Povodom stogodišnjice rođenja i trideset godina od smrti Lukina Viskontija(1906-1976), Italijanski institut za kulturu i Jugoslovenska kinoteka u saradnji sa Eksperimentalnim centrom za kinematografiju – Nacionalnom kinotekom iz Rima (Centro Sperimentale di Cinematografia – Cineteca Nazionale di Roma) i sa Nacionalnim komitetom za proslavu stogodišnjice rođenja Lukina Viskontija (Comitato Nazionale per le celebrazioni del centenario della nascita di Luchino Visconti) predstavljaju retrospektivu filmova Lukina Viskontija u čast velikana italijanske umetnosti i kulture, čije je delovanje obeležilo istoriju spektakla XX veka ne samo u Italiji već i u svetu.

Od 4. do 11. maja u Kinoteci će biti predstavljeno 14 filmova. Određeni broj filmova koji su za ovu priliku stigli u Beograd čine restaurisane kopije izrađene u okviru programa restauracije Viskontijevog dela pod pokroviteljstvom Nacionalne kinoteke iz Rima.

Retrospektivu će otvoriti restaurisana kopija filma “Smrt u Veneciji”. Po prvi put će publika u Beogradu imati priliku da pogleda restaurisanu integralnu verziju filma “Ludwig”. Retrospektivu će pratiti izložba od oko 30 fotografija i dokumenata iz Fondacije Viskonti koja će biti priređena u Muzeju jugoslovenske kinoteke.





Izvor: B92-Kultura

Ciklus filmova Lukina Viskontija

U Kinoteci večeras počinje ciklus filmova Lukina Viskontija. Ciklus upriličen povodom 100 godina od rođenja i 30 od Viskontijeve smrti biće otvoren rekonstruisanom kopijom čuvenog Viskontijevog filma "Smrt u Veneciji", snimljenom prema priči Tomasa Mana, sa maestralnim Dirkom Bogartom u glavnoj ulozi iz 1971. godine.

U holu Kinoteke biće priređena izložba na kojoj će tridesetak fotografija ilustrovati pozorišni angažman ovog umetnika koji je život posvetio scenskim umetnostima (opera, balet). O Viskontiju, koga su mnogi reditelji smatrali svojim uzorom, a među njima su Skorseze, Kopola, Fazbinder, Bertoluči, Miodrag Cekić piše u katalogu JK u tekstu "Lukino Viskonti, neodoljiva privlačnost propadanja": "Rođen u aristokratskoj porodici Viskonti je u mladosti vodio bezbrižan život.

U tridesetoj godini upoznaje Žana Renoara s kojim odlazi u Pariz, gde počinje njegova kinematografska karijera. Viskonti se 1940. godine vraća u Italiju, a već svojim debitantskim ostvrenjem "Opsesija, demonski ljubavnici" (1942.) zamera se vlastima koje ga nemilosrdno cenzurišu".

- Viskonti nam nedostaje već tri decenije, što nije razlog da ne proslavimo vek njegovog rođenja koji sedmoj umetnosti na pragu digitalne revolucije daje uporište da zakorači napred, uvek znajući šta je ono što je prethodilo - kaže upravnik Muzeja JK Dinko Tucaković i zaključuje: U slučaju Viskontija bili su to umnost, odmerenost, lepota i ljubav prema životu u svim njegovim dramatičnim transforamacijama.

Narednih dana, sve do 11. maja, videćemo filmove (uglavnom sveže rekonstruisane) "Zemlja drhti", "Najlepša" (glavne uloge igraju Valter Kjari), "Senso" (Alida Vali), "Bele noći" (Marčelo Mastrojani), "Roko i njegova braća" (Alen Delon), "Gepard" (Zlatna palma u Kanu, Bert Lankaster, Alen Delon), "Drage zvezde velikog medveda" (Zlatni lav u Veneciji), "Stranac" (Marčelo Mastrojani), "Sumrak bogova", "Opsesija demonski ljubavnici", "Ludvig", "Zatvoreni porodični krug" i "Uljez".

Izvor: Glas Javnosti