Irska: Od Europejaca do skeptika

Preliminarni podaci istraživanja javnog mnijenja uoči referenduma ukazuju na negativni stav većine građana prema usvajanju Lisabonskog ugovora, što je izazvalo šok u EU.

Kako su priopćili dužnosnici pozivajući se na Irish Times, prema tom istraživanju provedenom na uzorku od 1000 glasača širom Irske, 35 posto se namjerava na referendumu izjasniti "protiv", što je 18 posto više u odnosu na rezultate istog istraživanja od prije tri tjedna.

S druge strane, isto istraživanje je pokazalo da broj onih koji se izjašnjavaju "za" ratifikaciju sporazuma i dalje na stabilnih 30 posto.

"Najveći problem je u tome što EU nema neki 'plan B' u slučaju da propadne Lisabonski ugovor i strahuje da će među zemljama članicama tada nastati kaos", ocijenio je suradnik na istraživanju Europskog vijeća za pitanja vanjskih poslova José Ignacio Torreblanca.

Irska je jedina zemlja u Europskoj uniji koja će održati referendum o Lisabonskom ugovoru zbog čega su oči političara i javnosti cijele Europe uperene prema irskoj vladi i glasačima.

Datum za održavanje referenduma je određen za četvrtak, 12. lipnja.

U Irskoj je od 1973. stvoreno milijun radnih mjesta, a od tada je Irska primila 58 milijardi eura pomoći.

Prosječne plaće u Irskoj su u međuvremenu od 60% europskog prosjeka narasle na 138% EU prosjeka.

U Irskoj danas posluje 960 stranih tvrki koje zapošljavaju 138.000 radnika, a investicije američkih tvrtki u Irsku premašuju američke investicije u Kinu, Indiju, Rusiju i Brazil zajedno.

No, sve to skupa možda neće biti dovoljno da Irci podrže reformirani europski ustav jer protivnici ratifikacije provode očito uspješnu kampanju pod sloganom "Irska zaslužuje bolje".

Net.hr

Veoma zanimljiva vest. Zapravo posle propasti Evropskog ustava i zaobilaženja referendumski izražene volje građana kroz Lisabonski ugovor jedino je Irska odlučila da se njeni glasači izjasne. U slučaju kraha ovog ugovora rukovodstvo ERu i njena administracija našli bi se na velikim mukama. Kako je referendum u četvrtak nema više mnogo vremena da se nešto bitno uradi.

Uh sto im se raspada ova proevropska  pricica samo kod nas jos  je u punom zanosu
cccc ali meni je jasno zasto je to tako

Ма шта је бре преломно... Ако референдум не успе, односно буде више њих против, биће поновљен (како је два пута рађено у Данској) или ће се наћи "ново решење" (као кад су рекли јок Французи и Холандези).
Ако успе, наравно да никоме неће пасти напамет да то преиспитује, рецимо за десет година
Битно је какву будућност имају поједине чланице, самим тим и њихова унија.

hm Irska je bila vrlo nerazvijena zemlja, EU joj je napravila sto se moglo napraviti... bice zanimljivo..

Sato je sada u Irskoj mama 

I sad im vise EU ne treba i sutnuce ih kao stetne 

treba da organizuju referendum kao kod nas. dva dana plus radikali da im cuvaju kutije

Da li je vama uopshte poznata pred istorija celog Irskog euro-skepticizma ?
Da li vam je uopshte poznato ZASHTO bash Irska koja je tako i toliko prosperirala u EU je trenutno jedan od najvecih protivnika pristupanja i proshirenja EU novim chlanicama ?
Da li vam je poznato shta je ustvari Irska radila sa novcem koji je stizao iz EU ? Shta je to "irski model" razvoja (inache omiljen model finansiskog i ekonomskog razvoja "trojca" Djindjic, Djelic, Pitic). 
Kada budete saznali ove istoriske podatke i pozadinu cele priche onda tek mozete davati normalne izjave.
Irci su u pravu. Evo i zashto. TESHKA je hipokrizija Brisela da tvrdi da su sve chlanice EU jednake i da su primljene u EU pod istim uslovima. Evo nekoliko primera:
- dok je Irska "od 73-ce primila 58 milijardi eura" identichnu cifru su neke od istochnoevropskih zemalja primile za manje od 6 godina !!!
- dok je Irska sav novac koji je primila kao "pomoc" dobila kroz kreditne aranzmane koji su bili chvrsto kontrolisani (u smislu namene, dinamike investiranja i povracaja sredstava) i realizovani kao srednjerochni krediti (znachi ne "vraticete za 5,10,15 godina")- veliki broj zemalja je mnogo veci novac primio kao direktno-budzetska sredstva (znachi nacionalna vlada ih je dobila da ih rasporedjuje po svom nahodjenju) i shto je josh bitnije, dobio ih je kao bespovratnu ili dugorochno/kreditnu pomoc.
- dok je Irska "drzana na leru" i stalno su joj postavljani novi i novi uslovi da se u ostatak kluba pridruzi, dok je Irska bila iz Brisela primoravana da ispuni sve zahteve i kriterijume pre integracije u EU - sadashnji kandidati to ne moraju, nego su primnjeni u EU kada su ispunili neke (npr. odredba o redukciji korupcije, preduslovi za slobodni protok radne snage itd.) dok se u odredjene aspekte EU oni naknadno integrishu tek kada odgovarajuce preduslove ispune (npr. tek kada im je GDP dovoljno visok - mogu da udju u euro-zonu). Irska to NIJE MOGLA !!! Za nju je EU bio "paket aranzman".
- (najvaznije) dok je Irska "kichmu polomila" od posla i zalaganja (restriktivna potroshnja, niska javna davanja, rigorozna finansiska disciplina na drzavnom nivou) da u momentu zvanichnog ulaska u EU ima FFB ("faktor finansiskog bilansa prema EU", tj. odnos koliko u dazbinama i taksama odlazi iz Irske u evropsku centralnu banku, nasuprot kolichini novca koji iz EU stize u Irsku) jednak 1 (znachi koliko eura ode u "EU centralu" - toliko iz EU udje u Irsku na ime davanja i subvencija). Kontra primer: Slovenija i Austrija su poslednje zemlje koje su u EU ushle sa FFB jednakim jedan !!! (koliko EU daje njima - toliko oni daju EU). Cheshka, Slovachka i Madjarska su oko 0.8-0.6, Poljska oko 0.5, dok su Litvanija Letonija i Estonija na porazavajucish 0.2-0.3. Ovo u praksi znachi da na svakih 100 eura pomoci/finansiranja i subvencija koje primi Litvanija ona vrati 30 eura. Ko placa preostalih 70 ? Poreski obveznici zemlja chiji je FFB veci od 1 !!! A to su Nemachka, Francuska, ...  i ko josh ? IRSKA !!! To NIJE radjeno "u njihovo vreme", pa time irci smatraju da ne treba da bude radjeno ni u "ovo vreme"

Shta to u praksi znachi ?
1. Irci (po meni JAKO opravdano) smatraju da je kontra produktivno i suprotno njihovom interesu da se apsolutno nekontrolisano i samo sa povrshnim preduslovima i "lepim zeljama" u EU integrishu nove drzave. Njima tako povoljne uslove i bericetne beneficije i labave mehanizme kontrole niko nikada nije omogucio.
2. Irska smatra da nove chlanice moraju u potpunosti da dosegnu SVE standarde EU pre nego shto u samu EU budu integrisane. Logika je beskompromisna. Shta je od nas trazeno - da se trazi i od ostalih kandidata i chlanica.
3. Da se EU odrekne ne-ekonomskih (tj. prvenstvenog politichkih) uslovljavanja kandidata za EU na rachun pooshtravanja strogo ekonomskih. Ovde se navode dva ekstremna primera
- Slovenija, koja je izdashno finansirana iz EU (i kojoj je za mnoge parametre MASNO gledano kroz prste) kako bi shto pre buila integrisana u EU. Razklog je bio chisto politichke prirode. Integrisati jednu od drzava nastalih raspadom SFRJ u EU kako bi se smirili i stabilizovali konflikti nastali tim raspadom (ili kako se u diplomatskom rechniku kaze:"da bi se na chiglednom primeru zemljama balkana dala evropska perspektiva") 
- (necete verovati) SRBIJA Sunday Business Post. (ili Dublin Times vishe ni sam ne secam videcu da iskopam link) su chak imali jako obiman chlanak o tome kako uslovljavanje Srbije hashkim tribunalom i drugim politichkim preduslovima onemogucava pro-EU snage u Srbiji da budu dodatno afirmisane i sprechava afirmaciju ideje o pristupanju EU u Srbiji. Najbolje se secam dela gde se kaze da (parafraziram) "gradjani Srbije i ne vide zashto su uopshte uklanjali Miloshevica kada posle 6 godina nisu nishta blizi chlanstvu u EU, niti je Briselska administracija uchinila i jedan kapitalan korak da Srbiji bezuslovno pomogne makar u nekim aspektima integraciji chak ni jednim "chinom dobre volje".
Detalje i pojashnjenja - dobijate kasnije. Mora neshto i da se radi danas a ne samo da se "obrazuju Burekovci"

Referendum o Lisabonskom sporazumu

EU strepi od irskog „ne“

Autor: N. Vlačo | 11.06.2008 - 06:05

Irska će sutra održati referendum o Lisabonskom sporazumu, modifikovanoj verziji evropskog ustava, koji je 27 država članica usaglasilo posle mukotrpnih dvogodišnjih pregovora.

To je jedina zemlja koja će o ratifikaciji dokumenta, koji je ključan za buduću organizaciju evropskih institucija, odlučivati na referendumu, jer je na to obavezuje ustav, dok će sve ostale članice sporazum ratifikovati u nacionalnim parlamentima. Do sada je 13 zemalja EU već ratifikovalo sporazum, a u Briselu strahuju da bi u slučaju da većina Iraca glasa protiv, ceo proces stao kao 2005. godine, kada su građani Holandije i Francuske odbacili na referendumima tadašnji evropski ustav.

Poslednja istraživanja ukazuju da je 43 odsto Iraca za Lisabonski sporazum, 38 odsto je protiv, a 19 odsto je još uvek neopredeljeno.
EU je decenijama pomagala Irskoj, koja je od nerazvijene zemlje postala ekonomski zmaj EU. U junu 2001. irski glasači su na zaprepašćenje Brisela odbili sporazum iz Nice, ali je on kasnije ipak usvojen.
Antonio Misiroli, rukovodilac istraživačkog odseka Centra za evropsku politiku, tink-tenka sa sedištem u Briselu, za „Blic“ naglašava sličnost prethodnog irskog „ne“ iz 2001. i mogućeg odbijanja Lisabonskog sporazuma.
„U Irskoj još postoji militantna manjina koja referendum koristi za protest ne samo protiv EU nego i protiv vlade i korumpiranih političara. Ukoliko se na referendum ne odazove više ljudi od ovog militantnog jezgra, pobediće „ne“. Slaba izlaznost mogla bi da pobudi sumnje u legitimnost, pa bi u tom slučaju, kao i 2002. godine, mogao da bude sazvan novi referendum“, tvrdi Misiroli i podseća da je na drugom, uspešnom irskom referendumu o sporazumu iz Nice izašlo 50 odsto upisanih birača.
Irska je prva zemlja čijim građanima je podeljen tekst sporazuma pre nego što je preveden na jezike svih država članica EU, a Misiroli kaže da je „tekst Lisabonskog sporazuma previše tehnički“ i da bi „običan čovek iz irskog sela mogao da glasa protiv njega iz čistog inata ili protesta što ga ne razume“.
Prema pisanju britanskog „Indipendenta“, irski premijer Brajan Kauen priznao je da nije pročitao sporazum „od korice do korice“, dok je Čarli Mekrivi, predstavnik Irske u Evropskoj komisiji, rekao da bi „samo ludak to uradio“.

Ko je Diklen Genli?



Najžešći protivnik Lisabonskog sporazuma u Irskoj je milioner Diklen Genli (39), koji se obogatio na poslovima u Americi, Rusiji, Bugarskoj i Letoniji, gde je čak bio i savetnik vlade. Genli je postao noćna mora za irski politički establišment zbog toga što se ispred organizacije „Libertas“ uporno protivi Lisabonskom sporazumu.


Izvor: Blic

SUTRA REFERENDUM O UGOVORU EU U IRSKOJ


Letak protiv Lisabonskog ugovora

DABLIN - Irski birači sutra će glasati o Lisabonskom ugovoru EU, dokumentu čiji je cilj unapređenje efikasnosti i legitimiteta bloka koji sada ima 27 država članica.

Irska je jedina država koja ugovor iznosi na referendum. Sve ostale članice EU odlučile su da ga ratifikuju u parlamentu. Sve ukazuje da će ishod referenduma biti tesan. Za novu vladu premijera Brajana Kauena, moguća pobeda opcije "ne" značiće otežavanje rada tek formirane administracije. Kada je reč o EU, odbacivanje Lisabonskog ugovora verovatno će predstavljati uvod u dug period nestabilnosti, a moglo bi i da okonča proces evropskih integracija u njegovom sadašnjem obliku.


Izvor: Danas