U Srbiji se javljanje lekaru najčešće odlaže
Kod lekara kad zagusti

Od momenta kada ljudi primete prve promene svog zdravstvenog stanja do trenutka kada se prvi put obrate lekaru u proseku prođe 182 dana, pokazuje istraživanje „Stratedžik marketinga“. Kada se tome doda još 78 dana, koliko u proseku prođe od prvog javljanja lekaru do postavljanja dijagnoze, to znači da od prvih simptoma bolesti do početka lečenja prođe čitavih devet meseci.

Istraživanje „Stratedžika“ koje se odnosi na maligne bolesti pokazuje da u Srbiji svaki treći pacijent dolazi kod lekara kada je već u odmakloj fazi bolesti. Za razliku od EU gde je, zahvaljujući antipušačkim kampanjama i kampanjama usmerenim na jačanje prevencije, smrtnost od raka u poslednje dve decenije opala za devet odsto, u Srbiji je od 1990. do 2002. mortalitet od malignih tumora porastao za 28 odsto.

Prema istraživanju „Stratedžika“ među problemima sa kojima su se susretali pre i nakon saznanja da su oboleli, pacijenti sa malignim tumorima u prvi plan su istakli nedovoljnu informisanost o samoj bolesti i mogućnostima lečenja. Kasno postavljanje dijagnoze označeno je kao drugi najveći problem, dok je nemogućnost nabavke leka, kao posledica besparice, tek na trećem mestu.

Od pušačkog dinara oko 150 miliona otići će na kupovinu dva kvalitetna leka - „gliveka“ i „herceptina“, leka koji je kod pacijenata u ranoj fazi karcinoma dojke pokazao revolucionarne rezultate. Država, dakle, čini ozbiljne napore da se stanje popravi. Ali i građani moraju pokazati veću odgovornost. Ne treba zaboraviti da u razvijenim zemljama ljudi u određenoj životnoj dobi, obično 50 i više godina, ne mogu zaključiti polisu osiguranja ukoliko preventivno nisu obavili neke važne zdravstvene preglede.



Izvor: Blic \ B. Krivokapić

Iskreno govoreci, toliko tih lekara je ravnodusno, neretko nekompetentno, sve sto znaju je da prepisuju antibiotike.  Toliko njih je nezainteresovano za dobrobit pacijanta, da ne navodim i primere pogresnih dijagnoza koje mogu biti fatalne.  Ja licno im ne verujem mnogo, otisao sam pre dve godine poslednji put i to samo onda kada sam nisam mogao da skinem temperaturu 10 dana.  Prikupio sam omanju zbirku knjiga o prirodnom zdravlju i lecenju jer vise verujem onome sto postoji u prirodi nego lekarima koji su ravnodusni prema zdravlju ljudi.

U pravu si,vecina nas jeste ravnodusna,ali ne i svi.Zato se i uvodi sistem porodicnog lekara,da mozes izabrati sebi lekara kom verujem i koji ti odgovara(kakvi god bili tvoji parametri)

Sto se tice antibiotika,moras uzeti u obzir da veci deo nase neprosvecene populacije,ako se vrati od doktora a nije dobio antibiotik,smatra da je bio bezveze.Naravno,ne podrzavam upotrebu antibiotika u ovolikoj meri.

Ko zna koliko puta su meni pacijenti trazili da im napisem recept za neki antibiotik....cisto....da imaju.
E kad to cujem,dobijem ospice.U pocetku sam se trudio da im objasnim zasto im ne dam,sada stvarno vise ne mogu...pa mozda i za mene neko kaze da sam nezainteresovan,jer samo kazem NE MOZE antibiotik.