Remek dela propala u memli
M. PETROVIĆ, 21.07.2008 19:50:40   


Slike su zatečene u očajnom stanju
PRIČE koje su kružile Beogradom razoružavale su svaku nadu da će se u zaveštanoj kući slikara Petra Lubarde naći bilo šta od njegovih umetnina. Ipak, stručna Komisija za popis predmeta u njegovom ateljeu je u ponedeljak pri ulasku u vilu na Dedinju, prvu posle smrti njegove supruge Vere Lubarde, pronašla njegova 23 dela. U unutrašnjosti veoma zapuštene kuće pronađeno je još 14 neidentifikovanih platana, za koje Komisija nije mogla pouzdano da kaže da ih je naslikao Petar Lubarda.
Osam članova stručne komisije, u zaštitnoj opremi „od glave do pete“, započelo je u ponedeljak u prepodnevnim časovima popis umetničkih dela nad kojima je grad Beograd stekao pravo korišćenja 1974. godine. Osim članova komisije, među kojima su bili predstavnici Kuće legata, Muzeja grada Beograda i Gradskog sekretarijata za kulturu, vilu su u ponedeljak „opsele“ i građevinske inspekcije i radnici gradskog „Zelenila“.
- Nismo smeli da uđemo u desno krilo kuće i podrum zbog obrušavanja - kaže jedan od konzervatora Mila Popović-Živančević. - Jedini prostor, koji je čist je Petrov atelje. Tu smo otkrili 23 slike. Na drugom kraju kuće nas je zateklo znatno lošije stanje, ali i još 14 dela, koje tek treba identifikovati. Osim toga, pronašli smo Petrov radni pribor, francuske i italijanske majolike i nekoliko komada antikvitetnog nameštaja. Nastavićemo da pretražujemo svaki kutak vile. Bukvalno, moramo da pretresemo i đubre, jer je moguće da se u njemu nalazi neki zgužvan crtež ili skica.
Slike će biti prebačene u privremeni karantin, gde će na pravi način biti konzervirane. Mnoga dela Petra Lubarde su propala od vlage, druga su popadala sa zidova... Ipak, prema rečima Živančevićeve, zatečeno stanje je mnogo bolje od onog čemu su se nadali. Prema prvim procenama, samo tri pronađene slike uništene su toliko da im nema pomoći.
Papiri govore da se u vili na Dedinju koju je Vera Lubarda ostavila gradu, u to vreme nalazilo 57 ulja i 130 crteža i skica velikog slikara. U nekoliko navrata ona je priznala da je neke od njih prodala. Govorila je da je ostalo samo desetak Petrovih slika. Nezvanično smo čuli da su krijumčari slika „pretresli“ vilu, pre nego što su policija i Komisija ušli u nju. Da to nisu samo zlonamerna nagađanja govori i to da su jedna vrata kuće bila otvorena.
- Načuli smo da po gradu kruže neke slike iz Iličićeve ulice - otkriva Aleksandar Jovanović iz Gradskog javnog pravobranilaštva, koji je, takođe, bio u Komisiji. - Moramo da vidimo koja dela nedostaju, pa da onda nastavimo da istražujemo. Da ne bi došlo do neugodne situacije, apelujemo na sve koji poseduju slike iz ove kolekcije da nam se jave da se dogovorimo.
Gradski sekretar za kulturu Darjan Mihailović podsetio je da ugovor koji je Vera Lubarda sklopila sa Skupštinom Beograda nikada nije zaživeo, ali i da ga ona nikada nije raskinula.
- Izuzetno je teško govoriti sada šta se tokom svih ovih godina dešavalo i zašto Vera nije dozvoljavala da se uđe u kuću - objašnjava Mihailović. - Problem iz osamdesetih, koji je ona imala sa gradskim vlastima, prolongirao se, a ona je odbijala bilo kakvu novčanu pomoć. Kuća je od 1974. godine legat grada, ali zbog stanarskog prava, zakonski uslovi nisu dozvoljavali da uđemo u nju do sada. Zatražili smo kopiju plana kuće i nastavićemo da radimo na njenoj celokupnoj restauraciji, kako bismo je što pre adaptirali u legat koji će biti dostupan publici.
Supruga Petra Lubarde poslednje mesece života provela je u Prihvatilištu za odrasle u Kumodraškoj ulici, među beskućnicima. Gradski predstavnici, pored svakodnevnog ubeđivanja da im dozvoli ulazak u kuću, nisu uspeli da je ubede da im skloni katanac sa legata jednog od najpoznatijih srpskih slikara. Tek njena smrt „otkrila“ je javnosti šta je preživelo od dela Petra Lubarde. Ulaskom u vilu u Iličićevoj ulici na ovaj slučaj stavljena je oznaka - delimično rešeno.

IDENTIFIKOVANA DELA
KUSTOS Kuće legata Draginja Maskareli i direktorka Ana Popović-Bodroža, koje su u ponedeljak identifikovale slike kažu da su među pronađenim baš one koje su najčešće izlagane i najviše reprodukovane. U jedinoj prostoriji koja je novinarima bila dostupna bile su izložene slike: „Veliko slovo“ (1958), „Arabeska na crvenom“ (1961), „Bik i oblak“ ili „Indija“ (1963) „Čovek i zveri“ (1964), „Borba petlova“ (1958), „Kosovska bitka“ (jedna od varijacija, 1953), „Ranjena ptica“ (1957), „Usamljeni jahač“ (1969), „Sumrak Lovćena 2“ (1970), „Smederevo“ ili „Jutro“ (1971)...

Izvor: Novosti