Колапс империје :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Олга Раваси, српкиња која живи у Чикагу, о паду империје и улози Барака Обаме у њеном слому.

27.08.2013

Док Америка прославља још један дан привидне независности, администрација Барака Хусеина Обаме је обавијена велом нетранспарентности на коју се као паучина скупљају бројни скандали. Незадовољство са председником и његовом администрацијом, према последњем статистичком истраживању, указује на видан пад у гласачкој подршци, те 54% гласача сматра Обаму неискреним и оптужују га, између осталог, и за жртвовање грађанских слобода у име рата против тероризма, као и за континуитет политике Џорџа Буша, и погоршање стања у спољној политици.

Многи чак отворено указују на то да ће време оценити Обаму као најгорег председника у историји, и виде га као отелотворење свих погубних система и режима, који прети да уништи традиционалне вредности, ремети конзервативне социјалне норме и породицу, дезинтегрише економију и напада на све верске и грађанске слободе за које су се борили очеви нације. Историчари сматрају да је и Римска империја доживела свој пад управо идући истим стопама, те Америци предвиђају сличну судбину.

Обама, који је осигурао и други мандат, не мари много за критике, те наставља са ћердањем новца пореских платиша на породичном одмору у посети Африци, који ће пореске обвезнике коштати око 100 милиона долара. Овај трошак је посебно мучан јер долази у тренутку када је и сам Обама укинуо многе националне програме због смањења трошкова, али за скупоцене породичне авантуре буџет мора да се обезбеди. А у међувремену контраверзна збивања на терену стварају све веће огорчење међу грађанима, који на жалост још увек ћуте и трпе, мада се полако осећа јавно негодовање. Последњи у низу скандала о прислушкивању, које је обданио Едвард Сноуден, доводе земље Латинске Америке у врло конфликтну позицију са Сједињеним Државама, па је могуће и пожељно, по угледу на Арапско пролеће, и на недавне демонстрације у Бразилу, неко Америчко лето које ће донети талас промене и захватити цео континент.

Неразрешена и тајновита ситуација око напада на америчку амбасаду у Бенгазију, при ком су погинула четири америчка држављанина, укључујући и амбасадора Стивенса, и даље ствара мрљу администрацији, јер републиканци траже одговоре и одговорне. Шпекулише се да је лично амбасадор Стивенс био послат да уговори препродају оружја из Либије за Сиријске побуњенике преко Турске, и да се непосредно пред напад састао са Турским министром, те је “договор“ кренуо по злу. Ситуација у Сирији је такође од велике важности за укаљану администрацију, али велики број републиканских политичара је изричито против било каквог званичног слања оружја сиријским побуњеницима, и тај процес минирају изгласавањем нових закона. На жалост оружје стиже илегалним путевима, а Американци и Енглези су ту да га обезбеде. Недавно путовање ратног хушкача, неоконзервативца и члана комитета оружаних снага, Џона Мекејна у Сирију то и потврџује.

Хенри Кисинџер је такође обелоданио план за Сирију, и сматра да је балканизација Сирије најприхватљивије решење, што потврђује Југословенски сценарио за све конфликте у које се Америка упустила, али посебно је он уочљив у Сирији. Турска ту наравно игра интегралну улогу, те су протести који су избили у Турској највероватније били исценирани као упозорење Ердогану, да не мења табор и да се превише не приближава Русији и Кини, јер је Турски утицај у конфликту у Сирији од виталног значаја за Америку и Израел, обзиром да Башар Ал Асад и даље контролише ситуацију, и полако задаје ударац Империји. Египат се у исто време показује као још један подмукли и неуспели експеримент Америчке ратне машинерије, који је у протеклих неколико дана показао своје право лице.

Египћани су пре око годину дана демократским путем изабрали Муслиманско Братство, на челу са Мухамедом Морсијем, али су врло брзо у пракси увидели како изгледа талас новонастале слободе и демократизације па су решили револуцијом му стати на пут. Војска је преузела контролу, што у преводу значи да је и у том сценарију Пентагон однео победу, јер је египатска војска директно финансирана од стране Америке, износом од 1.3 милијарде долара годишње. Саудијска Арабија и Израел, кроз честитке и задовољство новонасталом ситуацијом указују на јасан интерес и победу коју са својим империјалним савезником поново односе у Египту. На унутрашњој политичкој сцени, администрацији се стеже омча око врата због Централне Банке Федералних Резерви која наставља да купује неповољне дугове у вредности од 85 милиона долара дневно, и спекулишући однос злата и сребра према долару, обезвређује валуту и задаје економски ударац, који трансферише богатство на одабрану елиту од 1%. Пореска управа или ИРС је још један трн у оку, посебно када се сазнало да су циљно издвајали конзервативне групе и организације, елиминишући им могућност за пореске олакшице, искључиво по политичкој линији.

Коначно, велико незадовољство, посебно у конзервативним, хришћанским круговима ствара Обамина претерано блиска сарадња са радикалним Исламским фракцијама, инфилтрираним у администрацију, које представљају претњу како Америци тако и секуларном исламском свету. Бројне фундаменталне организације које несметано и нетолерантно делују у оквиру Америке, спутавају хришћанске традиције јер су им увредљиве. Многи упозоравају да се по узору на европски сценарио пропалог “мултикултурализма“, што у преводу значи интеграција и асимилација муслимана, врши систематска исламизација Америке, кроз миграцију избеглица са Блиског Истока, које беже пред таласом НАТО и америчке демократије. На жалост, многи придошли емигранти не воле своју нову земљу, иако им пружа пуну социјалну помоћ, па се Америка масовно насељава онима који је исконски мрзе и на све начине покушавају да јој затру вредности Јудео-Хришћанске традиције.

Одабрани кругови тврде да је Обамин изабраник за директора ЦИА конвертовани муслиман, а посебно су незадовољни избором професорице Азизе Ал-Хибри за Комисију Интернационалних Верских Слобода, која између осталог тврди да је шеријатски закон супериорнији од америчког закона, и да су Томас Џеферсон и очеви нације били инспирисани Кураном.

Сходно овим чињеницама, поставља се једно питање: Да ли ционистички лоби губи свој интензитет и утицај те је замењен исламским, или управо он игра прљаву игру која ствара радикалне исламисте финансиране од стране тајних служби, Мосада, ЦИА-е и МИ6 у жељи да се уништи Америка? Сви ови елементи доприносе да се неки Американци полако буде из апатије и летаргије, схватајући да су као и многи обични грађани широм света жртвовани од стране империје, и монопола једнопартијског система са два лица, који их манипулише као двоглава ажадаја. Оно што је невероватно и јако позитивно је да ти који су се пробудили све више поштовања показују према Владимиру Путину, кога сматрају доследним, и патриотом који првенствено ради у интересу свог народа, као и у интересу истинских људских права за глобалну добробит.

Такав сентимент према руском председнику је некада био незамислив, јер су многи расли у време хладног рата, крили се у школи испод клупе у случају да Руси нападну, и имали усађени страх од Русије, а данас се одричу америчког држављанства и одлазе на исток, где излази сунце. Који од скандала и деструктивних Обаминих потеза ће задати последњи ударац преостаје да видимо, док се демократе већ припремају за следеће изборе, потенцирајући Хилари Клинтон, па чак и Мишел Обаму као адуте. Ако се републиканци не прегрупишу и не интегришу либертаријанске младе кандидате у своје редове, демократе ће све више преузимати примат над земљом, перфидно манипулишући неинформисане гласаче велом социјалних питања као сто су женска права и абортуси, ЛГБТ права и хомосексуални бракови, права мањина, расним поделама и тако даље.

Занимљиво је да су демократе на социјалним плановима извојевале дуготрајну победу, посебно када су републиканци били ти који су ослободили црнце ропства. Али и ту чињеницу мало који Американац зна. По многим аналитичарима, укључујући и Збигњева Бжежинског, Америка је у силазној путањи, и примат ће полако преузети Русија и Кина. Визија стратегије за будућност Америке је песимистична из више разлога, првенствено због неодрживог националног дуга и робовласничког финансијског система коме је цела земља изложена, којим манипулише приватна банка Федералних Резерви. Такође, овакав систем ствара огромну неједнакост у приходима, и осиромашује средњу класу. Истовремено, док напредне земље света улажу у инфраструктуру, у Америци је све старо и дотрајало, без новца за нова улагања, и једино у шта Америка бесомучно улаже, више него првих десет земаља заједно, је наоружање, што подржавају и републиканци и демократе, опет показујући исту доктрину и једноумље на пољу спољне политике.

И коначно, потпуно поражавајући је ограничен ниво образовања просечног Американца који врло слабо познаје историју, географију, или било каква светска дешавања. Ратови су кажу, начин да Американци науче географију, међутим алармантна је чињеница да многи чак не знају употребити мапу, а камо ли наћи Иран, Ирак или Авганистан. У скорашњем бомбашком нападу у Бостону, од стране браће из Чеченије, замало дебљи крај није извукла Чешка, јер су бројни Американци путем социјалних медија позивали на напад и бомбардовање Чешке, па се и Чешки амбасадор у Америци морао лично огласити да отклони неспоразум. И на крају остаје само да видимо када и како ће се урушити глобална супер сила, и кога ће са собом одвући у амбис. Неминовно је да ће Русија, а посебно Кина врло скоро заузети водећу позицију, а тога су свесни и добро упућени чланови Америчког дипломатског кора. У скором разговору са бившим америчким Амбасадором, и специјалним изаслаником за Косово, Кристофер Хилом, он каже: “Ми никада нећемо ратовати са Кином; да ли мислите да је добра идеја ратовати са људима који су били у стању саградити Кинески Зид!?

Олга Раваси

Преузето са vaseljenska.com