mitrovića "Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918".

S njom se složila i Rajić ukazavši na činjenicu da je srpska istoriografija i pre 30 godina dala izuzetno dragocena dostignuća kada su u pitanju uzroci i povodi Prvog svetskog rata, i da joj se odmah priključila nemačka istoriografija.
Ipak, kako je zaključila Stojanović, nema objektivne istorije i posao istoričara jeste posmatranje i tumačenje činjenica iz različitih uglova.

"Oni uvek to rade. To je naš posao. Nema objektivne istorije i ne treba da je bude. Ostaje samo činjenica da je Ferdinand ubijen u Sarajevu 28. juna, a kome je to šta donelo je stvar različitih procena i različitih vidjenja. Za nekoga je to oslobodjenje, za nekog gubitak slobode. Tako je uvek, i toga treba biti svestan", zaključila je Stojanović.


Izvor: Blic

Pre 99 godina Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda

Tanjug    | 28. 06. 2013. - 12:30h | Komentara: 0
Pripadnik organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip na današnji dan pre 99 godina, u Sarajevu je hicima iz pištolja izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika i nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju.

Ubistvo Franca Ferdinanda poslužilo je Austro-Ugarskoj da optuži Srbiju da stoji iza atentata i započne Prvi svetski rat.

U atentatu je učestvovalo sedam osoba raspoređenih po maršruti od polja gde su se održavale vežbe do Gradske većnice - Mehmed Mehmedbašić, Vasa Čubrilović, Nedeljko Čabrinović, Cvetko Popović, Danilo Ilić, Trifko Grabež i Gavrilo Princip.
 
Prethodno je Čabrinović bacio bombu na povorku, ali je prestolonaslednik odgurnuo bombu sa krova auta i ona je eksplodirala pred četvrtim automobilom u koloni ranivši 14 osoba, piše Dnevni avaz.
 
Svi atentatori su uhapšeni i suđeno im je od 12. do 28. oktobra 1914. godine. Čubrilović i Ilić osuđeni su na smrt, a Princip, Čabrinović i Grabež kao maloletnici na 20 godina robije, ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u Češkoj, ne dočekavši raspad Austro-Ugarske i oslobođenje svoje zemlje.
 
U Sarajevu, na mestu gde je atentator Gavrilo stajao u asfaltu su utisnute stope veličine njegovog stopala, koje su nestale nakon poslednjeg rata u BiH. Most kod kojeg se dogodio atentat na austrougarskog prestolonaslednika nosio je ime po Principu, a danas se, kao i nekada ranije, zove Latinska ćuprija.
Muzej posvećen atentatorima, nazvan "Mlada Bosna", danas se zove Muzej Sarajevo 1878-1918.

Izvor: Blic

Он је терориста колико су и они који су убили Ђинђића...