Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 03. Jun 2020, 14:46:42
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Reumatske bolesti  (Pročitano 20024 puta)
21. Nov 2007, 22:48:25
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol
Poruke 17257
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.9
mob
Nokia the best
Kosti bole a zglobovi škripe

Reumatske bolesti



Po istraživanju instituta "Batut" tri četvrtine stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatskih bolesti, a najugroženiji su Vojvođani jer mala nadmorska visina i klima koja vlada u ovom delu zemlje pogoduju njenom razvoju

Bez obzira na godine ili pol, svako je barem jednom osetio neprijatne bolove u kostima, najčešće u leđima, kolenima, ili u zglobovima šake. Kod lekara pacijenti uglavnom stignu sa pretpostavkom da ih je "stegla reuma" i očekuju da im prepiše lekove koji će neprijatan bol što otežava kretanje i čini svaki pokret nepodnošljivim, brzo da otklone. Uglavnom se čuda i dešavaju, bol popusti pa nestane, ali uvek postoji strepnja da li će, nekada, kasnije, opet da se javi.

Po istraživanju Instituta "Batut", reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji i, čak tri četvrtine stanovnika naše zemlje, boluje od nekog oblika reumatizma. Najugroženiji deo populacije živi u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti.
Procenjuje se da od reumatskih bolesti pati gotovo 90 odsto osoba starijih od 65 godina, ali se tegobe ne ispoljavaju kod svih istim intenzitetom. Promene na zglobovima bile bi vidljive na rendgenskim snimcima, ali se klinička slika i simptomi javljaju samo kod određene grupe ljudi. Zbog čega je to tako, ni lekari ne mogu da objasne. Ono što je izvesno jeste da na nastanak i razvoj reumatskih bolesti veliki udeo ima nasledni faktor, odnosno genetika.

U reumatske bolesti ubrajaju se degenerativna reumatska oboljenja, zapaljenske bolesti i vanzglobni reumatizam. Najčešće se javljaju degenerativne promene, čak u 70 odsto slučajeva, ne ugrožavaju život pacijenta, ali kako moraju često da odsustvuju sa posla, imaju značajan socijalno-ekonomski efekat. Kod najvećeg broja pacijenata javljaju se uglavnom lumbalni sindrom ili osteoartroza.

- Lumbalni sindrom ili bol u leđima koji prati i ukočenost, barem jednom u životu oseti čak 90 odsto ljudi, dok se kod 50 odsto njih ova tegoba ponovi i više puta- kaže za "Bilje i zdravlje" dr Goran Babić, iz Instituta za reumatologiju Beograd. - Kod nas od ovog oblika rumatizma boluje 58 odsto žena i 45 odsto muškaraca starijih od 50 godina.Radnu nesposobnost uzrokuje u više od 25 slučajeva pacijenata mlađih od 45 godina.
Osteoartroza odnosno promene na zglobovima u narodu je bolest poznatija kao reuma, ili bolest koja luta, jer se simptomi naizmenično javljaju na različitim zglobovima. U početku se bol javlja kod nekog dužeg opterećenja zgloba, recimo stajanjem, a kasnije se "kljucanje" i vrelina javljaju i kada osoba miruje, čak i noću, kada odmara. U suštini, problem nastaje zbog promena na hrskavici koja gubi elastičnost, sa godinama joj se struktura menja, smanjuje se sadržaj vode, a javljaju se i promene na molekularnom nivou, pa je podložnija oštećenjima.

- Ovaj proces je individualan, kod nekoga se javlja u ranijoj životnoj dobi, a kod nekih kasnije, isto kao što svima ne sedi kosa u istim godinama. Ipak, najviše se ova bolest ispoljava između pedesete i šezdesete godine. Od degenerativnog oštećenja zglobova boluje 12 odsto žena i tri odsto muškaraca.
Bolesti koje se svrstavaju u grupu degenerativnog reumatizma ne mogu da se trajno izleče. Mogućno je da se stanje blago popravi fizikalnom terapijom, a za bol se preporučuju analgetici. Problem se rešava na nivou lekara opšte prakse koji mogu bolest da drže pod kontrolom, jer ove promene ne zahtevaju dodatnu dijagnostiku i skupu terapiju.

Mnogo komplikovaniji, ali, na sreću i ređi su zapaljenski reumatizmi, u koje, između ostalog, svrstavamo: reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, polimiozitis, različiti vaskulitisni sindromi.Ove bolesti obuhvataju svega 3-4 odsto obolelih od reumatskih bolesti, ali su veoma značajne jer iziskuju skupu dijagnostiku i lečenje, a zbog činjenice da mogu da dovedu do značajnijih oštećenja drugih vitalnih organa, čak i da ugroze život pacijenta. Zbog toga ove bolesti zahtevaju kontinuirano lečenje i kontrolu.
Pored naslednog faktora, na nastanak zapaljenskih oboljenja deluje i neki okidač iz okolina, koji je nama još nepoznat. U nekom trenutku ovi faktori udruženo deluju na odbrambeni sistem u organizmu i okreću ga protiv sopstvenih ćelija i tkiva. Zbog toga je važno da se pacijenti kod kojih se pojave simptomi zapaljenskog reumatizma što pre upute u visokospecijalizovane ustanove, gde će se postaviti konačna dijagnoza, i započeti lečenje pre nego što se napravi velika šteta u organizmu.

Da bi se dijagnostikovala ova oboljenja, potrebna je specifična laboratorijska dijagnostika, pregledi drugih organa koji mogu da budu oštećeni, a za lečenje se koriste skupi lekovi koji koštaju nekoliko hiljada evra za godišnju terapiju, a medikamenti moraju da se uzimaju doživotno!
Među najčeše zapaljenske bolesti svakako se ubraja reumatoidni artritis, hronično, progresivno oboljenje zglobova, od kojeg boluje oko jedan odsto odraslih. Procenjuje se da više od tri miliona ljudi u Evropi oseća tegobe ove bolesti, a u našoj zemlji je reuamtoidni artritis ustanovljen kod oko 35.000 - 50.000 pacijenata. Od ovog broja teški oblik bolesti ima 9.000 osoba.

- Uzrok reumatoidnog artritisa je još nepoznat, a smatra se da do njega dolazi kombinacijom infekcije i urođene podložnosti bolesti. Ovi faktori dovode do hroničnog zapaljenja zglobova a, vremenom, trajnog bola i invaliditeta.

U proseku, polovina obolelih postaje nesposobna za rad i to u roku od 10 godina od utvrđivanja dijagnoze. Životni vek bolesnika skraćen je za 3 do 18 godina.

Reumatske bolesti mogu da se jave i kod dece, a nastaju kao posledica genetske sklonosti, delovanja različitih infekcija i faktora spoljne sredine - ishrana, klimatski faktori i sl. Najčešća reumatska bolest dece je juvenilni artritis. Procenjuje se da u Srbiji od nekog njegovog oblika boluje 1.000-2.000 dece i adolescenata do 18 godina. Najnovija istraživanja pokazala su da postoji značajan porast oboljevanja, ali i da ove bolesti ostavljaju trajne posledice na funkcionalnu i radnu sposobnost u odraslom dobu čak kod više od polovine obolelih.

Juvenilni artritis može da se javi u svim uzrastima, počev od prve godine života, kod oba pola. Različiti oblici bolesti imaju svoje karakteristične simptome, po čemu se mogu razlikovati, ali i različitu prognozu i terapijski pristup. Ipak svi se odlikuju pojavom hronične ili akutne upale zglobova ranije ili kasnije u životu, a od oblika bolesti, pravovremeno postavljene dijagnoze i primenjene terapije, zavisi hoće li ova upala zglobova ostaviti teške posledice po zdravlje pacijenta.Nažalost, bolest se u početku može manifestovati vrlo nespecifičnim simptomima, poput ponavaljanih temepratura ili pojave promena na koži i očima ili nekim drugim simptoma, a bez zglobnih manifestacija.

Autoimunski poremećaj koji je u osnovi nastanka juvenilnog reumatoidnog artritisa zahteva primenu različitih lekova koji deluju na imunske mehanizme u organizmu čime se postiže kontrola poremećenog imunskog procesa i smanjuje stepen oštećenja zglobova. Uglavnom se za lečenje lakših oblika bolesti koriste različite vrste nesteroidnih antireumatika i kortikosteroidi.

- Revoluciju u lečenju reumatskih bolesti, kako odraslih tako i dece, donelo je uvođenje biološke terapije za lečenje autoimunskog poremećaja. Ovi lekovi sadrže supstance koje mogu da blokiraju stvaranje različitih zapaljenskih molekula u organizmu, odgovornih za započinjanje i održavanje hroničnog zapaljenskog procesa koji je u osnovi imunskog poremećaja.

Lek pod kožu

U lečenju juvenilnog reumatoidnog artritisa već nekoliko godina u svetu se primenjuje preparat etanercept a rezultati studija pokazuju da dobro utiče na poboljšanje stanja i zaustavljanje upale zglobova. Lek se primenjuje, slično insulinu, davanjem injekcija pod kožu, jedanput ili dva puta nedeljno. Injekciju bolesnik sam sebi daje i to u kućnim uslovima.

Kupus dobar za zglobove
Neke namirnice ubrzavaju izbacivanje kalcijuma iz kostiju a druge pomažu da zglobovi bolje rade. Osobe koje pate od reume treba da izbegavaju meso, masne sireve i salame. Svako povrće, a naročito kupus i mahunarke, pomažu bolji rad zglobova.

Utopljavanje zglobova
Kod početnih i lakših reumatskih oblika stručnjaci savetuju pacijentima da smanje opterećenje bolesnog zgloba i da ne nose teret u ruci u kojoj se javlja bol. Ukoliko je bol u kičmi, teret uopšte ne treba nositi i preporučuje se pažljivo saginjanje. Korisno je utopljavati zglobove, pa stoga reumatičari treba toplo da se oblače i da stave vuneni zavoj oko bolesnog zgloba. Korisna je i lakša masaža okolnih mišića i blago razgibavanje zgloba. Lekari preporučuji i kupke u mlakoj vodi i trljanje kože oko obolelog mesta peškirom. Ljudi koji su gojazni trebalo bi postepeno da smanje kilograme, jer prevelika težina naročito štetno deluje na zglobove kuka i nogu.

Jesen i zima više bole
Promene atmosferskog pritiska, vlažnosti vazduha i niske temperature, utiču na receptore za bol. Zbog toga tada dolazi do pogoršanja reumatskih stanja, a naročito bolnih simptoma.Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.

Signali za lekara
Simptomi koji signalizuju da je po sredi neki reumatski proces su izrazito neprijatni: javlja se bol, otežana je pokretljivost, a od vidljivih promena koje se ređe javljaju su otok i crvenilo ili modra boja na koži, uz bolnu osetljivost na dodir i pokret. Ponekad se javlja bol u leđima, koji može da se širi duž noge.

Blato leči, voda krepi
Boravak u banjama koje se preporučuju za lečenje reumatskih bolesti, mahom svih 40 koliko ih ima u Srbiji, može blagotvorno da utiče. Naravno, na ovaj put pacijenti ne treba da se upuste bez prethodne konsultacije sa lekarom, koji može da odredi koje je vreme najpogodnije za boravak u ovim prirodnim lečilištima i za koju terapiju se treba opredeliti.

Ponude u banjama su šarolike u zavisnosti od prirodnih bogatstava koje se nalaze u samoj okolini. Tako se recimo boravak u banji Vrdnik preporučuje za sve oblike reumatskih oboljenja, vanzglobni reumatizam i postoperativna stanja lokomotornog aparata i kičmenog stuba. Tople i hladne mineralne vode koje izviru u okolini Vrnjačke banje preporučuju se za neka hronična reumatska koštana i zglobna oboljenja. Dobra su i Mataruška, Lukovska, Sijarinska, Bujanovačka, Brestovačka, Vranjska, Novopazarska banja, Kanjiža, Koviljača, Ljig, Gornja Trepča, Vrujci, Klokot, Bogutovačka, Ribarska, Pribojska, Palanački kiseljak, Ovčar i Niška banja, Palić, Kuršumlijska, Jošanička, Zvonačka, Gamzigradska...

Čičak
Protiv reume koristi se čaj od čičkovih semenki: kašika sitno naseckanog korenja i lišća čička kuva se u ½ l vode 5 minuta, ostavi poklopljeno 10-15 minuta i procedi. Pije se po 2 kašike, 2 puta dnevno (ujutro i uveče).

Orah
Pomešati 1 l nerafinisanog maslinovog ulja i 10 kašika isitnjenog orahovog lista. Držati na toplom jedan mesec, uz svakodnevno mućkanje po nekoliko puta. Dobijenim uljem masirati bolna mesta.

Kupus
Oblozi od kupusa delotvoran su lek protiv reumatskih bolova. Odstraniti debele žile pa list izvaljati flašom i priviti na obolelo mesto, umotati suvom lanenom krpom i pričvrstiti zavojem. Oblog menjati ju 3 puta dnevno.

Celer
U 1 litar vode kuvati 40 g celerovog lišća nekoliko minuta, poklopljeno ostaviti da se prohladi, procediti i piti mlako nekoliko puta dnevno u toku par nedelja.

Jorgovan
Teglu od 1,5 l bez sabijanja napuniti cvetovima jorgovana, naliti do vrha maslinovim uljem, dobro zatvoriti i držati na suncu 15 dana. Dobijenim uljem mazati i masirati obolela mesta.

Jezgro šljive
Pedeset grama jezgra iz koštica šljiva preliti s 3 dl jake komove prepečenice i ostaviti dobro zatvoreno na toplom mestu 10-tak dana, uz povremeno mućkanje. Ovom rakijom masirati bolne delove tela.

Lavandino ulje
Litarsku flašu do četvrtine napuniti cvetom i listovima lavande, pa dopuniti do vha maslinovim uljem, dobro zatvoriti i držati na toplom mestu 40 dana, uz povremeno mućkanje. Ulje procediti i pomešati sa jednakim delom dobre lozove rakije i time masirati obolela mesta.

Kantarion i ruzmarin
U litar maslinovog ulja staviti 100 g suvog lista i cveta kantariona i 50 g lista ruzmarina, zatvoriti i čuvati 30 dana na suncu, uz povremeno mućkanje. Ulje procediti i koristiti za masiranje obolelih mesta.

Med
Dva kilograma meda pomešati sa po 2 kašike sitno samlevenog lista i cveta kantariona, lista ruzmarina, cveta brđanke, lista belog jasena, lista breze i rizoma i korena zglobače. Ostaviti na sunčanom mestu 20-tak dana, pa mazati obolela mesta 4 dana uzastopno. Napraviti pauzu od 15 dana, a nakon toga ponoviti lečenje.

Izvor: Bilje i zdravlje
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol
Poruke 17257
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.9
mob
Nokia the best
Pukoše leđa od nerada!

Kad kičma trpi

Dok sve više živimo sedeći, mišići popuštaju a kičma se krivi do bola koji se najblje leči vežbama, a sprečava znojem, prvilnim sedenjem i spavanjem

Žiganje u leđima, bolovi u kičmi, ukočenost vrata, simptomi su koje često zanemarujemo, a od ovih tegoba pati čak 80 odsto ljudi.Već nastupile degenerativne promene na kičmi i zglobovima ne mogu da se isprave, ali fizijatri mogu da olakšaju muke i uspore propadanje kičme.

- Nekada su u ordinaciju dolazili stariji od četrdeset godina, a danas već i dvadesetogodišnjaci koji pate od uznapredovalih promena - objašnjava prim. dr Biljana Marjanović, fizijatar DZ “Banovo brdo” u Beogradu. - Takozvani sedeći način života glavni je krivac što se degenerativne promene kičme javljaju sve ranije. Nekada decu nisu mogli da uteraju u kuću, a danas ne mogu da ih odvoje od kompjutera i televizora. Kad se doda i nekoliko sati sedenja u školi, loše držanje, teške, nepravilno nošene torbe, dobijamo generaciju koja sve ranije pati od bolova u leđima.

Kod žena je sve učestaliji takozvani degenerativni cervikalni sindrom. Simtomi su bolovi u vratu, glavobolja, vrtoglavice. Zbog toga je nekada teško otkriti da se radi o problemu s kičmenim stubom. Reč je o degenerativnim promenama u vratnim kičmenim pršljenovima.

Najbolje je odmah posetiti fizijatra, jer se uz pomoć krioterapije, masaže ledom, može ublažiti bol i olakšati oporavak. Grejanje povređenog mesta je pogrešno, jer može da dovede do takozvanog sudekovog sindroma, poremećaja cirkulacije, sa izraženom pojavom modrog tkiva, koji može da dovede i do invalidnosti.

- Delovi kičme zahvaćeni degenerativnim promenama ne mogu se revitalizovati, ali se fizikalnom terapijom i vežbama može da se zaustavi i uspori dalje propadanje, poboljša prokrvljenost i ublaži napetost mišića. Fizikalna medicina pacijentima nudi kinezi terapiju, vežbe za jačanje muskulature oko kičme, ručnu masažu, biodinamičku struju.
 
Faktori rizika su:
* fizička neaktivnost
* dugo stajanje i sedenje
* gojaznost
* stres izaziva spazam mišića i bol

TEGOBE

Kostobolja
Mada postoji oko 130 uzroka za bol u leđima, najčešće su u pitanju degenerativne promene na kičmenim pršljenovima i diskusu koji se nalazi između njih. Bolovi se javljaju jer diskus pritiska nerve.

Išijas
Lumboišijalgiju ili išijas izaziva pritisak diskusa na nerve. Bol počinje u donjem delu leđa, ali se širi u nogu i prati ga osećaj trnjenja i slabosti, ponekad i gubitak osećaja u nozi.

Bolovi u vratu
Napetost i bolovi u vratu koji “sevaju” u glavu ili ruku, praćeni glavoboljom i vrtoglavicom, posledica su pritiska u vratnom delu kičme.

Spondiloza
Nastaje kao posledica stanjenja diskusa među pršljenovima, pojačanog istezanja ligamenata i pojave koštanih izraslina koje pritiskaju nerve i tako izazivaju bol prilikom svake promene položaja tela.
Zakrivljenost kičme
* Lordoza - kičma gubi prirodnu zakrivljenost i postaje gotovo ravna, može da se javi u vratnom ili lumbalnom delu kičme.
* Skolioza - zakrivljenost kičme na jednu stranu, može da bude praćena i rotacijom karlice.
* Kifoza - iskrivljenje kičme unazad, razlikuje se od pogrbljenog kifotičnog držanja tinejdžera.

RECEPTI

Oblog od arnike
* U slučaju istegnuća leđnih mišića, praćenog bolovima, koristite tinkturu od arnike: 1 kašičicu tinkture razređenu s kašikom destilovane vode staviti na gazu pa priviti kao oblog na bolno mesto.
Ulje od majorana
* Ako je zglob bolan i ukočen, namažite ga uljem od majorana i ostavite da deluje.
Rakija i maslinovo ulje
* Svaki drugi dan kičmu istrljati mešavinom jednakih delova lozovače ili šljivovice, sa lovorovim ili maslinovim uljem.
Orasi i med
* Sameljite 250 g oraha, dodajte 4 kašike meda, promešajte i, po želji dodajte malo sveže ceđenog limunovog soka. Jedite 4 puta dnevno po 1 kašiku.
Gavez
* Nejasne bolove u donjem delu leđa oteraće gavez. Odličan je i kod napuknuća i preloma kosti. Dve do 4 kašičice osušenog gaveza u prahu pomešati s malo vode, dok se ne dobije kaša i toplo namazati na gazu i stavljati kao oblog na bolno mesto.

SEDENJE

Na radnoj stolici treba sedeti blago rastavljenih nogu, neznatno izbačenog sakralnog dela kičme, napred iskošene karlice, uzdignute brade i sa rukama na naslonu.

SPAVANJE
Spavanje na stomaku loše je za kičmu, jer je glava okrenuta u stranu i dodatno opterećuje vratni deo. Zato je bolje ležati na leđima ili na boku, na srednje tvrdom dušeku, uz tanak jastuk ili bez njega.

Izvor: Lepota i zdravlje
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol
Poruke 17257
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.11;
mob
Nokia the best
Reuma ne bira godine

Bol u donjem delu leđa, tačnije u krsno slabinskom delu kičme, predstavlja jednu od najčešćih zdravstvenih tegoba. Jer, ono što stručnjaci nazivaju lumbalnim sindromom osetilo je bar jednom u životu oko 80% ljudi. Ako se bol oseti u predelu kičme reč je o lumbagu ili lumbalgiji a u slučaju kada se širi duž nogu reč je o išijasu. Procenjuje se da čak 30 odsto svih pacijenata koji posećuju fizijatrijske ambulante dolazi zbog problema sa na išijasom.

UZROK
Bol u leđima najčešće se javlja u periodu između 30-te i 50-te godine. Pogađa i muškarce i žene, mada neka istraživanja pokazuju da su češće na meti pripadnici jačeg pola. Verovatno zbog toga što obavljaju teže fizičke poslove. Javlja se uglavnom kod onih koji podižu teret, savijaju, uvijaju trup ili su izloženi vibracijama. Od ovog bola pate i sportisti koji intenzivno treniraju, ali i fizički neaktivni.
Lumbalni sindroma može neposredno da prouzrokuje podizanje teškog predmeta ili neki nagli pokret koji dovodi do pomeranja diskusa (mekanog amortizera između pršljenova). Pomereni diskus izaziva pritisak na nerv koji izlazi iz kičmenog kanala i oseća se jak bol u leđima koji može da se širi i duž noge.
Uporedo sa bolom javlja se i grč mišića pored zahvaćenog dela kičme što dovodi do krivljenja bolesnika prema napred ili u stranu. Može da se javi i utrnulost, slabost i oduzetost noge ili stopala, u ozbiljnijim slučajevima i gubitka osećaja dodira na unutrašnjim strani butina, genitalnoj i analnoj regiji što može da dovede i do nemogućnosti kontrole mokrenja i stolice. Ovakvo stanje zahteva hitan pregled neurohirurga.
Bol u leđima može da nastane i postepeno, da vremenom jača i tada ovo stanje nazivamo hroničnim lumbalnim sindromom. Nastaje kao posledica degenerativnih promena u predelu lumbalne (slabinske) kičme i podrazumeva starenje zglobne hrskavice i stvaranje koštanih kljunova na kičmenim pršljenovima (spondiloza). Te promene pritiskaju nerv koji se nalazi u njihovoj blizini, što dovodi do nastanka lumbalnog sindroma sa svim pratećim tegobama.

DIJAGNOZA
Iz razgovora sa bolesnikom koji se žali na bolove u lumbalnom delu kičme, najčešće posle naprezanja, lekar može da utvrdi da se radi o lumbalnom sindromu. Bol se najčešće javlja u istom predelu i širi ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Jače bolove izazivaju pokreti i naprezanje (kašalj, kijanje, smeh). U tim slučajevima, uz detaljnu anamnezu, neophodno je da se uradi i klinički pregled.
Mesto na kičmenom stubu na kojem je uzrok lumbalog sindroma može precizno da se odredi rendgenskim snimkom, na skeneru ili magnetnoj rezonanci, a u nekim slučajevima koriste se i dijagnostičke metode kojima se meri brzina spovođenja impulsa kroz nerve. Zanimljivo je da u oko 85% slučajeva uzrok bola u leđima ostaje nepoznat i posle kompletne dijagnostike.

LEČENJE
U lečenju lumbalnog sindroma koriste se različiti lekovi koji smanjuju i potpuno odagnaju bol, a poseban značaj imaju metode fizikalne medicine. Pacijentima sa lumbalnim sindromom ne preporučuje se mirovanje, dok metod u narodu poznat kao "nameštanje kičme" može da se primeni samo u posebnim slučajevima (posle detaljne dijagnostike)i da to uradi stručnjak. Ponekad je neophodna i hirurška intervencija da se oslobodi pritisnut nerv.

PROGNOZA
Pored toga što predstavlja veliki problem za bolesnika, lumbalni sindrom je značajan i sa socio-ekonomskog aspekta jer iziskuje često odsustvo sa posla, u nekim slučajevima prouzrokuje trajnu radnu nesposobnost, a troškovi lečenja su visoki.
Uz odgovarajuće lečenje prognoza lumbalnog sindroma je dobra jer se bolovi povlače relativno brzo ali mogu da se ponove. Zbog toga je neophodno da se bolesnici pridržavaju saveta lekara da se spreče bolne epizode.

SAVET
Išijas "steže" leti, kada je, zbog vrućine, svakome u svojoj koži tesno i samo razmišlja kako najbrže da se rashladi. Dobar okidač su klima-uređaji, hladni tuševi, kratke i vlažne majce, promaja, a u nekim slučajevima čak i blagi povetarac. Povoljan mesec za išijas je i oktobar, kada tek počinju hladnoće, a mnogi, pod utiscima leta, zaboravljaju da se adekvatno "ušuškaju". Obnažena mesta su, upozoravaju stručnjaci, idealna za iznenadni napad išijasa.
Kod sportista, ako padnu na zadnjicu, može da dođe do mehaničkih povreda slabinske kičme a kod najmlađih povrede slabinske kičme se javljaju posle težih padova na leđa ili zadnjicu sa rolera, bicikla, motora ili skejtbordova. Posle ovakvih povreda najvažnije je da se odmah potraži pomoć lekara. U svakom slučaju treba se čuvajti padova, naglih pokreta, podizanja tereta kad telo nije za to pripremljeno ili dobro razgibano i zagrejano.


NIŠTA NA SVOJU RUKU
Pacijenti koji imaju problema sa bolovima u leđima trebalo bi da se obrate lekaru i da to ne rade na svoju ruku. Kod povreda kičme, posle pada, neophodno je da se potraži pomoć ortopeda.
U slučaju degenerativnih promena na kičmi ili išijasa izazvanog naglim podizanjem tereta mirovanje se ne savetuje. Pored toga neophodan je oprez ako se menjaju lekovi protiv bolova jer mogu da izazovu niz neželjenih efekata.

SAVET PLUS
Rezerva
Taksistima, teniserima i rekreativcima stručnjaci savetuju da uvek u torbi nose i rezervnu majicu ili košulju. Kad se jedna natopi znojem trebalo bi da se promeni.

Izvor: Lepota i Zdravlje
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 03. Jun 2020, 14:46:42
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.07 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.