Reporteri Glasa na 53. međunarodnom sajmu numizmatike, među zaljubljenicima u novac koji se kupuje

Od Aurelija do Alije Sirotanovića

Ovde teško može da prođe nešto skuplje od 500 evra. U kolekcijama srpskih numizmatičara ima vrednih primeraka, ali se ti komadi od 20.000 evra pojavljuju u Minhenu, Cirihu i Londonu

Dok ostatak sveta pare čuva po slamaricama i koristi ih isključivo za "ne daj bože"-znači za hleb i mleko, poseban soj ljudi ih štedi da bi njima kupovao - novac. I nema tog hleba, dečje ekskurzije ili rođendana zbog kog će numizmatičar suzbiti taj trans koji oseti onog trena kad na nekoj aukciji ugleda sjaj starinskog novčića, koji u svojoj kolekciji nema. Gadna je to zaraza, kaže Rista Miletić iz Srpskog numizmatičkog društva. Jer, numizmatičar ne kupuje parice zato što se nada zaradi, nego zato što voli da novčiće svakog dana zagleda, prelistava, premešta po klaseru iz jedne pregrade u drugu i divi im se. A, pravi numizmatičar ne prodaje svoju kolekciju čak ni kad nema šta da jede.

- Mene su tako zamolili da na jednoj aukciji kupim novčić, kao uslugu nekom numizmatičkom društvu. Sećam se, bio je to novčić iz 160. godine naše ere, sa likom rimskog imperatora Marka Aurelija, jednog od retkih intelektualaca na rimskom tronu. Mesecima je stajao kod mene i tako sam se inficirao. Od tad ne znam koliko ih je prošlo kroz moje dlanove - priča Miletić.

Numizmatika u Srba ima i te kako dugu tradiciju. Srpsko numizmatičko društvo ove godine slavi 50 godina i sada ima oko 700 aktivnih članova.

- U Srbiji su zastupljene sve numizmatičke discipline, kao i faleristika, koja se bavi medaljama, plaketama i ordenjem. Na našim izložbama može se videti sve - od prvih početaka kovanja novca u 7. veku pre nove ere, do danas. Znači, antička Grčka, Rim, Mesopotamija, Egipat, period od Oktavijana Avgusta do propasti Rimskog carstva, Vizantija i moderna numizmatika od otkrića Amerike do danas. LJudi najčešće skupljaju novac iz država iz bliskog okruženja, pa je u našim kolekcijama najviše novca iz Austrougarske, Mađarske, Bugarske, kao i iz nemačkih gradova i provincija. Mada, postoje univerzalne numizmatičke oblasti, koje su svima zanimljive i svugde imaju prođu, poput Rima i numizmatike Judeje. Sa papirnim novcem je identična stvar, s tim što postoje kolekcionari koji skupljaju samo određene apoene. Na primer, od 100, nebitno da li dolari, forinte, dinari... - kaže Rista Miletić, a u isto se i sami uveravamo kratkom šetnjom po 53. međunarodnom sajmu numizmatike.

Našlo se tu svega i svačega - rimskog novca, akcija Pirotske trgovinske-zanatske banke, istrošenih halo kartica, ordenja s radnih akcija, papirnih banknota kraljevine Jugoslavije, Titovih bista... Pa čak i svežih, očuvanih i nesavijenih šuški od 500 i 1.000 dinara, ali i onih antologijskih, sa likom Alije Sirotanovića.
      

POLA PERPERA OTIŠLO ZA ZUBE

Sećaju se mnogi primera čoveka koji je na jednoj aukciji antikvara na prodaju ponudio vredan crnogorski perper, ali samo polovinu. Objasnio im čovek kako ga je isekao u vreme one najveće krize, kad je radio zube. A da nije, mogao je celoj familiji da odradi celu vilicu, jer da je bio ceo, vredeo bi oko 10.000 evra. Najgore je, kažu numizmatičari, kad čovek nije svestan koju vrednost poseduje, pa vredan novčić proda kao zlato. Pa tako, umesto 200 evra za komad dobije samo 40. Ali, kaže Miletić, u svakom poslu se plaća neznanje.
      
   
   

Na našim izložbama se, objašnjava "doktor za parice", pojavljuju primerci različitih kvaliteta, od nekropola čija je vrednost nula, do novca prvog kvaliteta. Po kvalitetu oni mogu parirati primercima sa svetskih izložbi, ali ne i po retkosti.

- Ništa čudno, jer s obzirom na prosečna primanja, ovde teško i da može da prođe nešto skuplje od 500 evra. A, nije da u kolekcijama naših numizmatičara nema vrednih primeraka, samo se ti komadi od 20.000 evra pojavljuju u Minhenu, Cirihu, Londonu... Posebno što se ti ekstra komadi uglavnom generacijama čuvaju u porodičnim zbirkama - priča Miletić.

Mada, kaže on, ljudi često misle da poseduju basnoslovno bogatstvo, iako pare ne vrede ništa.
- Često tako putuju u Tursku ili Tunis i onda im neko tamo uvali novčiće za koje oni misle da su rimski. Plate ga po par stotina evra, a kad ga donesu na procenu, ispostavi se da je reč o kopijama od dva ili tri evra.

Dođu, pa se razočaraju, jer su mislili da od toga mogu da kupe auto. Ili dođu sa novčićima koji su, doduše, autentični, ali im je cena simbolična. Jer, vrednost određuje to koliko je dugo vladar bio na vlasti, jer kao je bio dva meseca, za to vreme nije mogao puno toga da iskuje. A, ako je i iskovao, to onda mora da bude u prvom kvalitetu - da komad nije izlizan ili oštećen, da se dobro čita i prednja i zadnja strana, pa koja je predstava na reversu - da li je to neko božanstvo, grad, hram... - priča Miletić, dok se Kosta Stoimov iz Pančeva žali kako mu rabota ide slabo.

Kaže, dok platiš sto i ulaznicu, već si potrošio više nego što možeš da zaradiš.
- Slabo je, nema stranaca... Ja sam godinama bio filatelista, ali ni to već godinama ne ide. Osamdesetih je bilo posla i te kako, a sad za markice ne mogu ni 25 odsto od kataloške cene da dobijem. Numizmatikom se bavim poslednjih 12 godina, a ovde, uglavnom, izlazim sa nekim primercima koje sam kupovao onako na preskok, dok je bilo para. Ali džaba. Evo, vidite, na ove srebrnjake sa mediteranskih igara iz 1978. godine je svojevremeno otišlo pet mojih plata. Sad ih već šest meseci iznosim, svi zagledaju, ali niko da kupi - žali se čika Kosta.


Izvor: Glas Javnosti \ A. Klarić-Žak