Reporteri Glasa u Orašcu, gde je proslavljeno Sretenje Gospodnje i Dan državnosti

Moderna Srbija napred - ostali stoj!

Političari konstatovali da smo pune 203 godine moderna država. Istovremeno, policija neumoljivo gurala narod: "Ajte nazad!"

Predanje kaže da je neki Turčin zanoćio u kući Petra i Marice Petrović, baš u noći u kojoj je rođen budući vožd. Kada se izjutra, sav preneražen, Turčin probudio, nije mogao a da ne kaže da je sanjao najteži san u životu. Ispostavilo se kasnije da je Turčin, u stvari, sanjao budućeg vođu Prvog srpskog ustanka Đorđa Petrovića.

Moderna Srbija danas, bar prema rečima predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Koštunice, izrečenim juče u Orašcu, ulazi u 203. godinu postojanja. Koštunica je sa nekoliko ministara prisustvovao obeležavanju Dana državnosti, na Sretenje Gospodnje. Rame uz rame, stajali su Miroljub Labus, Dragan Jočić, Zoran Lončar, Radomir Naumov, Zoran Stanković, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Vojske. I Matija Bećković, kao član Krunskog saveta. Orašac, na Sretenje 1804. godine, mesto je odakle je započeo ustanak, paljenjem turskog hana 1804. godine. Miloš Obrenović je 1835, takođe na Sretenje, proglasio prvi srpski ustav. Kako reče premijer, Karađorđe i Miloš, stvarajući modernu srpsku državu, držali su se, pre svega, pravde - boreći se protiv sile.

Tiskala se masa sveta juče oko improvizovane bine i tribine za "viđenije" goste. Policija i obezbeđenje gurali su narod, uz: "Ajte nazad!", i bili pri tom neumoljivi.

"Morate još unazad, bina se ne vidi, smetate ovde". Dok jedan grlatiji iz mase nije zavapio: "A da mi odemo, ako vam smetamo?"
Kada je na binu kročio potomak Đorđa Petrovića, Aleksandar Drugi Karađorđević, začulo se iz iste mase: "Živeo kralj!". Ne znamo šta su poštovaoci mogli da pomisle kada se prestolonaslednik malkice zabunio, čitajući pripremljeni govor: "Nikada više ne smemo dozvoliti da Srbija dođe u položaj u kojem ne sme da bude Crta se mora podvući - da ne bismo brukali pre, preprekede, predeke" (misleći, verovatno, na pretke).

Dok su čekali na dolazak zvaničnika, pažnju je privukla grupa mladića sa srpskom zastavom.
Neko je primetio: "Evo i četnika!" LJubomir, jedan od njih, reče da ne žele oni da ih iko "ograničava", nisu članovi nijednog udruženja, partije. Prosto, srpski mladići, "varošani iz Aranđelovca" koji se okupljaju i kad idu u crkvu.

I vole ljudi šajkaču! I ne propuštaju Sretenje. Prošle nedelje išli su, pričaju, "bubom" do manastira Banjska. Sledeće nedelje biće ko zna gde.

Ustanici su se te 1804. zakleli pred protom Atanasijem Bukovičkim: "Ko izdao, izdalo ga telo, poželeo poći, al' ne mogao. U kuću mu se ne javljalo ni staro ni mlado. Od ruke mu se sve skamenilo, u toru mu ovce ne blejale, u oboru mu krave ne rikale. Da bog da da se u sinji kamen pretvorio, da se drugi na njega ugledaju. Ne bio srećan, ni dugovečan, niti lica Božjeg ikad video".

Episkop šumadijski Jovan služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u crkvi u Orašcu, posle koje je održan i pomen Karađorđu i ustanicima u Marićevića jaruzi. Na spomenik voždu položeni su venci. Počasna garda ispalila je potom nekoliko plotuna u vazduh. Iza okupljenih kamermana začulo se, kada su gardisti nanišanili: "Gde ćete u Karađorđa?!"

No, kojekude, "promašili su ga", ali, kako reče jedan dečko, "pogodili su ono drvo kod spomenika".


Izvor: Glas Javnosti \ Jasna Vučić,Foto: Miloš Rafailović