Kada neko pomene Mauricijus, svi znamo gde je, ali na pomen Reuniona (Reunion), malo ko će znati u kojem se okeanu krije to predivno ostrvo. A nalaze se skoro jedno do drugoga (udaljeni manje od sat vremena leta). Međutim, za razliku od Mauricijusa, gde je jedna od glavnih privrednih grana, turizam na Reunionu je počeo da se razvija tek u poslednjoj deceniji. Reunion je po mnogo čemu specifičan. Deo je francuske teritorije (pa time i EU), nalazi se u južnom delu Afrike, a stanovnici su mu kreolci (mešavina bivših crnih robova i francuskih doseljenika), a u novije vreme ima i Indijaca i Kineza. Poznat je po proizvodnji ruma, vanile, uzgoju šećerne trske, a vegetacija mu je takva da neprekidno imate osećaj da se šetate ogromnom botaničkom baštom.

Vrhovi planina od skoro 3.000 metara visine (najviši vrh - Piton des Neiges, ima 3.069 metara) pravi su raj za ljubitelje planinarenja, koji će uživati u hodanju dobro označenim planinarskim stazama koje prolaze ispod mnogobrojnih vodopada, preko bistrih potoka, uz slikovita kreolska mestašca, kroz šume banana i eukaliptusa. Prespavati možete i u planinskim mestima Hell-Bourg i Cilaos, koja se takođe nalaze na više od 1.000 metara nadmorske visine, pa posle ranog doručka krenuti u osvajanje jednog od tri bivša vulkanska kratera, Cirque de Mafate, Cirque de Salazie ili Cirque de Cilaos. Prvi je možda i najzanimljiviji za sve one koji vole "beg od civilizacije", jer do njega ne vode putevi, u okolini nema struje (koristi se solarna energija), a popularan je i u Francuskoj, kao novi dom svih onih koji su se zasitili života u civilizaciji.

Glavni ostrvski specijalitet je chouchou (izgovara se šu-šu). Izgleda kao okrugla bodljikava tikvica, a i ukus je sličan, ali mnogo "puniji". Priprema se na razne načine, ponekad kao glavno jelo, a nekad kao prilog, kuvan, pečen, gratiniran, dinstan, u testu... Svi oni koji su gledali poznati crtani film "U potrazi za Nemom" pamte Vandu. Nju i sve njene "prijatelje" pronaći ćete među koralnim grebenima podvodnog sveta Reuniona. Za to su vam potrebne samo maska i disaljka, a peraje možete ostaviti na plaži. Naime, struja je toliko jaka da je najsigurnije stajati s glavom pod vodom i uživati u neobičnim prizorima, u trci hobotnica po peščanom dnu, jatu iglica, šarenom pikasu, a ako ste rođeni pod srećnom zvezdom, videćete i kornjače. Međutim, istinski doživljaj počinje kada se u suton otisnete brodom van koralnog grebena u potrazi za kitovima. Ako imate sreće, videćete kitove koji plivaju na pristojnoj udaljenosti od broda, a može vam se desiti i da odluče da vas pogledaju izbliza. Takvi bliski susreti prava su retkost, ali čest prizor su njihove igre, koje se mogu videti u toku vožnje putem od glavnog grada Sen Denija (Saint Denis) prema jugu ostrva.

Sen Deni je kao i svaki glavni grad centar života za oko 150.000 građana i najveći grad van Francuske u sastavu matične zemlje. To je centar trgovine i državne uprave, međunarodni aerodrom i nezaobilazni market. Ali, pravim ljubiteljima prirode on je samo prolazna stanica za upoznavanje reunionske svakodnevice. Oduševljava kolonijalna arhitektura. Izgled kuća vraća vas u prošlost. Okućnice su uređene i prepune cveća, okružene visokim ogradama od kovanog gvožđa. Prolazeći glavnim gradom primetićete spomenik avijatičaru Rolanu Garosu (Roland Garros), po kojem je dobio ime i aerodrom. Tu ćete videti katoličku crkvu, džamiju i hinduistički hram, skoro jedne do drugih.

Baš svuda i u svako vreme bićete posluženi tradicionalnim pićem - rumom. Pićete ga u svim varijantama, kao punč, kao čisti odstajali rum, ali i kao "poboljšani" rum (kako vole da kažu) ako nestane punča; onda umešaju "nešto" za šta nikada niste sigurni šta je to u stvari, ali je dobro. Ali posle nekoliko dnevnih punčeva, uz jarko sunce i tropsku klimu, brzo ćete biti omamljeni, tako da će vam sve oko vas izgledati gotovo nestvarno. Možda je tako i bolje, jer kada se vratite kući, vaša će sećanja biti baš negde na granici između sna i mašte.

Izvor: Krstarica