Ja se bojim samo da Dodikova alternativa ne bude kao nasa "patriotska" SNS i "jasno, cvrsto, odlucno" SPS... Ne zaboravite da su se Vucic i Toma za smao dve godine poptuno transformisali i da ne znamo prave motive zasto su to uradili posle dve decenije druge price...

Kaкви су идиоти ови Бушњаци, имбецили ретардирани. Па ако су Срби сложни, после Додика може доћи само још већи фашиста, а Хрвате је опила ЕУ, али чим им се увуку у дупе, крећу са издвајањем Херцег Босне од Бошње.

Slazem se Gambino.  Ko god bude doshao posle Dodika bice neko poput Kostunice, spijun i lutka

 Миливоје Иванишевић: "Босанска књига мртвих" прикрива огромне злочине над Србима
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
понедељак, 04. фебруар 2013.

Публиковање четири тома "Босанске књиге мртвих", наводно најсвеобухватнијег списка жртава рата у Босни, изазвало је оштре реакције како у Републици Српској, тако и у Србији. Директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку и сенатор РС, Миливоје Иванишевић, каже да је овај издавачки подухват Документационо-истраживачког центра из Сарајева и Фонда за хуманитарно право из Београда скандалозан покушај да се, под плаштом научног истраживања, прикрију огромни злочини почињени над Србима током рата у Босни.

- Замислите тај морални апсурд да су српске жртве евидентирали муслимани од којих су ти мученици и страдали. Дубоко смо уверени да сваки народ треба да истражи и јавности саопшти обим властитог страдања, а на то једино немају право они који су допринели том страдању.

Таква су искуства и из претходних светских ратова. Да ли су после Другог светског рата Норвежани или Холанђани дозволили Немцима да преброје норвешке или холандске жртве или да ли се од Америке тражило да преброји жртве Хирошиме и Нагасакија - каже Иванишевић и додаје како би реаговала јеврејска заједница да су Немци евидентирали јеврејске жртве у Берлину или Немачкој?

- Не, Немци на то нису имали морално право. С којим моралним правом, кад су Срби у питању, муслимани то раде у Сарајеву или у БиХ? С којим моралним правом то финансирају САД и остали чланови НАТО-а. Зар то није наставак непријатељског односа према Србима који су и током рата имале државе тог савеза - каже Иванишевић и истиче још једну битну недоумицу.

Наиме, новчана средства за прикупљање података, а потом и за штампу, у огромном износу обезбедиле су неке исламске државе и западноевропске земље, пре свега чланице НАТО-а.

- Не чуде нас ни једни ни други. Заједнички је интерес да се данас другачије прикажу догађаји у којима су учествовали. Можда је нормално да одговорни за страдање српског народа у БиХ, а ту су не само муслимани и Хрвати, већ и државе НАТО-а, желе да умање и прикрију своју одговорност и да због тога финансирају сваку установу која то може да оствари. Можда је то једини разлог што је за овај посао финансирана само муслиманска, али не и српска страна - каже Иванишевић.

Према његовим речима, објављени списак убијених је умањен за најмање 25 одсто српских жртава, али то према речима нашег саговорника није и највећи проблем.

- Ти подаци откривају још једну знатно перфиднију обману која се испољава кроз географску или ентитетску, дистрибуцију евидентираних жртава. Само око једне трећине, а можда и мање, српских жртава према овој студији је страдало у насељима и општинама Муслиманско-хрватске федерације. Од тог броја још је мање убијених српских цивила на територијама које су биле под муслиманском или хрватском влашћу. Логично, што је мање жртава то је мање и одговорних за њихова страдања - истиче Иванишевић и каже да подаци Института којим руководи дају сасвим другачију, готово супротну пропорцију.

- Већина наших сународника убијено је у Муслиманско-хрватској федерацији, и то пре свега цивили - закључује Миливоје Иванишевић.

Не бројимо туђе жртве

Зачуђује да аутори ове књиге уопште нису контактирали са Иванишевићем, мада је његов Институт још пре четири године завршио евидентирање српских жртава у БиХ.

- Међутим, ми се из практичних и моралних разлога никада нисмо бавили истраживањем муслиманских или хрватских жртава. Најпре, зато што нисмо имали приступ веродостојној документацији, а затим и што сматрамо да би било крајње нехумано евидентирати жртве стране са којом су вођени оружани сукоби - каже Иванишевић.

Игре бројева

Промотер "Босанске књиге мртвих", Мирсад Токача, навео је да је поименичан попис жртава важан "зато што више неће бити игре с бројевима".

Миливоје Иванишевић то прихвата, али напомиње да је то до сада био искључиво "посао муслимана".

Економски институт у Сарајеву тако је 1995. објавио анализу по којој је у БиХ страдало 279.000 људи, а федерални Завод за статистику, годину дана касније изнео податак да је само у 61 општини Федерације регистровано 156.827 убијених, умрлих и несталих лица.

Русмир Махмутћехајић, потпредседник владе БиХ, 1998. саопштио је да је број убијених око 260.000.

(Вести)

 Милорад Додик: Русија остаје снажно на позицијама Дејтонског споразума
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
петак, 08. фебруар 2013.

МОСКВА - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас Срни да Русија остаје снажно на позицијама Дејтонског мировног споразума, међународног уговора, који није успоставио само мир у БиХ, него и саме односе.

Додик је у телефонској изјави Срни из Москве рекао да се данас састао са министром иностраних послова Русије Сергејем Лавровом и његовим замјеником Владимиром Титовим који су дали пуну подршку очувању Дејтонског мировног споразума, БиХ у оквиру тог споразума и позиције Републике Српске онако како је она лоцирана у том споразуму.

"Све то омогућава да са сигурношћу можемо тврдити да је Српска у Русији примљена са значајном пажњом. Она је посвећена интересима и проблемима Српске на највишем нивоу, као и на дипломатском и привредном плану", истакао је предсједник Српске.

Он је додао да је током сусрета разговарано и о низу отворених билатералних и регионалних питања,  политичкој ситуацији у Српској, међусобној економској сарадњи  и односима који се тичу низа пројекта, као што су Рафинерија нафте Брод, Рафинерије уља Модрича, сарадња са "Гаспромом", који у Српској отвара нове бензинске пумпе, а посебно о изградњи гасовода "Јужни ток".

"Огромна је пажња и разумијевање Русије за та питања и не постоји никаква сумња да ће ти пројекти бити реализовани. Ово је потврда и деманти свим невјернима  који су покушали да омаловаже један овако значајан пројекат као што је `Јужни ток`", истакао је предсједник Републике.

Додик је рекао да је на састанку констатовано да се односи Српске и Русије на политичком, економском, образовном и културном плану веома добро развијају и да у том погледу  нема застоја.

Напоменувши да ће данас имати још неколико састанака на којима ће бити ријечи о могућностима улагања у Републику Српску, предсједник Републике је најавио да ће се сутра састати са представницима компаније "Зарубежњефт", која је значајан инвеститор у Републици Српској, као и са делегацијом посланика руске Думе, коју ће предводити лидер Либерално демократске партије Владимир Жириновски.

Предсједник Републике Српске посјету Москви завршава сутра поподне.

Милорад Додик рекао је да би у наредних неколико недјеља требало да буде сачињен приједлог уговора који ће формализовати однос Руске Федерације и Српске у вези са гасоводом "Јужни ток".

Додик је појаснио да ће приједлог уговора сачинити правници из Српске и Министарства иностраних послова Руске федерације и да ће тиме бити створени формални услови да се дође до формирања заједничке фирме између "Гаспрома" и "Гаса Рес", које треба да деси одмах након тога, а најкасније у мају или јуну.

Након састанка са руским министром спољних послова Сергејем Лавровим, предсједником Управног одбора "Гаспрома" Алексејем Милером и његовим сарадницима у Москви, Додик је истакао да је јуче у Бањалуци добио писмо од министра енергетике Руске Федерације у којем потврђује да је изградња гасовода за Српску у саставу глобалног пројекта "Јужни ток", што је потврђено и у данашњим разговорима.

"Када се формира та нова фирма, онда ће Република Српска имати прилику да са `Гаспромовом` фирмом, која врши продају гаса, направи уговор о дистрибуцији гаса и обезбјеђењу количина гаса за Српску", рекао је Додик.

Предсједник Српске је истакао да нема дилеме да ће се градити крак гасовода у Републици Српкој који ће ићи из Србије и ући у Српску на новом улазу око Бијељине, на локација која ће се утврдити, а затим даље према Бањалуци до Новог Града.

Додик је оцијенио да је битно рјешавање проблема крака гасовода који ће ићи од Батајнице код Београда до уласка у Српску, те да је договорено да ће то питање рјешавати "Србијагас", "Гас Рес" и "Гаспром".

"Раније у састанцима двије владе, а и у оквиру Савјета за провођење специјалних веза, утврђен је политички став и дата подршка оваквом рјешењу. Све то скупа говори да се овом пројекту прилази веома озбиљно и да у том погледу неће бити застоја", додао је Додик.

Предсједник је рекао да се у марту очекује долазак оперативаца из "Гаспрома", који ће у Бањалуци радити на прецизирању детаља уговора, а да је Милер потврдио да ће доћи у Бањалуку када се буде потписивао комерцијални уговор о гаранцијама за гас за Српску.

Додик је истакао да је ово један од значајних дана за Српску, имајући у виду потврде које су данас добијене у вези реализације пројекта.

"Имати гас као енергетски ресурс представља стабилну и сигурну енергетску будућност. С друге стране, гас је еколошки чист, не загађује животну средину и омогућава пребацивање привреде и становништва на кориштење гаса", навео је Додик.

Предсједник Српске је оцијенио да су данашњи разговори били веома успјешни, напоменувши да је током сусрета са Милером потврђено опредјељење руске стране и да се граде двије термоелектране на гас у Српској.

На састанку са представницима "Гаспрома" било је ријечи и о топланама у Бањалуци, Добоју, Бијељини и Брчком, које ће се наћи на поменутој траси, како би се обезбиједиле додатне количине гаса и ријешило питање снабдијевања ових заједница.

"Било је ријечи и о могућој реконструкцији термоелектране 'Угљевик 1', која има застарјелу технологију, о чему се мора водити рачуна", рекао је предсједник Српске.

Додик је додао да је договорено да се, када дође вријеме, та електрана "пребаци" на гас, што ће обезбиједити одржавање радних мјеста и енергетску стабилност не само Угљевика, него и цијеле Српске.

Он је закључио да Српску чека не само изградња гасовода, него и секундарне мреже за гријање градова, индустријских капацитета, напомињући да ће у Бањалуци у наредних мјесец дана почети и оперативне активности на изградњи мреже дистрибуције за гас, што би требало да буде завршено када гас дође до Српске.

"Они који добро мисле Републици Српској морају данас да буду задовољни јер је Српска, уз велико разумијевање руских партнера, осигурала нешто што ће у будућности сигурно обезбиједити енергетску стабилност и нова радна мјеста", истакао је предсједник Додик.

(Срна)

 Милорад Додик: Руски "Зарубежњефт" жели обнављање рафинерија у РС
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
субота, 09. фебруар 2013.

БАЊАЛУКА – Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да су представници руске компаније „Зарубежњефт” потврдили да желе да наставе пројекте ревитализације Рафинерије нафте у Броду и Рафинерије уља у Модричи.

Додик, који се данас у Москви састао с новим директором „Зарубежњефта” Сергејем Кудрјашовим, рекао је да је потврђено заједничко опредељење за успех пројеката у вези с рафинеријама нафте и бензинским пумпама у Републици Српској.

Како су пренели бањалучки медији, Додик је рекао да је на састанку разговарано и о могућности да се „на бази одређених продуката сирове нафте организују неке додатне производње у Републици Српској, на пример, у области петрохемије”.

Он је најавио да ће о томе бити више речи крајем марта, када би директор „Зарубежњефта” са сарадницима требало да посети Бањалуку.

„Важно је да смо чули потврду успешног наставка сарадње на ревитализацији рафинерија у Броду и у Модричи. Постоји велики интерес и оптимизам што се тиче руске стране у вези реализације тог пројекта”, казао је Додик.

Према његовим речима, и руски министар спољних послова Сергеј Лавров, с којим се јуче састао, готово у детаље је упознат о том пројекту и местима где се налазе рафинерије.

„Очигледно је да и највиши врх руске власти има довољно информација о том пројекту који је за нас стратешки важан, а видљиво је да је и за руску страну један од приоритета на том простору”, додао је Додик.

Председник РС се данас састао и с групом чланова руске Думе, које је предводио председник Либерално-демократске партије Владимир Жириновски.

Додик се састао и са инвеститорима који траже могућности за улагање у РС, чиме је завршио своју дводневну посету Москви.

(Бета)

Шта мислите да ли ће икада бити попис и колико има Срба у БиХ?

Pa mora biti popisa, a nece se desiti nikakva spektakularna promena u odnosu procenata stanovnika u odnosu na popis iz 91...

ja bih rekao da će biti više srba nego 91' jer se dosta izbeglog naroda iz Krajine sjatilo u RS, a drugar kaže da je Banjaluka itekako porasla množe se ljudi