Reporteri Glasa proveli noć sa patrolom saobraćajne policije na Ibarskoj magistrali

Joj, bate, nemoj, umreo mi je teča

Vodnicima Saši Bogdanoviću i Bobanu Mićiću vozači svašta pričaju kad ih zaustave - jedni tvrde da je radar pokvaren, a drugi prete. Doduše, najviše je onih, koji su svesni da su počinili saobraćajni prekršaj

Srebrnasti "mercedes" brisao je drumom, a onda je vozač ugledao patrolu policije. U punoj brzini, smotao je volan udesno i uz škripu guma uleteo u zemljano dvorište jedne kuće. Prašina se još nije slegla, a sumanuti vozač "okovan" zlatom iskočio je iz svog "lepotana", desnom laktom se naslonio na krov, a levom rukom se mašio za džep. Nekoliko trenutaka kasnije, policija ga je zatekla kako, naizgled nonšalantno, razgovara mobilnim telefonom, dok je njegova dvaput mlađa saputnica, duboko zavaljena u sedište, nervozno palila cigaretu.

- Pobogu čoveče, šta to radite - uzviknuo je policajac.
- Čekam prijatelja - uzvratio je vozač.

- Ma, kakvog prijatelja. Zašto ste pobegli kada ste nas ugledali? - upitao je policajac.
- Nisam pobegao nego sam skrenuo u dvorište mog poznanika - nevešto se pravdao upitani.

- A, kako se zove taj vaš poznanik? - nastavio je policajac.

- Milan - kao iz topa odgovorio je vozač "mercedesa".
- Ovde takvog nema, nego vadite dokumenta i kažite zašto se prekoračili brzinu za skoro duplo od propisane - naredio je policajac, a onda je usledio pretres vozila i putnika, alkotest i kažnjavanje nesavesnog vozača.

Ovo, međutim, nije scena iz nekog akcionog filma, već samo jedna od silnih dogodovština pripadnika saobraćajne policije MUP Srbije. Dok smo sa vodnicima Sašom Bogdanovićem i Bobanom Mićićem krstarili Ibarskom magistralom, načičkanom kafanama i na pojedinim deonicama osvetljenom kao Las Vegas, dvojica policajaca pričali su nam o svom radu.
Rekli su da u saobraćajnoj policiji rade duže od 15 godina i da redovno patroliraju svim magistralnim putevima na teritoriji Beograda, ali su napomenuli da su im najteže smene baš na Ibarskoj magistrali.

- Put je krivudav, a kolovoz klizav i kada je suv. Kada ga orosi kiša, gori je od leda. Većim delom trase nižu se naseljena mesta, pa je brzina ograničena na 60 kilometara na sat. Međutim, vozači to ne poštuju. Zbog toga su na ovoj magistrali saobraćajne nesreće postale crna svakodnevica - ispričao je vodnik Saša Bogdanović.
Objasnio ja da patrole saobraćajne policije danonoćno krstare ovom magistralom i da u toku smene postavljaju zasede i kontrolišu saobraćaj i brzinu vozila na desetak i više lokacija. Nekada policijska vozila, preventivno postavljaju na izuzetno osvetljenim mestima, tako da ih vozači mogu ugledati i sa kilometar udaljenosti i smanjiti brzinu.
      
CRNA SERIJA

Za samo godinu i po dana u saobraćajnim nesrećama na Ibarskoj magistrali izginulo je 18 osoba, dok je 83 teško, a 110 lakše povređeno. Crna serija ne jenjava u odnosu na prethodne godine, pa je ova saobraćajnica još pre nekoliko decenija s pravom nazvana "magistrala smrti". Pripadnici saobraćajne policije kažu da su 90 odsto nesreća prouzrokovali prebrza vožnja i suluda preticanja, često i preko pune linije. Zbog toga su udvostručene patrole ovom deonicom.      
   
   



- Nije sve u kažnjavanju, ali ima dosta drskih vozača. Vide patrolu, ali ne haju za to već i dalje stiskaju po gasu. Računaju da tu stojimo tek tako, a mi ih sve vreme snimamo radarom. Imamo aparate čiji laserski zrak može da gađa i na dva kilometra, mada je optimalna daljina oko 800 metara. Kada ih zaustavimo, počinje cirkus: " Zašto ste baš mene zaustavili", " Ma nisam vozio toliko, koliko radar pokazuje, to je nameštaljka", " Što ne jurite kriminalce, već proganjate pošten svet". Kada vide da ništa ne pali, često sledi finale u stilu: "Znate li vi ko sam ja. Sad ću da okrenem telefon i da sredim da te bace na raskrsnicu, pa ćeš do penzije da regulišeš saobraćaj" ili " J.... te onaj koji te je postavio ovde". Doduše, najviše je onih, koji su svesni da su počinili saobraćajni prekršaj, pa mirno, uz izvinjenje, čekaju da im rebnemo kaznu. E takve, ukoliko nisu kardinalno premašili dozvoljenu brzinu, najčešće opomenemo i pustimo da nastave putovanje - umešao se u razgovor policajac Boban Mićić.
Prema njegovim rečima, Vojvođani su najkulturniji vozači, dok su Romi pravi cirkuzanti kada ih policija zaustavi. Najčešće odmah počnu sa pričom: " Joj bate, nemoj molim te da me kazniš, umreo mi je teča pa žurim na saranu. Ajde, živ mi ti, pusti me da si idem". Tokom noći naši domaćini su zbog prekoračenja brzine zaustavili su više od stotinak vozila. Krajnje ljubazno obraćali su se vozačima i bez ijedne suvišne reči, a kamoli povišenog tona odradili svoje. Kasnije smo čuli od nekoliko vozača da je takvo ponašanje praksa skoro svih saobraćajnih policajca koji "pokrivaju" deonicu od Beograda od Lazarevca.
B. Dodoš
FOTO: RAJKO RISTIĆ

Izvor: Glas Javnosti