Reporter Glasa obišao poznata mesta na Azurnoj obali, Nicu, Kan i Monako

U Monte Karlu je sve moguće

Pored čuvene kockarnice "Paris" i hotela gde odsedaju poznate ličnosti, u ovom mondenskom mestu mogu se videti luksuzni apartmani, plaže i parkovi, sve podignuto na nivo elite koja tu boravi

Azurno plavo simbol je čistote, otvorenosti, bistrine. Fantazija "običnog čoveka". Nepregledno plavo prostranstvo i šum talasa koji potpuno zasenjuju duh. Ipak, putovanje duž Azurne obale nosi sa sobom niz fascinantnih slika i ličnih doživljaja, svega što čini ovaj mondenski deo sveta.

Kan - u znaku festivala
Površni pogled na ovaj primorski gradić odaje utisak da je u njemu sve u službi čuvenog filmskog festivala, koji je glavna kanska atrakcija. Čak i na fasadama pojedinih zgrada mogu se prepoznati naslikani junaci poznatih filmova. Centralni položaj zauzima "Grand auditorijum", festivalska palata, gde se tradicionalno održava Kanski festival, okružen nizom betonskih ploča sa otiscima šaka dobitnika "Zlatne palme". Duž čitave obale nižu se ekskluzivni hoteli i restorani, poznati uglavnom po gostovanjima slavnih ličnosti iz sveta filma. Ali, poseban šarm ovog mesta otkriva se više u sporednim ulicama i okolini sa mirisom lavande, nego u tom spektakularnom delu. Ulica svetog Antona vodi do veličanstvene tvrđave, sa koje se vidi luka i skoro ceo Kan. Ušuškan u ovoj uličici nalazi se i najstariji kanski restoran iz 1860. godine "Auberge Provenćale". Zanimljivo je i to da jedna od kanskih ulica nosi naziv Srpska ulica.

Azurni ritmovi u Nici
Nijanse Sredozemnog mora u Nici naglašene su belim peskom, a tako dobijen kontrast, ne samo da opravdava naziv Azurne obale, već potpuno obasjava grad. Englesko šetalište, koje se proteže duž plaže, danju pulsira pod naletima turista, sportista, šetača, a za romantičare i starije građane tu su klupe sa pogledom u plavi beskraj. Na kraju šetališta, nad obalom, uklesan u ogromne stene nadvija se spomenik žrtvama Prvog svetskog rata, koji za Francuze ima skoro mitsko značenje. Svakog dana, u 12 časova, Nicom odjekne pucanj topa u znak sećanja na ovaj događaj. Spomenik boginji pobede sija se pod svetlošću ovog grada.

U Nici se nalazi i Ruska pravoslavna crkva za koju se smatra da je najlepša van granica Rusije. Specifična je po tome što su zlatni krstovi na vrhovima kupola zabodeni u polumesece, što predstavlja simbol pobede hrišćanstva nad islamom. Verovatno nije slučajno da je neposredno pored crkve izgrađena kuća u tipičnom islamskom stilu. Ipak, Nica je grad koji prvenstveno odaje utisak slobode. Isprepletane, šarene ulice, pune su lokala, radnjica, poslastičarnica pune ljudi. Noću, međutim, kada se azurno pretopi u crno, jedini aktivni stanovnici Nice koji se mogu susresti su Arapi, prostitutke i klošari. Tu je inače, opšteprihvaćen stav da svako ima prava na svoj način života, a odbrana tog prava ide dotle da policija interveniše ukoliko je nekom klošaru ugroženo njegovo stalno "mesto boravka".

Monako, kneževina želja i kocke
Činjenica da je površina ove kneževine na obali Ligurskog mora tek 1,5 kilometar kvadratni samo daje naglasak kompleksnosti Monaka u kome sve deluje skladno upakovano. U Monaku se nalazi slavni Okeanografski institut sa ogromnim akvarijumom, u kome je izložen veliki broj retkih morskih vrsta i zbirka sredozemnog rastinja. U blizini je i spomenik princu Albertu koji je predstavljen kao kapetan broda, koji se čvrsto drži u kormila u oluji (što je prilično neobično ako se ima u vidu priča da je Albert imao morsku bolest). Na putu do kneževskog dvorca iz 13. veka, odakle državom upravlja dinastija Grimaldijevih, prolazi se pored fontane želja, sa zlatnim ribicama, blistavom vodom i zelenilo koje je uokviruje. Dvorac, koji je postavljen u centralnom delu, uzdižući se iznad modernih građevina, čuvaju gardisti u uniformama. Monte Karlo, luksuzni deo Monaka, poznat je kao mesto gde je sve moguće. To se naravno prvenstveno odnosi na kocku. I zaista, centralni deo Monte Karla pokrivaju čuvena kockarnica "Paris" i hotel u kome odsedaju predstavnici svetskog krem društva.

Da je sreća vrlo relativna stvar, pokazuje i činjenica da je u kockarnici u krajnje beznadežnom slučaju moguće iznajmiti "sobu za 300 evra", sobu za samoubistvo. Ostatak Monte Karla čine luksuzni stanovi, plaže i parkovi, sve podignuto na nivo elite koja tu boravi, a opet sve sa izvesnom dozom praznine, sterilnosti. Ili, možda mi samo ne umemo da osetimo pravi duh Monte Karla.


Izvor: Glas Javnosti \ Ana S. Kalaba