Reporter Glasa jedrio Jadranskim morem od Herceg Novog do Bara

Fali more, drž' se kopna

Za prognozu je uvek najbolje pitati ribare, jer svako mesto ima svoju mikroklimu. Oni sve znaju i mnogo su precizniji od meteorologa, tako da se pomorske radio vesti slušaju reda radi

Prvo što moraš da naučiš je - ne protiviti se moru. Ako se dešava nešto što nismo predvideli, kao što su neverini, male oluje koje se stvaraju na uskom prostoru i traju samo jedan sat, treba da plovimo dalje od obale. Neverin je sposoban da za to kratko vreme napravi totalni ršum. Ona stara pomorska "'Fali more, drž' se kopna", ne važi za jedriličare - objašnjava mi Vukan, prvi put u ulozi kapetana, osmometarskog jedrenjaka "Galije", dok ću ja, po svemu sudeći, dobiti poziciju prvog (i jedinog) mornara ove kratke plovidbe.
Za prognozu je uvek najbolje pitati ribare, jer svako mesto ima svoju mikroklimu.

- Oni sve znaju i mnogo su precizniji od meteorologa, tako da ćemo pomorske radio vesti slušati reda radi. U Bigovu sam naišao na nekog starca, bacio je samo nekoliko pogleda prema oblacima, ponovo spustio glavu ka svom ulovu, koji je vadio iz mreže i tako bez ikakve škole istumačio kakav vetar mogu da očekujem - prepričava Vukan svoja iskustva, dok objašnjava kako napraviti osnovni čvor, kojim će osigurati bove da barka ne bi udarala o mol, kada se budemo vezali.

Novoproklamovani kapetan odmah je rešio da počne sa obukom prvog oficira palube, spremnog da savlada tehniku kretanja uz pomoć vetra i talasa. Ugasili smo motor.
- Čvrsto motaj konopac oko levog vinča, a onda ga polako otpuštaj - i prema kapetanovim uputstvima flok (sporedno jedro) bi razapet. Onda silazi u kokpit da unese dnevne parametre u svoj dnevnik.

"Greben anticiklona sa zapada polako jača. Mogući udari tramontane, 30 do 38 čvorova. Na severnom Jadranu bura. Patrola u potrazi za nestalim licima - da javimo ako nekoga primetimo! Delfini na oko 40 metara. Spinaker razapet na minimalni vetar. Talasi tri, vlažnost, pritisak, temperatureÖ" - sve je zabeleženo.
Pre sumraka stižemo do kotorske luke, gde ćemo prenoćiti ukoliko ne moramo da platimo vez.

- Koliko ostajete? - odmah ih je pitao zaposleni u luci.
- Rano ujutru idemo u Morinj - odgovara Vukan.
- Onda vas nisam ni viđeo, 'aj laku noć - darežljiv je lučki radnik, prema posadi "Galije", uparkirane pored "Odiseja", sajber jedrenjaka od 30 metara, koji deluje kao da su mu jedra prošarana zlatnim nitima i kao da mu je korito od slonove kosti.

- To ti je sada sport za domaće fensere i strane penzionere. Jedra ne razapinju, motor ne isključuju - kritikuje kapetan kvazijedriličare. - Hrvati to sjajno umeju da iskoriste. Dođeš u neko mesto i misliš da niko nikada tu nije kročio, stenovita obala i visoka borova šuma, kad ono prilazi ti patrola. Samo za bacanje sidra traže ti minimum 100 kuna. U Crnoj Gori je potpuno različita situacija, iako je ovde nautički turizam nerazvijen, niko te ništa ne pita. Ali najbolje od svega u životu na barci je što ti ne treba nikakva viza, sve luke su ti pristupačne - obećava kapetan avanture i druženje sa atmosferskim silama, dok meni stene, neverini i nepredvidivi talasi dobijaju obličje Skile, Haribada i prepredenih sirena, koje su toliko namučile Homerovog junaka.

San na brodu, lično sam se uverila, razlikuje se od svakog doživljenog do tada. Jedriličari (oni koji su shvatili da je morska bolest izmišljotina uplašenog uma) nikada nisu doživeli insomniju. Istog trenutka kada otvoriš oči, čio si i odmoran. Nema tu mesta za pospanost i mamurluk. Ako se budiš u čistoj morinjskoj luci, umesto umivanja, popneš se na pramac brodića i skočiš na glavu. Potom sledi kafa servirana na palubi i novi dan potrage za vetrom i talasima je počeo.

Drugog dana razapeli smo glavno jedro. Eol (mitski čuvar vetrova) bio je darežljiv, pa je od 10 sati sve do uveče duvao maestral.
- Uživaj, ovo je najbolje što je moglo da nam se desi, jer ovaj vetar je idealan. Puše ravnomerno i nikada nije olujan - zahvalan je kapetan, dok mi objašnjava, kako su gradovi u primorju tako pravljeni da kroz ulice duva ovaj blagonakloni vetar, dok bura i jugo ne mogu da prođu. Plovidba je nastavljena.

Uputili smo se ka ostrvu Mamula, starom zatvoru, koji su zaposeli galebovi. Tu ćemo se kupati, a potom malo uz jedra, malo uz pomoć motora otići u Perast, koji smo odredili za konačenje.
- Ne moramo da brinemo. Grci i Rimljani tako su zidali gradove da se od Ulcinja do Istre nalazi luka na svakih 10 do 15 nautičkih milja. Toliko su stari jedrenjaci prelazili dnevno, mi smo malo modernizovani, pa ćemo stići pre mraka - kapetan je sve isplanirao.


Izvor: Glas Javnosti \ Ivana Vranešević