Ishrana budućnosti: Skakavci umesto ćevapa :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Ishrana budućnosti: Skakavci umesto ćevapa
B. Hadžić | 08. avgust 2013. 07:23 |
Preporuka UN da se u budućnosti hranimo insektima je gadna ali "prepuna proteina"

U činiju sa 200 grama sitno isečenih zrikavaca ubaciti 150 grama skakavaca. Dobro promešati i potom posuti sa dva prsta mravljih larvi, dva prsta brašna i dodati malo soli. Na tihoj vatri peći deset minuta i zatim činiju ostaviti da se ohladi na verandi. Po želji dodati sos od bubašvaba ili rakljača - ko već kako voli - i božanstvena srpska salata od insekata je gotova. Prijatno!

Ma koliko se nekome opisano jelo učinilo gadno i odbojno, ovakav recept bismo već za nekoliko godina mogli da prepisujemo sa jedne od onih popularnih kulinarskih TV emisija. Jer, ovakav način ishrane nedavno je u svom izveštaju toplo preporučila Organizacija ujedinjenih nacija za poljoprivredu. Iako će verovatno mnogi bliski ovom podneblju pomisliti da je tim koji je pisao ovaj izveštaj jeo bunike - kada već nama preporučuju da jedemo insekte - ali zaposleni u UN, ipak, imaju racionalno objašnjenje za ovaj predlog:

- Uključivanjem insekata u ishranu ljudi pomoglo bi se ne samo u borbi protiv gladi, već i u smanjenju zagađenosti u svetu - kaže se u izveštaju Organizacije ujedinjenih nacija za poljoprivredu. - Bube, gusenice i ose mogle bi da budu dodaci u ishrani milijardi ljudi i stoke širom sveta.

Mnogi narodi redovno jedu insekte, koji se tretiraju kao specijalitet. Na jugu Afrike, na primer, gusenice se smatraju luksuzom i jela pripremljana od insekata su veoma skupa. Svaki zapadni turista koji je bio u poseti Bangkoku, sigurno je po povratku kući prepričavao kako je na ulici video da dete vuče za rukav oca i plače dok mu ovaj ne kupi porciju prženih skakavaca. U nekim zemljama se jedu bube tvrdokrilci, ose i pčele, a Aboridžini se tradicionalno hrane larvama leptira.

PREŽIVLjAVANjE U PRIRODI

DA se u prirodi može preživeti, uz jelovnik prilagođen takvom ambijentu, zna i svaki pitomac naše vojske. Njihove obuke podrazumevaju vežbu preživljavanja uz zmije i žabe na žaru, pečurke, korenje, kore od drveta, razno lekovito i začinsko bilje, i skakavce koji zamenjuje najskuplje proteine.

- Insekti se svuda nalaze, brzo se reprodukuju i rastu i nemaju prevelik uticaj na prirodnu okolinu - kaže se u izveštaju, a to je samo još jedan argument u korist ljudi, a protiv insekata kojima se crno piše.

Trećina populacije već "obogaćuje" svoj jelovnik jestivim insektima, ali najveća prepreka za masovnije korišćenje insekata u ishrani jeste odbojnost koju prema njima osećaju narodi, posebno u zapadnim zemljama.

U Srbiji ovakva pomisao takođe tera na povraćanje. Ali, s obzirom na rastući broj nezaposlenih i siromašnih u Srbiji, ova bizarna preporuka mogla bi naterati izgladnele da krenu u lov na - insekte. Međutim, prethodno treba znati da se kod nas ne jede sve što leti, ili u ovom slučaju, gmiže.

U Srbiji su jestive sve vrste skakavaca, zatim larve mrava, zrikavci, larve muve piofila kasei i leptir zigene, koji je u Italiji odavno delikates. Deca ih obožavaju jer su preslatki.

- Sve ostale insekte, bube, ose i pčele treba izbegavati jer mogu biti toksični - kažu na Institutu za zoologiju.

Nutricionista Dragan Paraskeva se ovakvom trendu u ishrani - raduje.

- Insekti su veoma hranljivi, veoma brzo i lako se vare. Iako ih Azijci jedu u manjim porcijama, oni mogu da zadovolje dnevne potrebe za proteinima - kaže nutricionista Paraskeva. - Insekti obezbeđuju unos minerala i belančevina. Spremaju se na visokoj temperaturi, prženjem u kvalitetnom ulju, poput palminog i kokosovog. Uglavnom se ne sole, već se za njihove spremanje koristi soja-sos sa dosta ljutih začina, poput paprike i čilija, koji ubijaju bakterije.

Izvor: Novosti