Reklamiranje po gradskim toaletima uobičajena je navika u svetu, a novost u Bgd

Reklamiranje po gradskim toaletima uobičajena je navika u svetu, a novost u Beogradu

Čitaj i povuci vodu!

Čim vide reklamu, budući klijenti odmah zovu - direkt iz toaleta, dok skeptični ponudu odbiju rečima: "Nije moja firma za WC". U srpskom mozgu je, izgleda, zacrtano da je WC nusprostorija

Kad se prosečan Srbin, želuca filovanog po principu "red masne sarme, red špricera", uputi na mesto na koje i car ide peške, obavezno pod mišku ubaci i neke novine. Niko još nije objasnio zašto, ali ljudski mozak, izgleda, najbolje funkcioniše u toaletu. Jedino tu, zavaljeni u udobnost klozetske šolje, možete u miru pročitati sportske strane ili horoskop - bez skakanja sitne dece po vama ili ženinih zahteva za još para. Ali, šta kad vas zov prirode zatekne u kafani, gde novina nema? Ništa - zurite u beo zid.

Ali, dosetili se pre sedam meseci ljudi iz beogradske agencije "Proreklam", pa iskoristili upravo to parčence belog zida i na njega okačili oglase. Razne - od frizera do bombonica za trežnjenje. Poruke kratke i jasne, ali postavljene tako da posetioci toaleta nemaju kud. Nemaš kud ni s očima ni s rukama, pa em moraš da ga čitaš bar tri minuta, koliko je potrebno da obaviš posao, em ga još i zapamtiš.

- Ovakvo oglašavanje u svetu postoji dugo, to je priča prepisana sa Zapada, koja može da prođe i u Srbiji. Nulti primerak reklame, zapravo reklamu za reklamu, postavili smo u više od 1.000 toaleta u gradu, uglavnom po boljim kafićima i firmama. Ali, u srpskom mozgu je izgleda zacrtano da je WC nusprostorija. Mnogi stari restorani još imaju čučavce, mada se i to lagano menja, pa vlasnici novijih kafića sve više obraćaju pažnju na izgled sanitarnih prostorija - objašnjava Milan Milićević, direktor firme.

- To je zamenilo one ranije grafit-oglase, gde su ljudi sami flomasterom, između mnogih lucidnih poruka, pisali svoje lične oglase. I to je neka vrsta reklamiranja. Ne znam zašto, ali u kućni toalet retko ko ulazi bez novina. Znam neke koji kao redovan inventar imaju u WCu novine i pepeljaru, pa kad uđu, ne izlaze dok ne dobiju one crvene čitačke krugove na kolenima. A, u restoranu nema novina - samo reklama.

Ali, još imamo probleme s nekim firmama. Kad odemo da ponudimo reklamu, sve oni lepo saslušaju, pristanu da se reklamiraju, ali sve propadne kad čuju da reklamni pano treba da bude okačen u toaletu. "Pa, nije moj proizvod za WC. Gde ću u WC, pa da mi se posle svi smeju", najčešće kažu čak i oni koji prave upravo proizvode za toalet - deterdžente, sapune...". I uglavnom prihvate ideju sa podsmehom - kaže Milićević, ali priznaje da je i sam hteo da pukne od smeha kada je tu ideju čuo od drugova iz Slovenije koji su taj posao pokrenuli u Srbiji.

Kad se sit ismejao, počeo je da kopa po Internetu i o ovoj temi našao cele studije, koje su pokazale da 98,8 odsto ljudi reaguje pozitivno na oglase u toaletima, a čak 80 odsto zapamti reklamu. Pritom, to je jedino mesto na koje svi kad-tad moraju da odu.

- Samo za ovu reklamu se čeka u redu da bi bila viđena. Naš jedini problem je da nateramo ljude da shvate da je i to mesto na prodaju i za oglašavanje. Čudno je to, ali i pre 10 godina na bilbordima su bili samo političari, a sad su na njima privatne poruke. Najlakše se dogovorimo sa firmama koje su kupili stranci, koji za ovaj način oglašavanja znaju već dugo.

Tako su ljudi koji prodaju "antipolicaj" bez problema ušli u WC, mesto ko stvoreno za njihovu reklamu - čovek koji malo popije, uđe da se olakša i vidi da postoje tamo neke tablete koje snižavaju nivo alkohola u krvi i ulepšavaju dah. Imali smo otpor i kad dođemo u lokal u kom plaćamo zakup. To jeste smešan iznos, ali bude dovoljno bar za toalet papir za ceo mesec - kaže sagovornik.

Klijenti najčešće, sa liste slobodnih toalet-mesta, sami izaberu lokaciju na kojoj će se reklamirati, pa je tako Čumićevo sokače već odavno prodato. Tu se reklamira lokalni frizer, studio za tetovažu... Zasad se trude da svakom izađu u susret, pa makar i sa debelim popustom

- A kad smo počinjali, imali smo nekoliko klijenata koji su bili u fazonu "Mi bismo se reklamirali, ali bojimo se, posle će da nas zezaju da smo samo mi bili u tim oglasima ako vi propadnete" - priča Milićević. Kaže, važno je samo da su klijenti zadovoljni. A jesu - stalno se javljaju, traže nove lokacije...

- Devojka koja vodi studio za tetovažu rekla nam je da je prošlog meseca imala četiri poziva baš iz toaleta. Nama se ljudi javljaju direkt iz WCa, često i noću. Neko zove jer ima kafić pa da bi da mu montiramo reklamu, a neko bi da se oglasi. Čovek odluči u trenutku i odmah reaguje. E, sad, što se neki do sutra otrezne pa se predomisle, to je drugo - kaže Milićević i dodaje prednosti WC reklamiranja.

Naime, ako vam ovakav oglas smeta, ne možete mu ništa - ni da okrenete stranu, ni da stišate ton ili promenite kanal. Možete samo da ga razbijete. A polupanih bude - od sto se nedeljno sedam razbije. To je, kažu u ovoj firmi, rizik posla, koji će pobediti stalnim menjanjem oštećenih oglasa.

- U jednoj pivnici imamo baba-seru insajdera, koja za sto dinara održava taj bilbord kao da je njen - da bude čist, da ga niko ne razbije - objašnjava poslovnu politiku Milićević.

Izvor: Glas Javnosti \ Aleksandra Klarić Žak