Reporteri Glasa na Sajmu "kinder" igračaka, održanom juče u Beogradu

Hobi u čokoladnom jajetu

Retki primerci dostižu cenu i do 750 evra!

Može se reći da su svi sakupljači "kinder" igračaka isto startovali. Deca su bila mala, kupovali su im slatkiše, uz njih su počeli da sklapaju igračkice, deca su porasla, igračke ih više ne zanimaju, a pasioniranim "kinderašima", serije i serije nizale su se u kolekcije. Vremenom su prepoznavali sebi slične. Upoznali su se kod Delijske česme, gde su neka deca razvijala biznis, trgujući kinder iznenađenjima. Bilo je razumljivo da će, po principu "zajedno smo jači", po uzoru na strance, i srpski kolekcionari "kinder" igračaka osnovati udruženje, koje za sada broji 135 članova, a sedište im je, gde bi drugde, nego u prestonici.

Advokat Bogdan Vla juče je, sa još tri prijatelja, zapucao iz Novog Sada na mini-kinder sajam, koji je održan juče u Beogradu.

- Ma ja sam samo hteo da dovedem kuću u red. Deca su bila mala, igračke na sve strane, pa sam im predlagao da ih, kao, skupljamo. Jedna po jedna igračka ređale su se na polici. Klinci su odrasli, a ja sam pronašao sebi hobi. Ima mnogo pasioniranijih kolekcionara od mene jer ja nikada ne bih dao više od deset evra za igračku, a vidite da neke koštaju i do nekoliko stotina - pokazuje sliku nekog aviončića u "kinder" katalogu, koji staje 150 evra, a onda lista malo napred gde su serije iz osamdesetih i prstom upire u pravo kinder blago - Štrumfetu u kućici i u dečaka s patkom, trostruko vrednije od aviona. Tu je i Pumuklić iz 1983. godine kome je cena 750 evra, samo zato što u rukama drži kišobrančić.

- Ono što me strašno nervira je ponavljanje serija. Ranije su bile dve vrste igračaka za istočno i za zapadno tržište. Od kada se proizvode iste za ceo svet dolazi do toga da često nailazimo na iste primerke, ili na replike- govori Vla, dok njegov prijatelj Robert ukazuje na znatno veće muke "kinderaša" - pojavu falsifikata.

- Često putujem po svetu i posećujem strane kinder sajmove koji su mnogo veći. Tamo nema ovoliko dece, uglavnom bake i deke, jedva se drže na nogama, a svako skuplja svoju zbirku, bez obzira na to što su u istom stanu. I tamo su "kinderaši" baš u frci zbog falševa, pa su proizvođači obeležili u katalozima, koji primerci se falsifikuju. Tako smo upozoreni, a srećom postoje lampe, pod kojima originali zasvetle i tako otkrivamo koje igračke nisu originali.

Robert nagađa da se "prevare" štancuju u Nemačkoj, dok neki kolekcionari sumnjaju na Kineze. On je postao kolekcionar kada je prestao da puši. Umesto cigareta, kupovao je jaja i ovu praksu nastavlja već pet godina, tako da je zasada sakupio oko dve i po hiljade različitih "kinder" igračkica.

Većina "kinderaša" u gomilanju raznobojnih, minijaturnih marsovaca, duhova, kamiona na rasklapanje, žaba na skakaonici, u opsesivnom traganju za "samo još jednim" primerkom iz serije vidi hobi, dok je za Dušana, inače inženjera informatike ovo postao biznis.

- Danas sam uložio oko 100 evra, ali ću već sutra kada pošaljem seriju zaraditi trećinu više- govori "kinder" diler i dodaje da je njegova mesečna zarada uvek duplo od uloženog.

- Znam jednu ženu, e ona je baš profi u ovome. Radila je kao sekretarica. Iz hobija postala je kolekcionar, a onda je dala otkaz i sada živi od trgovine igračkicama. Mada, nisam ni ja loš, svi me znaju, pa ne moram da trgujem sajamski, nego sve obavljam preko Interneta - kaže Dušan, dodaje da mu male muke predstavlja carinjenje "kinder" iznenađenja, ali nijedan posao nije savršen.

Dušan nikada neće prodati Mažestika, iz serije Asteriksa, koji je, kako kaže, preživeo vlasnikovih pet-šest selidbi po zemlji i van nje i draži mu je i od primeraka iz prve "kinder" serije.

- Prvo "kinder" jaje nastalo je za katolički Uskrs 1974. godine. Proizvela ga je italijansko-nemačka korporacija "Ferero". Tada je motiv serije bio naravno religijske prirode, s motivima ovog hrišćanskog praznika. Jaja su bila znatno veća od ovih standardnih i u toj veličini sada se prave samo za Božić i već pomenuti Uskrs. Čovek koji je tada napravio ovu čokoladu sa igračkom u kapsuli konstatovao je da bi deci svaki dan trebalo da bude praznik i tako je počela izrada "kinder" jaja u velikim količinama - priča istorijat ovog kolekcionarskog fenomena Miroslav Žunjić, doktor, sakupljač i počasni zamenik predsednika srpskog udruženja "kinderaša". NJegova kolekcija zasada broji preko dve hiljade različitih primeraka, a zahvaljujući prijateljima košarkašima KK " Beograd", s kojima putuje po Evropi, nema problema da dođe do retkosti, zbog kojih njegova raznobojna zbirka raste iz dana u dan.

- Oni su sladokusci, ja nisam, pa smo tako postigli kompromis, dok se oni zaslađuju čokoladnim jajima, ja listam kataloge, beležim šta mi još fali - srećan je Miroslav zbog ovog spoja lepog, korisnog, prijateljskog, zabavnog i ko zna, možda je baš to formula za građenje kolekcije od 16.000, koliko je do sada različitih igračaka proizvedeno.
Ivana Vranešević,Foto: Miloš Rafailović


Izvor: Glas Javnosti

Budale...