Krenuli Mujo i Haso kolima za Vakuf. Negde usput zaustavi ih jedna stoperka.
- Dokle ćeš ti, bona?
- Do Vakufa.
- A što ćeš nam dati ako te povezemo?
- Imam lijepih jabuka.
- Bil’ ti Haso jabuka?
- Ne bi’.
- Neb’ ni ja, onda ništa. Ne možemo te povesti.
Poslije nekoliko kilometara zaustavi ih druga.
- Dokle ćeš ti, bona?
- Do Vakufa.
- A što ćeš nam dati ako te povezemo?
- Imam lijepih krušaka.
- Bil’ ti Haso krušaka?
- Ne bi’.
- Neb’ ni ja, onda ništa. Ne možemo te povesti.
Poslije par kilometara zaustavi ih treća.
- Dokle ćeš sad ti, bona?
- Do Vakufa.
- A što ćeš nam dati ako te povezemo?
- Može li redaljka?
- Bil’ ti Haso redaljku?
- Ne bi’.
- Neb’ ni ja, e.. pa onda ništa. Ne možemo te povesti.
Posle izvesnog vremena reče Mujo:
- A znaš li ti Haso što je to redaljka?
- Ne znam.
- Neznam ni ja, ’ajdemo se vratiti pa pitati.
- ’Ajde.
Vratiše se oni do one treće. Mujo stade i otvori prozor.
- A reci ti nama bona, što ti je to redaljka.
- To ti ja skinem gaće pa dam jednom, pa dam drugom.
- Bil’ ti Haso ženske gaće?
- Ne bi’.
- Neb’ ni ja, jebiga. Onda opet ništa. Ne možemo te povesti.