Avgust u IT istoriji

Bez obzira na vrućine i sezonu odmora, mnogi zanimljivi događaji u oblasti informacionih tehnologija dešavali su se i tokom letnjih meseci. Evo kratkog podsetnika na neke događaje koji su se desili u avgustu.

3.

Trećeg avgusta 1977. godine kompanija Radio Shack predstavila je svoj prvi personalni računar TRS-80 Model I. Sa svoja 4 KB radne memorije, trakama na kojima su se čuvali podaci i programskim jezikom BASIC, taj računar je bio jedan od prvih masovno prodavanih personalnih računara (zajedno sa računarima Commodore PET i Apple II). U vreme kada su mnogi računarski entuzijasti i hobisti kupovali računare u kompletu za sklapanje, ta tri računara su bila veoma popularna među običnim korisnicima, đacima i studentima. Kompanija Radio Shack je prodala više od 200.000 prmeraka računara TRS-80.

4.

Četvrtog avgusta 1988. godine, samo nekoliko sekundi pre paljenja motora svemirske letelice Discovery, njen računar je prekinuo proveru motora i odložio poletanje. Računar je ustanovio da se ventili na motorima letelice ne zatvaraju dovoljno brzo i obustavio paljenje sva tri motora. Novi računarski sistem i kompjuterizovano testiranje motora pre njihovog paljenja, odnosno poletanja letelice, deo su bezbednosne procedure koju je NASA uvela nakon eksplozije letelice Challenger 1986. godine.

6.

Šestog avgusta 1997. godine kompanija Microsoft je potrošila 150 miliona dolara na kupovinu deonica kompanije Apple Computer. Sklopljeni dogovor je Appleu obezbedio neophodna finansijska sredstva, budući da se kompanija godinama borila da ostvari profit, a Microsoft je na taj način pokušao da ublaži negativne posledice antimonopolskih sporova koje je vodio. Osim kupovine deonica, postignuti dogovor je definisao saradnju dve kompanije na razvoju računara i predvideo razmenu tehnoloških patenata. Pored toga, Microsoft se obavezao da još pet godina pruža tehničku podršku korisnicima programskog paketa Office za Macintosh računare.

7.

Tomas Dž. Votson, predsednik kompanije IBM, je 7. avgusta 1944. godine na Univerzitetu Harvard zvanično predstavio računar ASCC (Automatic Sequence Controlled Calculator). Zvanično ime tog računara je bilo Harvard Mark I, a do njegovog stvaranja je došlo nakon prepiske Hauarda Ejkena sa Univerziteta Harvard i Džejmsa Brajsa, rukovodioca IBM-ovog naučno-istraživačkog odeljenja. Ejken je Brajsu predložio upotrebu automatskih mašina za računanje u rešavanju fizičkih problema, a diskusija koju su njih dvojica pokrenuli, dovela je do razvoja grdosije dugačke 17 metara, visoke skoro tri metra i teške pet tona, kojoj su autori nadenuli ime Džinovski Mozak (Giant Brain). Sa brzim elektromehaničkim jedinicama za množenje i deljenje, elektromehaničkim tablama funkcija, tri jedinice sa papirnim trakama za interpolaciju, 72 akumulativne i 60 stalnih jedinica za čuvanje podataka i komandama koje su se očitavale sa bušenih kartica, Harvard Mark I bio je jedna od najmoćnijih mašina za računanje svog vremena.

8.

Osmog avgusta 1995. godine deonice kompanije Netscape Communications pojavile su se na berzi, nakon što je kompanija u prethodnih 12 meseci ostvarila prihod od 16,6 miliona dolara. Početna cena jedne deonice iznosila je 28 dolara, a na kraju prvog berzanskog dana dostigla je iznos od 58 dolara. Kompaniju su u aprilu 1994. godine, pod imenom Mosaic Communications Corporation, osnovali Mark Andresen i Džim Klark, a već u oktobru se pojavio njen čitač Weba Mosaic Netscape 0.9, zasnovan na istoimenom programu koji je Andresen napisao kao student Univerziteta Ilinois. Mosaic Netscape je kasnije preimenovan u Netscape Navigator, a kompanija je u novembru 1994. godine promenila ime u Netscape Communications.

12.

Kompanija IBM je 12. avgusta 1981. godine zvanično najavila računar za ličnu upotrebu sa oznakom IBM PC, a počela da ga isporučuje dva meseca kasnije. Računar je bio zasnovan na Intelovom procesoru 8088 koji je radio na 4,77 MHz, a drugi delovi od kojih je sklopljen mogli su se kupiti po prodavnicama elektronske robe. Imao je 16 kilobajta (KB) memorije - koja se mogla proširiti do 256 KB - i bio je bez čvrstog diska. IBM PC nije bio prvi "mikroračunar", budući da su drugi proizvođači, uključujući kompaniju Apple Computer, već nudili slične mašine. Međutim, IBM PC je prvi lični računar koji je napravila renomirana kompanija s pedigreom i dužim stažom, i prvi koji je koristio delove do kojih se lako dolazilo preko nezavisnih proizvođača. Upravo takva arhitektura dovela je do pojave na hiljade klonova.

15.

Petnaestog avgusta 1994. programer Bendžamin Slivka poslao je e-poštom poruku svojim kolegama u Microsoftu, u kojoj je predložio da Internet Explorer bude ugrađen u operativni sistem Windows 95, koji je u to vreme bio u razvoju. Mnogo godina kasnije, upravo je ta mogućnost operativnog sistema bila povod za brojne antimonopolske tužbe protiv Microsofta.

18.

Osamnaestog avgusta 1947. godine Hewlett-Packard je pretvoren u akcionarsko društvo. Kompaniju su 1939. godine, u jednoj garaži u Palo Altu u Kaliforniji, osnovali Viljam Hjulet i Dejvid Pakard, nekadašnje kolege sa Univerziteta Stenford, a njen početni kapital iznosio je 538 dolara. Prvi HP-ov proizvod bio je audio oscilator, precizan aparat za naučna merenja u oblasti akustike i eksploatacije naftnih polja. Kompanija Volt Dizni koristila je osam HP-ovih oscilatora u stvaranju muzike za svoj crtani film Fantazija. Interesantno je da su dvojica osnivača odredila redosled svojih imena u nazivu kompanije bacanjem novčića.

24.

Dvadeset četvrtog avgusta 1995. kompanija Microsoft počela je da isporučuje Windows 95. Prodaja novog Microsoftovog operativnog sistema nadmašila je sva predviđanja, ponajviše zahvaljujući najvećoj marketinškoj kampanji, ikada. Slučajno ili ne, Windows 95 se pojavio na godišnjicu donošenja presude kojom je okončan sudski spor između kompanija Apple Computer i Microsoft zbog ugrožavanja intelektualne svojine. Apple je izgubio spor, a neke od karakteristika Windowsa 95 bile su glavni predmet sudske tužbe.

28.

Na ovaj dan, 1991. godine, poslata je prva poruka e-pošte iz svemira.

29.

Dvadeset devetog avgusta 1990. stupio je u Velikoj Britaniji na snagu Zakon o zloupotrebi računara, jedan od prvih pravnih akata u svetu koji je tretirao kompjuterske prevare kao kriminalno delo. Zakon je donet nakon dugotrajne debate koja se vodila osamdesetih godina prošlog veka, a neposredan povod za njegovo donošenje bilo je neuspelo suđenje dvojici hakera koji su upali u računarski sistem British Telecoma i ostavili poruke u privatnom sandučetu za e-poštu vojvode od Edinburga, supruga britanske kraljice.

31.

Kompanije Aldus i Adobe Systems okončale su 31. avgusta 1994. godine postupak spajanja. Dve kompanije su odlučile da se spoje kako bi lakše razvile moćan softver za stono izdavaštvo. Njihovi napori u tom cilju, uveliko su bili olakšani uspehom koji je 1985. godine postigao program PageMaker čiji je jedan od autora bio Pol Brejnard, osnivač kompanije Aldus. (G.B.)