Reditelj Dejan Mijač, pred premijeru komada Tomasa Bernharda "trg heroja"

Nemoguće je živeti po božjim zapovestima
- Priča se vrti oko čoveka koji je izvršio samoubistvo. Ljudi se posle toga sastaju da pričaju o tome. Ništa nije ukazivalo da će taj čovek, koji je mnogo toga preživeo, da izvrši samoubistvo. Odgovor je jednostavan. Da li utešan ili neutešan, ali - nema mogućnosti da se živi onako kako je Bog zapovedio

Komad koji je izazvao veliki skandal u istoriji austrijskog pozorišta "Trg heroja" Tomasa Bernharda biće, u režiji Dejana Mijača, premijerno izveden 24. decembra u Ateljeu 212. Zloupotrebljavajući demokratiju, kako je tada smatrala austrijska vlast, kontraverzni pisac nije se libio da u ovom delu kaže kako u državi te 1988. godine ima više fašista nego 50 godina ranije za vreme "prijateljevanja" sa Hitlerovom Nemačkom.

Pridodavši tome da je ovaj pisac, čuven po zgađenosti nad svim oblicima oportunizma i radikalnom otporu malograđanštini, austrijski narod nazvao "šest i po miliona debila i manijaka" došlo je do ogromnih polemika i predloga da se Bernhard protera iz države. Kontroverzni pisac osvetio se domovini - poslednjom voljom 1989. godine zabranio je da se njegovi komadi narednih 50 godina izvode u austrijskim pozorištima. Izuzetak je bio Klaus Pajman, reditelj praizvedbe "Trga heroja". Dopustio mu je da komadi, već postavljeni u Burgteatru, nastave pozorišni život.
   
      

Reditelji kao fudbaleri

Neretko pominjana pitanja u pozorišnim krugovima su - imamo li vrsnih mladih reditelja i kada će oni izbiti u "prvi plan"...
- Ne mislim da je tako. Okrenite se svuda oko sebe - svagde ih ima koliko god hoćete. I ako odete u svet, veoma je teško da bilo gde nađete nekog reditelja koji je ekstra ili visoke kategorije. Nema ih mnogo ni u Nemačkoj, koja je pozorišna zemlja. Uvek ima mnogo zvanih, a malo odabranih. Vreme će pokazati ko će proći iz mnoštva mladosti prisutne u pozorištima. Imaju prostora, mogućnost, pokazuju se, dokazuju... Isplivaće neko. Ne treba očekivati da u Srbiji bude talenata u bilo čemu koliko ima u nekim velikim zemljama. Ne možemo imati fudbalere kao Brazil, jer Brazil ima 200 miliona stanovnika. Mi smo, definitivno, postali mali i beznačajan narod koji prepotentno misli da je pupak sveta. Nije - kaže sedamdesetjednogodišnji Dejan Mijač.
      
      
      
   

Naša javnost se prvi put upoznala sa njegovim radom 2003. godine. Varšavsko pozorište gostovalo je na 37. Bitefu sa komadom "Brisanje", o austrijskom "zaboravljanju" habzburške i nacističke prošlosti, u režiji Kristijana Lupe. Sada, dve godine kasnije, ne može se ne primetiti iznenadno zanimanje za Bernhardova dela. Zrenjaninsko pozorište "Toša Jovanović" nedavno je postavilo komad "Pred penzijom", a isto delo u JDP-u režiraće početkom naredne godine Dino Mustafić.

- Radi se o zakasnelom reagovanju na njegov opus. Taj čovek već godinama i za života nije bio ništa manje interesantan kao pisac. Ali mi izgleda nismo bili spremni za njega. Imali smo preča posla. Sada se vreme iskristalisalo. Mnoge stvari su došle na pravu meru. Postalo je jasno da je taj čovek u ono vreme, još pre nekih 20 godina, bio na nivou na kome smo mi sada, objasnio je Dejan Mijač.

U kojoj meri predstava komunicira sa današnjicom?
- Mnogo. Ne samo kod nas koji kasnimo, već uopšte u svetu. Ovo je komad depresije. Priča se vrti oko čoveka koji je izvršio samoubistvo. Ljudi se nakon toga sastaju da pričaju o tome. Interesuju se za razloge njegovog samoubistva. Ništa nije ukazivalo da će taj čovek, koji je mnogo toga preživeo, da izvrši samoubistvo. Odgovor je jednostavan. Da li utešan ili neutešan, ali - nema mogućnosti da se živi onako kako je Bog zapovedio. Sada postoje neke druge zapovesti. Možeš da se oglušiš na njih i da ideš iz života ili da postaneš zombi. Pošto je Bernhard bio izuzetan u svemu, on na to nije mogao da pristane. Važno mi je da publika ne pomisli da komad obrađuje mračne teme i rasprave o njima. Ovaj pisac je, između ostalog, veoma duhovit. Ne dozvoljava da se o mračnim stvarima raspravlja na akademski, poučiteljev način, nego je sve prepustio umetničkoj igri. Iz komada se tek negde nazire njegova ideologija.

Komad, između ostalog, govori o nestajanju intelektualne elite u Evropi.
- Negde je to tačno, ali pretenciozno je reći da je to baš odumiranje. Nije to katastrofalno izumiranje, već više posledica promene sveta u kome je Bernhard živeo. Inteligencija nestaje, i stvara se druga elita. Ona već ima toliko snage, kapitala, političke volje, nasilja... Intelekt više ne predstavlja nikakav poželjan parametar jer traži razmišljanje i kritički stav, a sve oko nas zahteva utapanje i pristajanje na opšti plan. Kod nas tek sada "niži primerci inteligencije" osećaju zebnju da je ugrožena ta vrsta ljudi.

Da li je naša publika spremna da, kao i u životu, u pozorištu gleda mračne i politizovane teme?
- Ne radim ovaj komad da bih pokazao mrak na sceni niti da politizujem temu. Privlače me unutrašnji, estetski i profesionalni razlozi. Moralni, a ne ideološki. Iako u svakom komadu nađem nešto što će uticati na publiku, bavim se isključivo umetničkim problemima. Na kraju krajeva, mislim da da kod nas ima toliko malo pozorišne publike da imam pravo da razmišljam i radim tako. Hoću reći - radim velikim delom za sebe i svoje kolege. Baviti se pozorištem prvo se ne isplati. To ne donosi neke pare. Drugo - nema naročito veliki odjek i naročito vrednovanje u društvu. Kad je sve to tako, onda se mi bavimo okultnim stvarima koje se tiču nas i nešto malo gledalaca. Za široku javnost, ne da bi to bilo teško, nego ne bi ni gledali. Recimo, oni što idu po televizijama i šljašte - šta njih briga za predstave. Oni se ne interesuju za nas, ni mi za njih i sve je u redu.
Biljana Bošnjak

Izvor: Glas Javnosti