Uticaj pasivnog pušenja na zdravlje


Dok pušenje predstavlja oblik samovoljnog hroničnog trovanja osobe koja puši ali i trovanja živih bića u blizini pušača, pasivno pušenje je nevoljno, prisilno ili prinudno pušenje. Danas se pouzdano zna da pod rizikom da se razboli usled delovanja sastojaka duvanskog dima nije samo osoba koja puši, već i oni koji su prisiljeni da uz pušača udišu duvanski dim, a posebno deca.

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u kojima nema onih koji se odnose na našu zemlju, deca Kube su najviše izložena pasivnom pušenju sa učestalošću od 69%, a deca Perua najmanje (29%).  Uzimajući u obzir pušačke navike našeg odraslog stanovništva, po čemu smo među prvim zemljama u Evropi, ali i rezultate opsežnog ispitivanja izloženosti dece duvanskom dimu u kućnoj sredini, kakvo je sprovedeno u Ćačku, Ivanjici i Kragujevcu na ukupno preko 7000 učenika osnovnih i srednjih škola, deca Srbije bi mogla da se nađu na prvom mestu ove liste.  Preko 76% dece je, naime, odgovorilo da mu jedan ili oba roditelja puše, a 30% da pored roditelja puši još neki od članova domaćinstva.  Posledice pasivnog pušenja su predmet brojnih savremenih istraživanja, koja sežu do nivoa gena i njihovih proizvoda. Tako su nam danas poznati mnogi efekti ovog delovanja, koje je najopsežnije u predelu disajnih organa, koji su samo ulazno mesto duvanskog dima. Njegovi štetni sastojci se potom raznose putem krvne struje i dospevaju do mnogih organa i tkiva, gde izazivaju promene, katkad i u vidu neizlečive bolesti.

Duvanski dim posebno nadražuje sluzokožu oka, nosa i gornjih disajnih organa. Kao posledica toga može da dođe do zapaljenja ždrela, glasnih žica, dušnice, bronha, nastanka emfizema i raka pluća. Usled dugotrajnog oticanja i promena na sluzokoži nosa, čulo mirisa postepeno može da oslabi usled oštećenja mirisnog živca. Hronično zapaljenje sinusa praćeno je katkad upornim slivanjem sekreta, što izaziva kašalj. Ta pojava je sama po sebi neprijatna, ali je mnogo veći problem ako se ovaj kašalj smatra “uobičajenim” za jednu osobu, pa se zbog toga zanemari rano otkrivanje drugih ozbiljnijih oboljenja, koja su takođe praćena kašljem.

Sve ovo mnogo je izraženije kod dece nego kod odraslih, pa su ona zbog toga više sklona infekcijama i bolešljivija od svojih vršnjaka koji ne žive u zadimljenom prostoru. Ova deca češće imaju alergijske reakcije, ali i karijes, kao mlečnih, tako i stalnih zuba. Njihova kosa ima neprijatan miris. Broj njihovih nikotinskih receptora se povećava, a krv raznosi manje kiseonika. Sklona su infekcijama srednjeg uva, a neka dobijaju limfome. Zbog stečenog modela ponašanja, veća je verovatnoća da i sami postanu pušači kad odrastu. U listi posledica pasivnog pušenja kod dece ni neke druge, kakve su opekotine usled požara izazvane cigaretom, ne bi smele da se zanemare.

Izvor: Svet Zdravlja

Nekad me pusaci stvarno nerviraju