Rešena velika misterija: otkriven uzrok smrti Tutankamona
Fatalan prelom noge

Egipatski radiolozi koji su obavili prvu kompjuterizovanu tomografiju (CT) Tutankamonove mumije veruju da su razrešili misteriju koja je decenijama obavijala uzrok smrti drevnog faraona. Rezultati ispitivanja međunarodnog tima stručnjaka koji je predvodio dr Ašraf Selim, radiolog sa Kairskog univerziteta, objavljeni su na godišnjem sastanku Radiološkog udruženja Severne Amerike.

„Mumija je bila u kritičnom stanju očuvanosti,“ izjavio je dr Selim. „Telo je bilo isečeno na delove, a neki su i nedostajali.“ Istraživači su procenili da je kralj Tutankamon imao između 18 i 20 godina kada je umro i da je bio visok oko 180 centimetara. Otkrili su prelom butne kosti i, premda nisu mogli da procene kako je do njega došlo, zaključili su da se najverovatnije radilo o otvorenoj rani. Ona je potom prouzrokovala stvaranje krvnog ugruška ili fatalne infekcije, koji su bili kobni po mladića.

„Po mom mišljenju, reč je o smrtonosnom prelomu velike kosti koji je najverovatnije pokidao krvni sud i doveo do infekcije. Bez antibiotika ili operacije, on je mogao da umre za nekoliko dana“, kazao je paleoantroplog Frank Ruli, dodavši da je to česta povreda među džokejima i da ju je faraon najverovatnije zadobio prilikom neke sportske aktivnosti.

Kada je na prvom snimanju Tutankamonove mumije rendgenskim zracima 1968. godine u lobanji pronađen fragment kosti, naširoko je spekulisano da je mladi kralj bio ubijen udarcem u glavu. Međutim, dr Selim i njegove kolege našli su nekoliko dokaza koji pobijaju ove sumnje. Na lobanji nisu pronašli nikakve tragove naprsnuća, već smatraju da su ti fragmenti kostiju - koji potiču sa faraonovog prvog kičmenog pršljena - posledica nepažnje tokom procesa mumifikacije, odvajanja mumije od zlatnog oklopa ili tokom samog zračenja.

Ovaj CT pregled deo je petogodišnjeg projekta pokrenutog radi očuvanja egipatskih mumija i razrešavanja raznih misterija o bolestima i životnom stilu drevnih Egipćana.

Kralj Tutankamon seo je na tron kada je imao samo osam godina (oko 1332. pre n.e.), na kome je nasledio čuveni vladarski par Ahenatona i Nefertiti. Njegovu grobnicu u Dolini kraljeva u blizini Luksora otkrio je 1922. britanski arheolog Hauard Karter. Bila je to prva netaknuta faraonska grobnica u vreme kada je otkrivena, dvodelna prostorija oslikana i ukrašena reljefima, ispunjena sa preko pet hiljada umetničkih predmeta od kojih zastaje dah, uključujući nakit, zlatne statue, magične amajlije i raskošni nameštaj. Mumija stara 3.300 godina bila je prekrivena zlatnom maskom i počivala je u slogu od četiri kovčega i tri sarkofaga.

Uz pomoć moderne tehnologije francuski i američki naučnici su prošle godine, radeći odvojeno, rekonstruisali facijalnu strukturu Tutankamona i došli su do identičnih rešenja. Iako su uspeli da naprave bistu mladog faraona dostojnu Muzeja „Madam Tiso“, ipak su priznali da je bilo nemoguće odrediti tačnu nijansu boje njegove kože.

Miona Kovačević

Izvor: Blic

Misterija rešena: Tutankamon poginuo u lovu
Autor: Blic online | 22.10.2007 - 11:56

Misterija koja stoji iza iznenadne smrti Tutankamona, dečaka kralja koji je vladao Egiptom pre više od 3.000 godina, biće konačno rešena.

Naučnici veruju da je Tutankamon pao sa kola koja su išla brzo dok je lovio u pustinji.
Od kada je arhitekta Hauard Karter provalio u grobnicu Tutankamona 1922. godine, špekulacije o njegovoj smrti su bile mnogobrojne.
Ultrazvuk mumije koje je obavljen 1968. godine pokazao je oteklinu na lobanji, što je dosad govorilo da je “Kralj Tut” umro od udarca u glavu.
Skorija istraživanja, u kojima je korišćen medicinski skener, međutim, otrila su da je kralj imao i težak prelom noge iznad kolena pre nego što je umro, što je moglo da dovede do smrtonosnog trovanja krvi.
“On nije bio ubijen kao što su mnogi ljudi mislili. Doživeo je nesreću dok je lovio u pustinji. Pad sa kola izazvao je težak prelom na njegovoj levoj nozi, što je dovelo do njegove smrti, to je moje mišljenje o tome kako je on umro, izjavio je Zahi Havas, generalni sekretar egipatskog Vrhovnog saveta antikviteta.
Mnogi istoričari su dosad pretpostavljali da su se prema Tutankamonu odnosili kao prema ranjivom detetu koji je bio mažen i zaštićen od fizičkih opasnosti. Međutim, Nađa Lokma iz Muzeja u Kairu izjavila je da su nedavne analize kola koja su pronađena u grobnici pokazala da ona nisu bila samo ceremonijalna već pokazuju znake habanja. Na stotine strela koje su uzete iz grobnice takođe dokazuju da su one bile ispaljivane. “Ta kola su bila kola za lov, a ne ratna kola”, tvrdi Lokma.
Deo odeće koji je pronađen u Tutankamonovoj grobnici, koji se nalazi u Muzeju u Kairu, pokazuje da je Tutankamon često upravljao sam kolima.
Poslednji dokaz u vezi sa smrću egipatskog kralja je cveće koje se nalazilo oko vrata mumije Tutankamona. Botaničari su utvrdili da je cveće sadržalo različak i prstenak koji su bili sveži u vreme kada je dekoracija napravljena.
“Različak i prestenak koji su bili u vencu oko mumije cvetaju u martu i aprilu, što nam govori kada je bio sahranjen”, kaže Najdžel Heper iz Kraljevskog hortikulturnog društva. “Zato što ovo cveće može biti ubrano samo u periodu između sredine marta i kraja aprila, a s obzirom da složeni proces mumifikacije traje 70 dana, govori da je Tutankamon verovatno umro u decembru ili januaru. A, to vreme se poklapa sa sredinom zimske sezone lova”, tvrdi Heper.

Izvor: Blic